Адолф Берле (; 9. First volume. Lechner, Vienna ().Bäuerle Adolf in BLKÖ или 10. априлWien-Innere Stadt (Lutherische Stadtkirche), Taufbuch TFB01, 03-Taufe_0006, Nr. 4, veröffentlicht in Matricula Online. Numerised. Retrieved on 27 November 2019. 1786 — 20. септембар 1859) био је аустријски писац, издавач и главни представник .
Биографија Рођен је 9. или 10. априла 1786. у Бечу. Године 1802. Берле је дебитовао романом Sigmund der Stählerne, који је, међутим, одбијен. Након школовања у Бечу, запослио се као судски службеник.
Са осамнаест година основао је Wiener Theaterzeitung 1804. До 1847. године то су биле најтиражније новине у Аустрији. Између 1808. и 1828. радио је у Бечу као секретар позоришта Леополдштат и фаворизовао је Народно позориште у Бечу, захваљујући својој канцеларији. Од 1828. био је готово искључиво активан у редакцији свог Theaterzeitung и ангажовао је писца Морица Готлиба Сафира.
Након смрти своје прве жене 1828. године, оженио се глумицом 3. маја 1829, са којим је већ годинама био у вези.Katharina Ennöckl on Vienna History Wiki
Године 1848. основао је часопис Die Geißel, који је имао важну улогу током револуционарне године. Тешкоће са властима које су резултирале довеле су до стварања Volksboten у децембру 1848. године. Ове новине су касније постале Wiener Telegraph.
Од школских дана Берле је писао, али тек 1852. године успео је да објави свој први роман. У његовом раном раду доминирају псеудоними Ј. Х. Фелс и Ото Хорн. Својим књижевним радом Берле је основао Wiener Lokalroman. Године 1813. створио је лик произвођача кишобрана Псеуда Стаберла у , којим је заменио Hanswurst и Kasperl. Заједно са Јозефом Алојзом Глајхом и Карлом Мајслом припадао је „великој тројки” Старог бечког Народног позоришта, пре Фердинанда Рајмунда.
Правне последице његовог учешћа у немачкој револуцији 1848—1849. уништиле су га финансијски, а такође и здравствено. Када му је слобода угрожена, побегао је у Базел 17. јуна 1859. где је преминуо у ноћи са 19. на 20. септембар. Године 1869. његови остаци су ексхумирани и пребачени из Базела у породичну гробницу.
Радови
Kinder und Narren reden die Wahrheit, на Google Books 1806 , 1813 Tankred, 1817 , 1819–1821 , Беч 1820 (Поново штампано: Минхен 1990) Aline oder Wien in einem anderen Weltteil, на Google Books 1822 Die Dame mit dem Todtenkopfe, на Google Books новела, 1855 (Поново штампано: Минхен 1990) Zahlheim. Ein Wiener Criminal-Roman, на Google Books 1856 Das eingemauerte Mädchen, на Google Books Беч 1857 (Поново штампано: Минхен 1990) Memoiren. Први том. Lechner in Kommission, Беч 1858 (више није објављен)
Референце
Литература
Constantin von Wurzbach: Bäuerle Adolf in Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich
. Bindenschild-Verlag, Vienna 1946 . Schroll, Vienna 1952
. Düsseldorf 1973. (Literatur in der Gesellschaft, 12) . Verlag Verband d. wissenschaftl. Ges. Österreichs, Vienna 1974 . Vienna City and State Library, Vienna 1986
Спољашње везе
Адолф Берле Извођење радова Уве Хартен: Baeuerle Адолф Берле, породица, Беч (2002) ; Штампано издање: Том 1, Издавачка кућа: Аустријска академија наука, Беч (2002) .
Категорија:Рођени 1786. Категорија:Умрли 1859. Категорија:Аустријски књижевници Категорија:Публицисти Категорија:Бечлије