Едуард Чалић (Марчана, 14. октобар 1910 — Салцбург, 29. август 2003) je био хрватски историчар, новинар и публициста. Један је од најзначајнијих хрватских новинара и историчара свих времена. Био је доследан антиревизиониста, преводилац, радио драмски писац и популаризатор науке и организатор многих изложби. На француски је превео Војновићеву дубровачку трилогију. Својим богатим научним, стручним и популаризацијским опусом и као изразити хуманиста и демократа значајно је допринео афирмацији свог истарског завичаја, хрватског народа и Хрватске.

Живот и каријера Рођен је у угледној и имућној хрватској породици, 14. октобра 1910. године у градићу Марчана у јужној Истри, око 15 km североисточно од Пуле у Истарској жупанији, у Хрватској. У родној Марчани провео најраније детињство и започео основну школу.Petar Strčić, Životopis Eduarda Čalića Objavljeno u Ljetopisu Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti za godinu 2003. 107/2004, str. 425-428)

Када се у Истри све променило 1918. године након окупације овог дела Хрватске од стране Краљевина Италија, а фашисти почели да трасирају пут до моћи, породица Чалић је међу првима били приморани да напусте домовину (1921), као део стотина хиљада прогнаних Хрвата и Словенаца из Истре.

Након пресељења Чалић је школовање наставио на Сушаку (Краљевина СХС), граду близанцу тадашње Ријеке (Краљевина Италија). Дипломирао је у Карловцу (1931), а диплому права стекао је у Загребу (1937). Као добар студен, са одличним знањем, на предлог проф. Базала упућен је на последипломске студије у Берлин (јер је од 1936. године био сарадник загребачког дневника Новости, од 1939. дописник Великог немачког рајха).

У Хрватској је био под сталним утицајем фашистичких терориста, који су му указивали на његов будући пут. Међутим он није могао да остане равнодушан у нацистичком окружењу и свестрано је помагао политички, расно и на друге начине прогоњеним људима.

Краја студија и одбрана доктората, Едуарда је затекла 1941. године, па су му власти забраниле његову докторску промоцију.

Ухапшен је приликом бекства из Немачке и затворен у Берлину и затворен у концентрациони логор смрти Sachenhausen-Oranieburg (od 1942). Све време боравка у логору Едуард се није предао судбини: био је повереник (наравно, тајни) југословенских логораша и члан међународног комитета покрета отпора. Накако је успео да жив дочека своју слободу 4. маја 1945. године и до 1946. године сарађивао је са Црвеним крстом у враћању преживелих заточеника из Немачке у домовину.

По завршетку Другог светског рата до 1975. живео је у западном Берлину, затим у Паризу. Од 1959. био је новинар-коментатор светски познатог париског листа Combat и сарадник новинске агенције Опера Мунди.

Докторат је одбранио тек 1963. године у западном Берлину. Али чак и без доктората, у међувремену је постао историчар и политиколог светског гласа. Конкретно, бавио се узроцима Другог светског рата и његовим развојем и практичним последицама паннемачке, нацистичке идеологије која влада у Трећем рајху од 1930-тих.

На пољу друштвених наука, био је један од оснивача Међународног комитета за научно проучавање узрока и последица Другог светског рата у Луксембургу. Као дугогодишњи секретар овог комитета, организовао је два међународна симпозијума у ​​Загребу, у сарадњи са Хрватском академијом знаности и умјетности. Резултати ових симпозијума објављени у два рада Академије : Други светски рат и Мир међу народима (1970) и Снаге и путеви мира (1978).

Био је у браку са немицом Елке-Марие Чалић, са којом има ћерку немачку историчарку Мари Жанин Чалић, познату у Србији и у професионалним круговима по високо цењеним студијама, објављених 2004. године (Друштвена историја Србије 1815-1941: Полагани напредак у индустријализацији, Београд, преведених и објављених на српски језик). и делу Рат у Босни и Херцеговини: Узроци конфликтне структуре - међународни покушаји решавања (Der Krieg in Bosnien-Hercegovina: Ursachen, Konfliktstrukturen, internationale Lösungsversuche: 1995).Mari-Žanin Čalić (2013). Istorija Jugoslavije u 20. veku. Beograd: Clio Чалићеви нећаци су Јосип и Јаков Гумзеј.

Након распада Југославије 1990-тих предложен је за саветничко место председника Фрање Туђмана у области људских права.

Преминуо је у Салцбург, Аустрија 29. август 2003. године у 93 години живота.

Дело Чалић је својим радом ушао у светску историју врхунског новинарства, између осталог, зато што тога што је открио свету: Кина има атомску бомбу; и као извештач са судбоносне мировне конференције у Паризу 1947. која је такође одлучивала о будућности његовог родног краја, Истре.

Објавио је серију и значајан број новинских чланака трајне вредности, истраживачког, аналитичког карактера, међу којима многи од њих и данас имају вредност извора.

Користећи се новим облицима медија, тада веома популарним радиом, Чалић је одобрио за извођење у разним земљама неколико његових драма (као што је нпр била она о великом афричком истраживачу и научнику А. Швајцеру), мада су неке драме реализоване на класичан начин, нпр. у чувеној Комеди франсез, о познатом Ј. Јауресу. Снимио је и бројне документарне али и телевизијске филмове.

Чалић је своје богато филолошко знање преточио и у преводилачки опус, па је на пример један од његовик капиталних превода била, Војновићева Дубровачка трилогија (коју је превео на француски језик).

Био је и организатор многих изложби.

Као аутор низа књига научне и стручне вредности, он је њиховим садржајем успео да популарише историјске и политичке науке. Ова дела штампана су у Аргентини, Француској, Јапану, Немачкој, бившој СФР Југославији, Сједињеним Америчким Државама и Републици Хрватској.

На основу њему расположивих извора, Чалић је први разбио мит о непостојању холокауста у Трећем рајху. Први је доказао - да су нацисти сами спалили Рајхстаг да би изазвали смртоносне прогоне, да атентат на француског министра спољних послова Л. Бартоа и краља Александра нису организовале усташе, већ нацисти, Гестапоа.

Глас Истре објавио је неколико интервјуа у којима је др Чалић научно објаснио најтежа поглавља европске историје и упозорио на опасности које су претиле и прете старом континенту, укључујући и Хрватску. Ови његови интервјуи објављени су у неколико хрватских новина.

Чалићево животно дело је „Европска трилогија“ у тритома (Смртни удар Европи, Анатомија Версаја и Пад Трећег рајха). Међу његовим бројним књигама је „Хитлер без маске“ објављен 1968. године у Франкфурту, али и његово последње дело пред смрт „Од Хитлера до Бин Ладена“ у издању Ц.А.С.Х. из Пуле, Библиотека Histria Croatica

Добитник је многих награда, укључујући Француску међународну награду за отпор за животно дело.

Библиографија Међу најзначајнија Чалићева библиографска дела спадају:

Химлер и његово царство Himmler et son Empire ( Pariz, 1966.; Zagreb, 1982) Хитлер без маске Hitler ohne Maske (Хитлер без маскеFrankfurt na Majni, 1969.; dop. izd., Pula, 1985), Le Reichstag Brule (Pariz, 1969.; 2. dop. izd. Luxembourg, Munchen, 1978.; 3. izd. prijevod, Beograd, 1986); Der Reichstagsbrand, eine wissenschaftliche Dokumentation (1, Berlin, 1971.; 2, Munchen, 1978., suautor), Reinhard Heydrich - Schlusselfcgur des Dritten Reiches (Dusseldorf, 1982), Европска трилогија. Марсеј и Други светски рат, I - III (sv. 1-3, Zagreb, 1993). Reinchard Heydrich - кључна фигура Трећег рајха Немачка економија рата Етичка и одбрамбена стратешка иницијатива Гебелс и његове провокације. Od Hitlera do Bin Ladena. S čovječanstvom k vječnom miru (Pula, 2002). Европа виђена са Балкана Univers Polaire - Islam, Suez, Petrole (Pariz, 1955), Le prophete et l'Atome (Pariz, 1956), Roald Arnundsen, der letzte Wikinger (Düsseldorf, 1959), La Chine grande puisance (Pariz, 1960), J'ai vu vivre la Siberie (Pariz, 1966), La Bulgarie pittoresque et moderne (Sofija, 1964), Dijalog o nacizmu i globalizaciji (Rijeka, 1998., koaut. dr. S. Kulić), Svjedok stoljeća. Europa gledana s Balkana. Kritika koncepcije globalističkog revizionizma (razgovor, koaut. dr. D. Plevnik, Pula, 2002), Други о Едуарду Чалићу Главни тужилац у Нирнбергу, др Роберт Кемпнер, рекао је да свако ко жели да сазна истину о Другом светском рату треба да прочита Чалићева дела.

Данијел Голдхаген, аутор књиге „Хитлер и његови вољни извршитељи“, оценио је Чалићеву књигу као једно од десет најважнијих дела о нацистичким злочинима. Спомен библиотека Едуарда Чалића Спомен библиотека др Едуард Чалић посвећена истраживању нацизма, фашизма, антисемитизма, холокауста и узрока и последица Другог светског рата, основана је у јануару 2004. године у Универзитетској библиотеци у Пули. Ова збирка која садржи 784 тома књига из библиотека покојног Чалића, настала је захваљујући донацији, коју је у складу са жељом др Чалића, поклонила његова удовица, госпођа Елке-Марие Чалић из Салцбурга.

Ова збирка садржи научне и публицистичке књиге које истражују нацизам, фашизам, антисемитизам, холокауст и узроке и последице Другог светског рата. Књиге су углавном на немачком, али и на француском, енглеском, хрватском и другим језицима. Десетак књига објављено је пре 1945. године, а остале су објављене у периоду од 1945. до 2000. године. Поред тога, даривано је и око две стотине документарних фотографија, углавном копираних у немачким архивима и музејима, снимљене тридесетих година 19. века и током Другог светског рата а односе се на поменуту тему. Библиотека у својој колекцији има и око две стотине томова књига које се баве овим темама, намењена је историчарима, као и свим грађанима који желе да сазнају историју трагичних догађаја који су обележили 20. век. Путем интернета ова колекција је постала доступан широком кругу корисника у Хрватској и широм света.

Поред историјске и истраживачке вредности ове колекције, има за циљ да упозна и подигне свест о антифашистичким основама модерне Европе, а и има и међународни значај који проистиче из вишејезичног карактера колекције.

Признања Едуард Чалић је за свој рад добитник неколико награда, међу којима су најзначајније: Бугарски орден Светог Ћирила и Методија првог реда Француска међународна награда отпора за животно дело (1985) Избор за дописног члана Хрватске академије знаности и умјетности 2002.

Референце

Спољашње везе Hitler bez maske Hrvatski državni arhiv

Категорија:Рођени 1910. Категорија:Умрли 2003. Категорија:Пуљани Категорија:Хрватски публицисти Категорија:Хрватски преводиоци Категорија:Хрватски историчари Категорија:Хрватски драматурзи