мини|усправно|Доситеј Обрадовић је спевао Востани Сербије пред почетак Првог српског устанка.
Списак српских химни обухвата све незваничне и званичне националне химне коју је Србија имала кроз своју историју као и незваничне и званичне химне Црне Горе, Републике Српске и Републике Српске Крајине. Списак садржи и народну химну посвећену Светом Сави, првом српском архиепископу и оснивачу аутокефалне Српске православне цркве.
Химна Светом Сави и Востани Сербије спадају у прве (додуше незваничне) српске химне. Тачан датум настанка химне која је посвећена светитељу Сави Немањићу није позната, док је Песма на инсурекцију Сербијанов, тј. Востани Сербије, настала 1804. када ју је спевао српски просветитељ Доситеј Обрадовић из жеље да поздрави избијање Првог српског устанка. Међутим, прва службена, државна химна Србије била је Боже правде коју је написао Јован Ђорђевић а компоновао Даворин Јенко, која уједно спада у старије химне у свету. Боже правде је била и званична химна Републике Српске (до 2008. када је усвојена химна Моја Република) и Републике Српске Крајине. Прва званична химна црногорске државе била је Убавој нам Црној Гори песника Јована Сундечића и композитора Јована Иванишевића.
Српски народ је дуго певао и Химну Краљевине Југославије као и Хеј, Словени (које нису изворне српске химне) у тренуцима када је исти био део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославије, Федеративне Народне и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црна Горе. Иако су ове химне биле са ширег државно-правног нивоа организовања и удруживања и не химне Србије као такве, због дужине трајања поменутих држава, оне су укључене у списак.
Тренутна химна Црне Горе, Ој, свијетла мајска зоро, издвојена је у посебан одељак. Наиме, садашња црногорска химна представља обраду изворног текста народне српске песме Ој, јунаштва свијетла зоро, чији први помен потиче из 1863. године, када је изведена у Београду, у склопу драме Бој на Грахову, коју су написали Јован Цар и Обрад Витковић. После стицања независности Црне Горе 2006, током јавне расправе о избору химне, покренута су бројна питања о знатним одступањима званично усвојеног наслова и текста у односу на изворне облике. Између осталог, одлучено је да се као трећа и четврта строфа званичног текста химне усвоје делови песме Вјечна наша, коју је 1944. године испевао црногорски правник и политичар Секула Дрљевић, познат по својим фашистичким ставовима.
Химне Србије Назив химнеИнструментално/хорско извођењеГодина настанкаУ службеној употребиТворац/циДржаваДодатне информацијеВостани Сербије1804./Текстописац: Доситеј ОбрадовићКомпозитори: Варткес Баронијан, Златан Вауда, Љуба МанасијевићКарађорђева СрбијаНезванична државна химна.Востани Сербије је била једна од првих српских песама химнистичког карактера, настала непосредно пред почетак Првог српског устанка, а њен творац је Доситеј Обрадовић.Ова песма није имала композицију, те је на скуповима и у свечаним моментима само декламована. Песма је штампана у Венецији 1804. а прештампана је 1833. у Београду, као додатак Доситејевој аутобиографији Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића, а објављена је и 1911. у склопу сабраних Доситејевих дела. Песма је имала седам строфа и рефрен који се понављао након сваке строфе.Прве две строфе песме добиле су касније савремену мелодијску обраду у аранжманима тројице српских композитора.Непознат/1866./Текстописац: Јован Јовановић ЗмајКомпозитор: Корнелије СтанковићКнежевина СрбијаБило је у плану да буде државна химна.Кнез Михаило Обреновић имао је за циљ да Србија добије своју званичну химну. Посао је поверио тадашњем начелнику у министарству просвете и црквених дела Љубомиру Ненадовићу. Он је упутио писмо песнику Ђури Јакшићу, 1864. године, с предлогом да напише стихове прве српске химне. Међутим, Јакшић није одговорио на писмо. Потом су послата писма свим виђенијим песницима тог времена, али опет није дошло до решења. Ненадовић је потом оптужен за мито.Следеће 1865. године, на захтев владе, стихове је написао Јован Јовановић Змај. Компоновање је поверено Корнелију Станковићу, који је био на самрти. Међутим, њихова химна никада није изведена и губи јој се траг.Боже правдецентар|безоквира|198x198п1872.1882—1903.1909—1918.Текстописац: Јован ЂорђевићКомпозитор: Даворин ЈенкоКраљевина СрбијаПрва званична државна химна.Спада међу старије химне у свету. Поред тога, по оцени тадашњих међународних ауторитета из бранше, уврштена је међу најлепшим светским химнама. Наиме, уочи Другог светског рата, на великом међународном скупу Музичке конфедерације, одржаном у Паризу, ова српска химна је проглашена за једну од три најлепше на свету.После убиства кнеза Михаила, на престо је 1872. ступио Милан Обреновић који је прослављао пунолетство. Тада је наручио позоришни комад од управника Народног позоришта у Београду, Јована Ђорђевића, који је брзо написао и представио драму Маркова сабља (с циљем величања српске историје и династије Обреновић) и у оквиру ње песму Боже правде, за коју је музику компоновао Словенац Даворин Јенко. Убрзо је Ђорђевићева песма међу народом стекла већу популарност од самог комада и 1882, поводом Милановог устоличења за српског краља, Ђорђевић је текст прерадио и тако је његова нова верзија постала прва званична химна Србије.Године 1903, након Мајског преврата, гаси се династија Обреновић и на чело Србије дошли су Карађорђевићи. Нови српски краљ Петар I желео је да промени државна обележја, па и химну, по мери Карађорђевића. Аустријски композитор из Беча, Август Штол, саставио је песму за српског краља. Петру се композиција није свидела. Безуспешно су пролазили и разни конкурси у којима су учествовали многи српски песници (одбијен је био и Алекса Шантић). На крају је 1909. одлучено да се поново озваничи химна Боже правде, с мањим изменама текста.Ој Србијо, мила мати(тражи се звучни запис)1860./Текстописац: Лука СарићКомпозитор: Војтех ШистекПодручје Војног заповедника у СрбијиНезванична државна химна.Првобитно названа Србији, песма Ој Србијо мила мати први пут је објављена 1860. а написао ју је новосадски песник Лука Сарић. Чешки композитор Војтех Шистек стигао је у Србију 1887. Музику на стихове Луке Сарића компоновао је 1891.Током Другог светског рата коришћена је као химна Владе народног спаса Милана Недића за време немачке окупације Србије (1941—1944).Боже правдеДатотека:Serbian National Anthem, instrumental.oga1872.2006—данасТекстописац: Јован ЂорђевићКомпозитор: Даворин ЈенкоРепублика СрбијаСрбија је своја државна знамења решила да обнови 2004. То се односило и на химну; препорука о коришћењу грба, заставе и химне Републике Србије, усвојена је једногласно у Народној скупштини Србије 2004. Након одвајања Црне Горе из заједнице СЦГ и службено је одлучено да нова званична химна, установљена 7. чланом Устава Републике Србије, постане Боже правде. Пошто је Србија по уређењу република, усвојена верзија химне је претрпела највише измена у својој повести будући да су сви стихови који су имали монархистички призвук или уклоњени или замењени.
Химне Југославије Назив химнеИнструментално извођењеГодина настанкаУ службеној употребиТворац/циДржаваДодатне информацијеХимна Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (до 1929)Химна Краљевине Југославије(од 1929)центар|безоквира|198x198п1919.1919—1941.Текстописци: Јован Ђорђевић, Антун Михановић, Симон ЈенкоКомпозитори: Даворин Јенко, Јосиф РуњанинКраљевина Срба, Хрвата и СловенацаКраљевина ЈугославијаУједињење у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца 1918. поставило је и питање коришћења државне химне. Иако није било службеног закона о истој, спојене су народне химне сва три јужнословенска народа и образована је химна Краљевине СХС/Југославије. Певани су стихови Боже правде, затим стихови хрватске песме Лијепа наша домовино и потом словеначке песме Напреј застава славе, све с првим и последњим строфама. Оркестрацију нове химне урадио је композитор Станислав Бинички. Из стихова српске химне, избачен је придев „српски” и замењен са „наш”. Овим је и званично и практично Србија остала без своје химне. Капитулацијом и нестанком Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. нестала је и преуређења национална српско-хрватско-словеначка химна.Хеј, Словеницентар|безоквира|198x198п1834.1988—1992.Текстописац: Само ТомашикКомпозитор: непознатСоцијалистичка Федеративна Република ЈугославијаПесму је написао Словак Самуел-Само Томашик 1834, у време панславистичког покрета. Песми је најпре дао име Хеј, Словаци и написао је да се она пева на мелодију пољске песме -{Jeszczе Polska nie zginela}-. Касније је променио име песме и посветио је свим Словенима. Томашикова песма се брзо проширила и постала је песма националног позива на јединство у свим словенским земљама. Хеј, Словени је била свечана песма Народноослободилачке борбе и изведена је на првом и другом заседању АВНОЈ-а. Антикраљевски расположени партизани укинули су химну Краљевине Југославије и прихватили су Хеј, Словени. Међутим, она није била званично усвојена. Због недостатака у песми, већ 1946. расписан је конкурс за текст нове југословенске химне. Ни овај конкурс није донео жељене резултате (нису прихваћена решења Чедомира Миндеровића, Мире Алечковић, Николе Херцигоње...). Уставом СФРЈ из 1974. први пут се спомиње постојање химне, али без њеног назива. Законом о употреби грба, заставе и химне СФРЈ од 1977. службено је уређен статус химне Хеј Словени када је озваничена њена привремена употреба док се не утврди нова химна. Тек је 1988, посебним амандманом на савезни устав, Хеј, Словени постала званична химна СФР Југославије.Хеј, Словеницентар|безоквира|198x198п1834.1992—2003.Текстописац: Само ТомашикКомпозитор: непознатСавезна Република ЈугославијаНакон почетка распада Југославије и сецесије република почетком 1990-их, Хеј, Словени је поново постала државна химна и појавила се у Уставу СРЈ из 1992.На референдуму из 1992, на коме се одлучивало о будућим државним симболима Србије, између песама Востани Сербије, Боже правде и Марша на Дрину, изгласан је управо потоњи марш. Међутим, ова одлука није званично усвојена.Хеј, Словеницентар|безоквира|198x198п1834.2003—2006.Текстописац: Само ТомашикКомпозитор: непознатДржавна заједница Србија и Црна ГораСва државна обележја из доба СР Југославије су задржана, па тако и химна Хеј, Словени, пошто није донет споразум око националних симбола нове државе. Постојала је намера да се она замени за комбинацију српске и црногорске националне химне, Боже правде и Ој, свијетла мајска зоро. Договор Србије и Црне Горе био је постигнут, па се прибегло техничким детаљима. Посао аранжирања је одрадио композитор Слободан Марковић. али то није учињено. Против тога је била Српска православна црква, на челу с патријархом Павлом, кога су послушали и посланици владајуће већине из СНП-а, па није било већине за усвајање. Тадашњи патријарх је у писму надлежнима, између осталог, објаснио да је предлог химне „кентаур којим неко жели да се наруга Црној Гори, Србији и достојанству народа”.Претходно су пропали покушаји да нова химна заједнице буде црногорска традиционална песма Онамо, ’намо! из раздобља владавине Николе I Петровића Његоша.
Химне Црне Горе