Бјанка Пицорно (; Сасари, 12. август 1942) једна је од најзначајнијих савремених италијанских писаца за децу. Осим писањa бави се и превођењем. Као левичарка и феминисткиња по уверењу, у својим делима најчешће се бави социјалним и политичким проблемима. За свој рад награђена је бројним италијанским и међународним књижевним наградама, а од 2000. године изабрана је за УНИЦЕФ-овог амбасадора добре воље.

Биографија Бјанка Пицорно је рођена 1942. године у граду Сасари на Сардинији. После студија археологије и књижевности преселила се у Милано, где се усавршавала за рад на телевизији и филму на чувеној Вишој школи за комуникације (-{Scuola Superiore delle Comunicazioni}-). Телевизијску каријеру започела је на италијанској националној телевизији -{RAI}-, у редакцији за културу и дечји програм, где је писала сценарија, драмске комаде и текстове за сонгове.

Књижевни рад Своју прву књигу за децу Бјанка Пицорно објавила је 1970, са 28 година, и она јој је донела славу широм Италије. После тога су уследиле књиге које су јој донеле бројне награде и признања. Објавила је четрдесетак сликовница и романа за децу и тинејџере. Књиге су јој преведене на више језика. Једна од омиљених и најзначајнијих италијанских писаца за децу и младе.

Дела Бјанке Пицорно углавном се баве социјалним и политичким темама, попут родне и расне дискриминације, класних разлика, социјалне подељености, феминизма, екологије, конзумеризма, политичке корупције и сличних. Бјанка Пицорино не преза од тога да у литературу намењену деци унесе овако озбиљне теме. Пише о њима отворено, а већина њених књига је о девојчицама и првенствено њима намењена.

Библиографија Бјанка Пицорно пише и за млађу децу и за тинејџере. Најпознатије књиге за млађе читаоце су: Хлорофил плавог неба (Clorofilla dal cielo blu, 1974), Кућица на дрвету (La casa sull’albero, 1984), Невероватна прича о Лавинији (L’incredibile storia di Lavinia, 1985), Алхемичарева лутка (La bambola dell’alchimista, 1988), Моја мала вештица (Streghetta mia, 1988), Жива лутка (La bambola viva, 1995), Тајни глас (La voce segreta, 1998), Ђулија Ав-ав и љубоморно маче (Giulia Bau e i gatti gelosi, 2004), Школа за Лавинију (Una scuola per Lavinia, 2005) и друге.

Најзначајније књиге за децу старијег узраста су: Случајни разговори (Parlare a vanvera, 1989), Слушај како ми лупа срце (Ascolta il mio cuore, 1991), Полисена и њено прасе (Polissena del Porcello, 1993), Торнатрас (Tornatrás, 1993), Француска дадиља (La bambinaia francese, 1994), Дијана, Купидон и Командант (Diana, Cupìdo e il Commendatore, 1994), У краља Миде магареће уши (Re Mida ha le orecchie d’asino, 1996), Кад смо биле девојчице (Quando eravamo piccole, 2002), Амазонка Александра Великог (L'amazzone di Alessandro Magno, 2004), Сексуални живот наших предака (La vita sessuale dei nostri antenati, 2015) и друге.

Друга значајна дела ове књижевнице су: Приручник за младе креативне писце (Manuale del giovane scrittore creativo, 1996) који подстиче младе на књижевно стваралаштво, нудећи савете, вежбе и примере из књижевности, Прича о мојим причама (Storia delle mie storie, 2002), књига о њеном стваралаштву.

Њено можда најозбиљније дело и по многима врхунац њеног стваралаштва је роман Француска дадиља, њена верзија романа Џејн Ејр енглеске књижевнице Шарлоте Бронте. Радња романа смештена је у Париз у доба Буржоаске револуције и прати живот неколико тинејџера и деце у тим опасним временима. Споредни женски ликови, који су у оригиналном роману Шарлоте Бронте посматрани с презиром, у Бјанкиној верзији постају хероине чије су судбине у фокусу радње и којима је пружена прилика да испричају своје приче из другачије, феминистичке и револуционарне перспективе.

Књиге објављене на српском језику Полисена и њено прасе (Одисеја, 2014) Слушај како ми лупа срце (Одисеја, 2014) Француска дадиља (Одисеја, 2015) Кућица на дрвету (Одисеја, 2018)

Преводилачки рад Осим књижевним, Бјанка Пицорно бави се и преводилачким радом. На италијански језик превела је дела многих познатих књижевника, међу којима су Толкин, Силвија Плат, Давид Гросман, Туве Јансон, Мариела Кастро Еспин и други.

Награде и признања За свој рад Бјанка Пицорно добила је бројне награде, а најзначајније су: шест пута престижна италијанска награда Premio Andersen Il Mondo Dell’Infanzia за најбољег дечјег писца (1985, 1986, 1988, 1992, 1995. и 2001. године), међународна награда Premio Cento за најбољу дечју књигу објављену на италијанском језику (1998) награда за дечју књижевност Premio Alla Fantasia Gianni Rodari (1989), награда Premio Pippi (1988) награда Premio Castello di Sanguinetoo (2004).

Два пута је ушла у најужи избор за Награду Ханс Кристијан Андерсен (2012. i 2014. godine) коју сваке друге године додељује Међународни одбор за дечју књигу најбољем писцу и најбољем илустратору за децу и младе.

Године 2000. Бјанка Пицорно постала је УНИЦЕФ-ов амбасадор добре воље.

Политичко ангажовање На Изборима за Европски парламент 2009. кандидовала се за посланика у редовима партије Левице и Слободе (-{Sinistra e Libertà}-), али њена партија није прошла цензус.

Види још Књижевност за децу Јасминка Петровић Јања Видмар

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1942. Категорија:Италијански књижевници Категорија:Писци за децу Категорија:Феминисткиње