Amerikan erlajns let 77 bio je planirani domaći transkontinentalni putnički let kompanije Amerikan erlajns od međunarodnog aerodroma Vašington Dales u Dalesu u državi Virdžinija do međunarodnog aerodroma Los Anđeles u Los Anđelesu u Kaliforniji. Avion Boing 757-223 koji je opsluživao let otela su petorica Saudijaca povezanih sa Al Kaidom ujutro 11. septembra 2001. godine. Namerno su srušili avion, zabivši ga u Pentagon u okrugu Arlington u državi Virdžinija, u blizini Vašingtona, usmrtivši svih 64 putnika na letu (uključujući posadu i njih same) i 125 osoba u zgradi.
Za manje od 35 minuta, koliko je trajao let, otmičari su upali u kokpit i prisilili putnike, posadu i pilote da pređu u zadnji deo letelice. Hani Hanjor, jedna od otmičara koji je bio obučen za pilota, preuzeo je kontrolu nad letom. Nekoliko putnika uspelo je krišom da telefonima kontaktira svoje prijatelje i članove porodica, prenosivši im informacije o otmici.
Otmičari su avion srušili u zapadnu stranu Pentagona u 09:37 po istočnom vremenu. Mnogi ljudi su bili u blizini i gledali kako avion pada, a mediji su prve izveštaje o terorističkom aktu počeli da šalju posle nekoliko minuta. Zabijeni avion je teško oštetio područje Pentagona i izazvao veliki požar. Deo zgrade se srušio, a vatrogasci su danima radili na potpunom gašenju požara. Oštećeni delovi Pentagona izgređeni su 2002. godine, a radnici su se u avgustu vratili u obnovljeni deo zgrade. U blizini Pentagona, podignuto je spomen obeležje posvećeno svim 184 žrtvama napada. U parku površine 7.800 m² postavljene su klupe za svaku žrtvu, raspoređenu prema godini rođenja, u rasponu od 1930. do 1998. godine.
Otmičari
Otmičare na letu 77 kompanije Amerikan erlajns predvodio je Hani Hanjor, koji se avionom zakucao u Pentagon. Hanjour je prvi put došao u Sjedinjene Američke Države 1990. godine.
Hani je prošao obuku u avijatičarskom centru „CRM Airline Training Center” u Skotsdejlu u američkoj saveznoj državi Arizona, stekavši FAA komercijalni sertifikat za pilote u aprilu 1999. godine. Želeo je da bude komercijalni pilot u Saudijskoj Arabiji, ali je odbijen kada se 1999. godine prijavio u školu za civilno vazduhoplovstvo u Džedi. Hanijev brat je kasnije objasnio da je, frustriran zbog nenalaženja posla, Hani „sve više usmeravao pažnju na verske tekstove i snimke militantnih islamskih propovednika.“ Hani se vratio u Saudijsku Arabiju nakon što je dobio sertifikat za pilota, ali je ponovo otišao krajem 1999. godine, rekavši svojoj porodici kako ide u Ujedinjene Arapske Emirate u potrazi za avio-kompanijom u kojoj će se zaposliti. Međutim, Hani je verovatno otišao u Avganistan, gde su ga regruti pripadnici Al Kaide zbog njegovih pilotskih sposobnosti. U tom periodu Al Kaida je već regrutovala islamiste ih Hamburga i Hani je postavljen za predvodnika terorističkog napada.
Već odabravši članove ćelije u Hamburgu, čelnici Al Kaide odabrali su Hanjour da predvodi četvrti tim otmičara.
„Alek stejšn” (), CIA-ina jedinica posvećena praćenju Osame bin Ladena, otkrila je da su dvojica ostalih otmičara, Al Hazmi i Al Mihdhar, imali višeulazne vize za Sjedinjene Američke Države mnogo pre 11. septembra. Dva agenta FBI-a unutar jedinice pokušala su da upozore sedište FBI-a, ali su ih službenici CIA odbili.The Spy Factory, PBS Frontline episode based on James Bamford's book, Shadow Factory
U decembru 2000. godine, Hani je stigao u San Diego, pridruživši se otmičarima Navaf Al Hazmi i Khalid Al Mihdhar, koji su bili tamo od januara te godine. Ubrzo po dolasku, Hani i Hazmi su krenuli ka Masi u Arizoni, gde je Hani započeo obuku u Arizona Aviation.
U aprilu 2001. preselili su se u Fols Čerč u Virdžiniji, gde su čekali dolazak preostalih otmičara. Jedan od tih ljudi, Majed Moked, stigao je 2. maja 2001. godine sa otmičarem leta 175 Ahmedom al-Ghamdijem iz Dubaija na međunarodni aerodrom Dalas. Svi skupa su iznajmili stan i živeli su zajedno.
Dana 21. maja 2001. godine, Hani je iznajmio sobu u Patersonu u državi Nju Džerzi, gde je boravio sa ostalim otmičarima do kraja avgusta. Poslednji otmičar leta 77, Salem al-Hazmi, stigao je 29. juna 2001. godine sa Abdulazizom al-Omarijem (otmičarem leta 11) na Međunarodni aerodrom Džona F. Kenedija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ostali su sa Hanžourom.
Hani je dobio uputstva i vežbao letenje u sistemima za obuku vazdušne flote u Teterboru i na letačkoj akademiji Caldvell u Ferfildu u Nju Džersiju. Hani se iselio iz sobe u Patersonu i stigao u motel Valensija u gradu Loren, u Merilendu, dana 2. septembra 2001. godine. Dok su bili u Merilendu, Hani i ostali otmičari su trenirali u fitnes centru Gold's Gim u Grinbeltu. Dana 10. septembra obavio je sertifikacioni let, koristeći sistem prepoznavanja terena za navigaciju, na Kongresnim vazduhoplovnim čarterima u Gejtersburgu u Merilendu.
Dana 10. septembra Navaf al-Hazmi, u pratnji drugih otmičara, prijavio se u hotel Meriot u Herndonu u Virdžiniji, u blizini aerodroma Dalas.
Osumnjičeni saučesnici Prema dokumentu američkog Stejt departmenta koji je procurio na sajtu Vikiliksa u februaru 2010. godine, FBI je istražio još jednog osumnjičenog, Muhameda al-Mansorija. On je bio povezan sa trojicom državljana Katara koji su uoči napada odleteli iz Los Anđelesa u London (preko Vašingtona) i Katara, nakon navodnog istraživanja Svetskog trgovinskog centra i Bele kuće. Američki službenici rekli su da su podaci o četvorici muškaraca "samo jedan od mnogih tragova koji su u to vrijeme bili temeljito istraženi i nikada nisu doveli do optužbi za terorizam." Zvaničnik je dodao da trojica državljana Katara nikada nisu bila od strane FBI agenta. Eleanor Hil, bivša direktorica osoblja zajedničke istrage Kongresa o napadima 11. septembra, rekla je da kabel pojačava pitanja o temeljitosti FBI-jeve istrage. Takođe je rekla da je istraga zaključila da su otmičari imali mrežu podrške koja im je pomagala na različite načine.
Trojica Kataraca rezervisana su za let iz Los Anđelesa za Vašington 10. septembra 2001, istim avionom koji je otet i pilotiran u Pentagon sledećeg dana. Umesto toga, leteli su iz Los Anđelesa u Katar, preko Vašingtona i Londona. Iako je dokumenti tvrdili da je Mansoori trenutno pod istragom, američki službenici izjavili su da nije bilo aktivne istrage ni protiv njega ni protiv katarskih građana pomenutih u navodima.
Let thumb|alt=Boing 757, registracijske oznake N64AAA, na aerodromu „Ronald Reagan Washington”, marta 1995. godine.|Boing 757, registracijske oznake N64AAA, na aerodromu „Ronald Reagan Washington”, marta 1995. godine.
Avion koji je učestvovao u otmici bio je Boeing 757-223 (registracija N644AA). Letelica je proizvedena i imala je prvi let 1991. godine, a isporučena je kompaniji Amerikan erlajns u maju 1991. godine. U posadi su bili pilot Čarls Burlingejm (51) (diplomac Pomorske akademije i bivši pilot borbenog aviona), prvi oficir Dejvid Čarlbois (39) i stjuardese Mišel Hejdenberger, Dženifer Levis, Kenet Levis i Ren Mei. Kapacitet letelice bio je 188 putnika, ali sa 58 putnika 11. septembra, faktor opterećenja bio je 33 odsto. Amerikan erlajns je kasnije izjavio da su utorci bili najmanje opterećeni dan u nedelji, sa istim faktorom opterećenja zabeleženim u prethodna tri meseca za let 77.
Ukrcavanje i polazak
Ujutro 11. septembra 2001. godine, petoro otmičara stiglo je na vašingtonski međunarodni aerodrom Dalas. U 07:15 sati po srednjeevropskom vremenu, Halid Al-Mihdar i Majed Moked prijavili su se na šalter kompanije Amerikan erlajns za let 77, stigavši na putnički bezbednosni punkt nekoliko minuta kasnije, u 07:18. Obojica su aktivirali detektor metala i prošli su kroz sekundarni pregled. Moked je nastavio da aktivira alarm, pa je pretražen ručnim štapićem za detekciju metala. Braća Hazmi su se zajedno prijavila kod šaltera u 07:29. Hani Hanjour se odvojeno prijavila i stigla na putnički bezbednosni punkt u 07:35. Hanjourovim su se nekoliko minuta kasnije, na kontrolnom punktu, pridružili Salem i Navaf Al Hazmi, koji su takođe aktivirali alarm za detekciju metala. Pregledač na kontrolnoj tački nikada nije otkrio šta je aktiviralo alarm. Kao što se vidi na bezbednosnim snimcima koji su kasnije objavljeni, činilo se da Navaf Hazmi ima neidentifikovani predmet u zadnjem džepu. U to vreme Savezna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) dozvoljavala je korisne noževe do četiri centimetra kao ručni predmet. Kontrolnim punktom za putnike na međunarodnom aerodromu Dalas upravljao je „Argenbright Securiti”, prema ugovoru sa kompanijom Junajted erlajns.
Svi otmičari su izabrani za dodatni pregled prijavljenih torbi. Hanjour, Al-Mihdhar i Moked izabrani su prema kriterijumima sistema „Computer Assisted Passenger Prescreening Sistem” (CAPPS), dok su braća Navaf i Salem Al Hazmi izabrani jer nisu pružili adekvatnu identifikaciju i avionska kompanija ih je smatrala sumnjivim putnicima. Hanjour, Mihdhar i Navaf Al Hazmi nisu čekirali nijednu torbu za let. Čekirane torbe koje su pripadale Mokedu i Salem Al-Hazmiju zadržavane su sve dok se nisu ukrcali u avion.
Let 77 trebalo je da poleti za Los Anđeles u 08:10. Kroz gejt D26 ukrcalo se 58 putnika, uključujući petoricu otmičara. Ostala 53 putnika na letu, bez otmičara, bili su 26 muškaraca, 22 žene i petoro dece starosti od tri do jedanaest godina. Tokom leta, Hani Hanjour je sedeo napred, na sedištu 1B, dok su Salem i Navaf Al-Hazmi takođe sedeli u prvoj klasi, na sedištima 5E i 5F. Majed Moked i Khalid Al Mihdhar sedeli su dalje, na sedištima 12A i 12B, u ekonomskoj klasi. Let 77 je na vreme napustio kapiju i poleteo sa piste 30 kod Dalesa u 08:20.
Otmica thumb|alt=Refer to caption|Tri kadra iz video snimka sigurnosne kamere leta 77 koji pogađa Pentagon. Komisija za utvrđivanje događaja iz 11. septembra procenila je da je let otet između 08:51 i 08:54, ubrzo nakon što je let 11 kompanije Amerikan erlajns pogodio Severni toranj Svetskog trgovinskog centra i nedugo nakon što je otet let 175 kompanije Junajted erlajns. Poslednja normalna radio veza od letelice do kontrole letenja dogodila se u 08:50:51. Za razliku od ostala tri leta, nije bilo izveštaja da je neko izboden nožem ili da je pretila bomba, a piloti verovatno nisu odmah ubijeni, već su bili odvedeni u zadnji deo aviona sa ostalim putnicima. U 08.54 avion je počeo da odstupa od uobičajene zadate putanje leta i skrenuo je na jug. Dva minuta kasnije, u 08:56, transponder aviona je isključen. Otmičari su postavili autopilot leta na kurs prema istoku prema Vašingtonu.
FAA je u ovom trenutku bila svesna situacije u avionu. U to vreme, let 11 već se srušio na severni toranj Svetskog trgovinskog centra i znalo se da je let 175 otet i da je za nekoliko minuta udario u Južni toranj. Nakon saznanja za ovu drugu otmicu u kojoj je učestvovao avion kompanije Amerikan erlajns i otmicu u kojoj su učestvovali Junajted erlajns, izvršni potpredsednik Amerikan erlajnsa Gerard Arpei naredio je prizemljenje svih aviona u vazdušnom prostoru Sjedinjenih Američkih Država. Centar za kontrolu letenja u Indianapolisu, kao i dispečeri Amerikan erlajns, nekoliko puta su pokušali da stupe u kontakt sa letelicom. U vreme kada je avion otet, leteo je nad područjem ograničenog radara.. Pošto vazduhoplovni kontrolori nisu mogli da kontaktiraju letelicu putem radija, zvaničnik iz Indianapolisa izjavio je da se verovatno srušio u 09:09.