Ваздушни напад на Плзењ 17. априла 1945.

Ваздушни напад на Плзењ 17. априла 1945. године била је једна од операција ратног британског Краљевског ваздухопловства (РАФ) у пролеће 1945. године, на око три недеље од краја Другог светског рата. Током ноћи тога дана бомбардован је западночешки град Плзења, односно његова ранжирна железничка станице (која је примарно требало да буде оштећена), јер су се преко ње производи плзенских погона Шкоде директно слати на фронт.

За разлику од претходних покушаја америчких ваздухопловних снага, станични комплекс је овога пута потпуно уништен, али су том приликом страдала и околна подручја. Сматра се да је то био најмасовнији, најтежи, најразорнији и најтрагичнији ваздушни напад на Плзењ.JENČÍK, Milan. Nálety na Plzeň v dubnu 1945. Plzeňský kraj. NAVA - Nakladatelská a vydavatelská agentura, 4. 2013, roč. 11, s. 17EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Jaro 1945, s. 289–291.HOLEK, Josef. Když nad nádraží přiletěla smrt. Železničář. České dráhy, 2018-04-26, roč. 25, čís. 9, s. 20–21.

Током Другог светског рата, Плзењ је доживео 11 ваздушних напада савезничких бомбардера. Уништено је преко 6.000 кућа и убијено скоро хиљаду грађана. Један од тих 11 напада био је и овај од 17. априла 1945. године.

Позадина ваздушног напада Од почетка 1945. године било је свим зараћеним странама у Другом светском рату јасно да се на основу развој догађаја на бојним пољима није очекивао већи маневар војних трупа. Немачка је губила једну битку за другом. Са друге стране фронта надмоћ савезника у ваздуху је напрестано наставио да јача.

Немачка противавионска одбрана била је у расулу, борбене ваздухопловне јединице бориле су се и са напријатељем али и са бројним проблемима. А ти проблеми су били: недостатак авиона, искусних пилоти, земаљског особља на крају, али не најмање важно, Немцима је све више недостајало горива, због непрестаног уништавања рафинерија и складишта од стране савезнички бомбардера и локалних патриотских снага.

Ограничени број немачких ловаца који би немачки команданти слали у ваздушне борбе смањио је број оборених америчких или британских бомбардера. Последња преостала претња савезницима остала је противавионска артиљерија, иако је већ и она била знатно ослабљена и са недовољним залихама муниције. 250px|мини|На удару ваздушних снага савезника била је фабрика Шкода у којој се производило наоружање и муниција Производња оружја Немци су обављали са непрекидним и великим потешкоћама, а мотори и други произведени делови за авионе често су каснили до аеродрома, јер се уопште нису превозили железницом, имајући у виду да су вагони углавном били уништени од стране савезника пре него што је воз и кренуо, јер су се савезнички ваздушни напади започети 1945. године, фокусирали углавном на возове и ранжирне железничке станице.

Плзењски завод Шкода била је примарна мета британског ваздухопловства, а затим америчког ваздухопловства, још одпочетка Другог светког рата. Британци су покушавали да је бомбардују од 1940. године (на захтев чехословачке владе у егзилу у Лондону). Али у тадашњем стању ваздухопловства и навигације никада нису успели да је погоде. Најближи успеху били су Британци 1943. године, када су послали авионе са радаре којима је опремљена огромна бомбардерска група. Међутим, навигатори су поново погрешили и скоро ниједна бомба није погодила Шкоду. Уместо тога, Добрани, који је тада лежао на отцепљеној територији Судета, био је брутално бомбардован.

Шестог фебруара 1945. године савезници су се договорили о такозваној „Линији без бомбардирања “. Тако је овом линијом Средња Европа била раздвојена дуж границе која је водила од градова Шчећин, Берлин, Дрезден, Брно, Беч и Загреб на западно оперативно подручје у коме су дејствовали амерички и британски бомбардере и источно подручје одређено за дејства совјетске летелице.FOUD, Karel; KRÁTKÝ, Vladislav; VLADAŘ, Jan. . Plzeň: NAVA, . 179 s. .

За Плзењ и читаву југозападну Чешку у пролеће 1945. годину то је значило да треба извести што већи број напада америчких ваздухопловних снага на стратешке и тактичке циљеве, посебно на железничке станице, фабрику Шкода и транспортна чворишта.FOUD, Karel; KRÁTKÝ, Vladislav; VLADAŘ, Jan. . Plzeň: NAVA, . 179 s. .

До априла 1945. године било је јасно да Немачка у догледно време неће капитулирати  јер су се немачке трупе радије повлачиле или чак добровољно предавале.  Противавионска артиљерија остала је последња преостала претња савезницима, иако је већ била знатно ослабљена. Околина преосталих релевантних циљева била је у стању да се интензивно одбрани масивним и релативно прецизним гађањем циљева у ваздуху.  

У таквим условима команданти савезничких ваздухопловних снага морали су да одмере који су ризици од стратешког значаја.  После даноноћних бомбардовања већине немачких градова је у рушевинама, а савезничко ваздухопловство се усредсређује на уништавање транспортних система, железничких станица и ваздушних база на територијама које је Немачка још увек окупирала и у областима у којима је још активна.

У стратешким циљевима, који су били намењени бомбардовању 1945. године, велики изузетак била је Шкода са седиштем у Плзењу.  Плзењска фабрика Шкода, као део инжењерске групе Reichswerke Hermann Göring од почетка окупације,  била је веома важна за нацистичку Немачку, као једна од највећих фабрика оружја у Европи. Шкода је била мета ваздушних удара савезника од почетка рата,  јер је, према савезничким идејама, њено уништавање требало да умањи способност Немачке да настави рат. Била је то једна од најчешћих мета савезничких ваздушних напада на Протекторат.  

Операције које је следила 17. априла 1945. године биле су ограничене на уништавање железничких станица и ваздушних база на територијама које је Немачка још увек окупирала и на местима активне борбе немачке војске.   

У време ових напада америчка пешадија се борила на територији Чехословачке, на пример, америчка 97. пешадијска дивизија борила се за Хеб, а на источном фронту је јединице 2. украјински фронт ослободиле су нека предграђа Брна .

Претходни напади мини|250x250пиксел|На удару ваздушних снага савезника била је фабрика Шкода у којој се производило наоружање и муниција. О томе сведочи просечна годишња производња између 1941. и 1945. године: 2.400 топова различитих калибара, 2.000 тенкова или других оклопних возила, 215.000 тона артиљеријске муниције и 25.000 електромотора. Већина претходних ваздушних удара првенствено је имала за циљ рушење и уништење Шкодиних погона, јер су они били у саставу једне од највећих фабрика оружја у Европи. Значај војних фабрика у Плзењу повећао се током рата јер су друге фабрике оштећене или уништене бомбардовањем.

У априлу 1945. године, Шкода је била последња фабрика оружја коју је још увек држао Трећи рајх, и која је и даље производила све врсте муниције, оружја, тенкова и оклопних возила, попут тенкова Хецер .  План производње од априла до јуна, на пример, обухватио је 200 противавионских топова од 88 милиметара.  Пре ваздушних напада, компанија је имала 45.000 запослених и чинила је око трећину производних капацитета у сегменту индустрије наоружања нацистичке Немачке. Уосталом, чак је и у Налогу бр. 696 за 8. ваздухопловство наведено да су Шкодини погони једина функционална оружара под контролом Немачке, која своје производе испоручује директно јединицама на фронту.

Већ током октобарског ваздушног напада 1944. године, бомбе су у малој мери бачене и на ранжирни железничку станицу, а током другог ваздушног напада у децембру неки авиони су напали главну железничку станицу, иако су бомбе углавном падале на околно подручје, укључујући Градску пивару и центар града.

И у ваздушном нападу на Плзењ од 14. фебруара 1945. године последице су биле мале у поређењу са претходним ваздушним нападима. Погинуло је 6 људи, а једна особа је повређена.EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Jaro 1945, s. 288–289. Овим бројкама треба додати још седамдесет жртава углавном укључују грађане страдале у околним општинама, јер све бомбе нису отишле тамо где је планирано да падну.

Уништене су само две зграде, две су тешко оштећене, а 36 зграда је претрпело мању штету. На ранжирној станици погођено је складиште дрвета, које је већ било оштећено током октобарског бомбардовања 1944. године. Шкодина постројења, уобичајена мета за бомбардовања Плзења, овога пута није погођена.

Ток ваздушног напада 250px|мини|Формација од 222 тешка четворомоторна ланкастера и 11 лаких двомоторних РАФ-ових москитоса британског Краљевског ваздухопловства (РАФ) полетела је из Велике Британије на задатак 16. априла 1945. године Формација од 222 тешка четворомоторна ланкастера и 11 лаких двомоторних РАФ-ових москитоса британског Краљевског ваздухопловства (РАФ) полетела је из Велике Британије на задатак 16. априла 1945. године на ноћно стратешко бомбардовање. Посаде су биле из 5. групе ваздухопловства Велике Британије (наводи се и 208 ланкастера и 10 москитоса, али и 233 ланкастера). Током лета изнад територије под контролом нацистичке Немачке, бомбардерске екипе бацале су су велики број малих трака танке металне фолије кодног имена „виндовс“, зване и и „плева “.FOUD, Karel; KRÁTKÝ, Vladislav; VLADAŘ, Jan. . 1. izdanje. Plzeň: NAVA, 1997. 43 s. , Циљ бацања ових трака био је да поремете функцију непријатељских радара. Бомбардер је пратила 503. ескадрила 339. ловачке групе 8. ваздухопловства, која је имала за циљ одбрану бомбардера од немачких ловаца, посебно за оно време модерних Месершмита Ме-262.

Након прелета изнад Европе ова група авиона стигла је са запада, до западночешког индустријског центра Плзења 17. априла, 20 минута пре четири ујутру, са севера. Ваздушни аларм за опсаност огласио се у Плзењу у 03:50 часова.Ústřední archiv společnosti Plzeňský Prazdroj (ÚASPP), fond Měšťanský plzeňský pivovar, 37, Hlášení škod způsobených leteckým útokem na Plzeň dne 17. dubna 1945, Plzeň, 20. duben 1945 Формација авиона која је летела са севера, за оријентацију пилоти користилила је одсјај са језера Болевецке. Сама акцијаа бомбардера започела је у 04:05 ујутру и трајала је отприлике 17 до 20 минута.

Будући да је територија Чехословачке доживљавана као да будуже савезничке територије, није било широког бомбардовања, попут бомбардовања градова у Немачкој. Британски пилоти означили су циљ са 3 тоне бакљи које су бачене из москитоса, да обележено место тек након тога бомбардовано.Бомбардери су бацили 891 тону класичних и 4 тоне запаљивих бомби. Један од сведока бомбардовања Лубош Хрушка овако је описао почетак напада: Противваздушна одбрана гађала је авионе, али њено дејство је било неефикасно или недовољно. Прелиминарно крај ваздушне опасности најављен је у 04:37, а у 05:05 алармом је је сигнализиран коначни крај напада.

На Шкодине погоне, који су били најчешћа мета од укупно 11 савезничких ваздушних напада на Плзењ током рата, бомбардовање практично није утицало, уместо њих пилоти су изабрали две фабрике пива на које је бачено укупно 200 бомби. Обе пиваре су озбиљно оштећене, али прва је успела да обнови производњу дан пред крај рата, 7. маја 1945. године Док је друга, озбиљније оштећена и пуштена је у рад тек у јесен 1945. године.

Ваздушни напад је донео и низ цивилних жртава, из два разлога: прво јер се у близини станице налазила циганска колонија (куће у колонији нису биле подруме и њени становници, углавном социјално угрожени, нису имали где да се сакрију током бомбардовања), друго, у то време велика група избеглица била је окупљена на главној железничкој станици у Плзењу, покушавајући да побегне са источног фронта на запад.

Последице