Опера на Булевару била је прва приватна опера и први стални оперски театар у Београду. Основали су је оперски певач Жарко Савић и његова супруга, примадона Султана Цијукова-Савић, 1909. године.
Иако је постојала веома кратко, свега две полусезоне (од децембра 1909. до јануара 1911. године), одиграла је кључну улогу у афирмацији оперске уметности у Србији. За нешто више од годину дана, ансамбл је, уз знатну подршку публике, остварио више од 300 оперских и оперетских представа.
Опера се налазила у згради тадашњег хотела „Булевар“, касније хотел „Опера“, у коме се после Другог светског рата налазио биоскоп „Балкан“. Данас ова зграда у улици Браће Југовића 16 представља сведочанство културног, урбаног и архитектонског развоја Београда током друге половине 19. века и има статус споменика културе.
Историјат
Оснивање Оснивање сталне београдске опере била је вишедеценијска жеља Жарка Савића, оперског певача са европским искуством. Пошто није наишао на разумевање код тадашње управе Народног позоришта, на чијем је челу био Милан Грол, Савић је одлучио да покрене сопствени, приватни театар.
Ступио је у преговоре са Браниславом Нушићем, тадашњим чланом управе Трговачког удружења, и склопио петогодишњи уговор о закупу сале у хотелу „Булевар“ на углу данашњих улица Браће Југовића и Булевара Деспота Стефана. Уговором се обавезао да ће о свом трошку извршити знатне поправке и адаптације, укључујући изградњу ложа, галерије, бифеа и гардеробе. Зграда је након тога постала позната као „хотел Опера”.
Брачни пар Савић је уложио сопствени новац у подухват, окупивши диригента, најбоље београдске глумце-певаче и формиравши мали хор и оркестар.
Рад опере Опера на Булевару отворена је **2. децембра 1909.** године (иако неки извори наводе и друге датуме). Намера оснивача била је да се, поред светске опере и оперете, посебна пажња посвети оригиналним остварењима српских аутора.
Иако им тадашња београдска штампа није била наклоњена, сматрајући оперу "прескупом играчком", публика је одлично прихватила нови театар. За само две полусезоне (током 1909, 1910. и почетком 1911. године) остварено је више од 300 представа.
Међутим, високи трошкови продукције, плате ангажованих уметника и недостатак било какве државне помоћи довели су до брзог гомилања финансијских проблема. Жарко Савић је био приморан да у јануару 1911. године, након нешто више од годину дана рада, обустави даљи рад Опере на Булевару.
Репертоар (избор) На репертоару су се налазила значајна дела оперске и оперетске литературе: Продана невеста (Беджих Сметана) Барон Тренк (Срећко Албини) Женидба Милоша Обилића (Петар Коњовић) Зрињски (Иван Зајц) На уранку (Станислав Бинички) Кавалерија рустикана (Пјетро Маскањи) Пајаци (Руђеро Леонкавало)
Галерија
Напомене
Види још
Хотел Булевар (Београд) Зграда Биоскопа „Балкан“ Орфеум (позориште)
Референце
Спољашње везе
Историја зграде Биоскопа Балкан: Опера (Фондација Саша Марчета)
Категорија:Музика у Београду Категорија:Позоришта у Београду Категорија:Историја Старог града (Београд) Категорија:Оперске куће у Србији Категорија:Нестала позоришта у Београду Категорија:Основано 1909. Категорија:Угашено 1911.