Болница Ротшилд (фр. Hôpital Rothschild) једна је од многобројних јавних здравствених установа Париза у систему Assistance publique - Hôpitaux de Paris. У почетку свог постојања јеврејска болница у источном Паризу, а од 2010. године ова установа се специјализовала за геријатрију, физикалну медицину и рехабилитацију, као и за различите гране стоматологије (посебно за пародонтологију) и хирургију кохлеарних имплантата. Пружа услуге болничке и кућне неге и лечења , истраживања и обучавања.

Положај Болница Болница Ротшилд се налази на адреси 5, rue Santerre et 33, boulevard de Picpus у 12. арондисману Париза.

Историја Средином 19. века James Mayer de Rothschild основао је болницу у улици 76 rue de Picpus која је укључивала и хоспициј за старије особе, Болница је отворена 25. маја 1852. године и као је у почетку била намењена само за лечење и примање јеврејских пацијената, названа је Израелска болница. У почетку се састојао од болнице и дома пензионера и све до седамдесетим годинама, установа је примала болеснике и сиромахе по вери, Израелаце из париског конзисторијалног округа. Подржана искључиво донацијама богатих Израелца, обва установа је имала близу 50 кревета када је отворена, а затим 112 кревета 1872. Убрзо је Израелска болница постала премален за смештај болесника без додатних средстава за живот и бесплатно лечење

На иницијативу барона Edmond James de Rothschild-а, болница је добила додатна средства за изградњу нове зграде у улици (Rue Picpus) Стару зграду је у потпуности реконструисао архитекта Lucien Bechmann (1880-1968) између 1912. и 1914. године.

Новосаграђена болница Ротшилд у улици Сантер, отворила је своја врата за пацијенте у предвечерје Великог рата 1914. године, недалеко од некадашње болнице, која је претворена у дом за старе.

Током Првог светског рата, проглашена је војном помоћном болницом и примала је рањенике са фронта и цивилне жртве, без обзира на њихово верско порекло. Дана 15. јуна 1918. године болница је погођена у бомбардовању немачких ваздухопловних снага. По завршетку Првог светског рата 1919. болница је обновљена и враћена Ротшилдовима и стављена у функцију

Током немачке окупације Француске у Другом светском рату болница је стављена је под контролу нацистичких окупаторских снага и коришћена је као притворни центар. Болница су тада грађани Париза звали "мишоловка": По завршетку Другог светског рата 1945. године болница се вратила својој намени, као болнице за јеврејске пацијенте. Промена власништва и обнова болнице Породица Ротшилд, на чијем челу је био барон Guy de Rothschild почетком 1950-тих, након четрдесет година приватног управљања и финансирања болнице, схватила да је болница постала превише гломазна да њом управљају, као и да је дошло време да се мора у целости реновирати и реконструисати, што је захтевало велика материјална улагања. За овај проблем Ротшилдови налазе решење, и 1. јануара 1954. године донирају болницу париском јавном болничком систему (Assistance publique) за симболичну цену од једног франка.

Од тада, зграда болнице је модификована неколико пута, а старији објекти замењивани су модернијим зградама. Између 2009. и 2011. дограђене су нове зграде којима се може приступити са главног улаза у улице Сантере. Специјалност болнице је такође преименована и она је постала специјална болница за геронтологију и рехабилитацију.

Након бројних реновирања, болница је у 1998. години имала 308 кревета, да би тај број нарастао на 369 у 1996. години.

Организација Болница Ротшилд је Универзитетски болнички центар регије Ил де Франс. У њој се поред збрињавања пацијената, одржава медицинска настава, обављају истраживање, и спроводи превенција, здравствено образовање и пружа хитна медицинска помоћи. Обухвата медицинске дисциплине из области, хирургије, акушерства и биологију и сваке године прими више од 6 милиона пацијената свих старосних група. Кључне активности Главне акативности болнице су: физикална медицина, неуролошка и ортопедска рехабилитација, геријатрија (медицинска, накнадна нега и рехабилитација и дугорочна нега) уградња кохлеарног имплантата стоматологија Услуге Болница нуди ове врсте здравствених услуга: збрињавање хитних случајева, консултације, хоспитализацију (дневну, краткорочну или дугорочну), негу и хоспитализацију геријатријских случајева у кућним условима, рехабилитацију.

Болница има 306 кревета, укључујући 40 за акутну геријатрију, 32 за дуготрајну негу (ЛТЦ) и 190 за накнадну негу и рехабилитацију (ССР), 11 места у дневној болници, 55 зубарских столица.

Болница у свом састави има и специјализовану геријатријску јединицу (центар) под називом „Ране и њихово зарастање”, која се бави негом старијих пацијената са сложеним ранама.

У болници ради 845 радника (512 немедицинске струке и 333 медицинске струке).

Библиографија Део документације из богате архиве болнице;

Son inauguration a lieu le 26 mai 1852 ; (B-8314). En 1952, il abrite 370 lits mis à la disposition des vieillards hommes et femmes. Fondé par le baron Salomon et la baronne Caroline de Rothschild, il compte près de 200 lits à son ouverture. En 1947, il est transféré au château de la Guette à Villeneuve-Saint-Denis ; en 1952,55 enfants âgés de 6 à 12 ans y vivent. Fondé par Adélaïde de Rothschild (1853-1935) ; en 1952 il compte 75 lits réservés aux femmes parisiennes atteintes de tuberculose. Le sanatorium a pour dénomination « l'Espérance ». RAC, note du 5 janvier 1954 (1 J 34, p. 4). Annuaire Politi des établissements hospitaliers publics de Paris, 1998, p. 125.

Референце

Литература

Marine Lefèvre, Chronique d'un hôpital pas comme les autres, Rothschild (1743-1999), Paris, Édition AP-HP, 1999, 111 p.. ADDA-LOFFREDO (M. L.). « La mutation de l'hôpital Rothschild ». La Revue Agora, éthique, médecine, société, n° 18-19, automne 1991, p. 131-136. (4 PER 4) CALI DI N-BREJAU DE (J.). Analyse d'un service de soins.L'arrivée des patients atteints de Sida : révélateur de dysfonctionnements ? Paris, mémoire I ESCH, 1990-1991,77 p. (D1332) Hôpital Rothschild, pavillon de chirurgie. Paris, AP, H9721, 11 p. (C-17313) Hôpital Rothschild. Gazette du CHU Rothschild, Saint-Antoine, Tenon, Trousseau, 1990, n° 4, p. 73-84. (D-117526) La fondation Rothschild, 1852-1952. Paris, imprimerie Artra, 1952,24 p. (B-8314; B-563319) LEGUAY (Émile). « Inauguration de l'hôpital israélite à Paris ». Annales de la charité, 1852, n° 8, p. 375-381. (28 PER 8) Le logo de l'hôpital Rothschild ». La Gazette du CHU, 1991, n° 5, p. 107 (D-1311) Rothschild : le SYGEMAP ou la gestion informatisée des malades».AP actualités, n° 103, juin-juillet 1988, p. 10. (17 PER 16) Soins aux sidéens à Rothschild. AP-HP magazine, n° 33, juin-juillet 1993, p. 18. (17 PER 21) VICTOR (Henri). La maternité de l'hôpital de Rothschild. Son fonctionnement jusqu'en 1930. Paris, Le François, 1931, 89 p. (B-8312) Articles et ouvrages évoquant l'hôpital DEFRANCE (Henri). Nouveaux hôpitaux. Maisons de santé, maternités, etc. (Façades. lans. Intérieurs). Paris, Ch. Massin et Cie éditeurs, 1930, plans 27-28. (E-28) JEWSKI (M.). « Pour une écoute dynamique de la parole des équipes ». Revue de 'infirmière, n° 19, décembre 1994, p. 4-7. (254 PER 72) Gette du CHU Rothschild, Saint-Antoine, Tenon, Trousseau, année 1990. Paris, Gazette d'information du CHU, 1990, 244 p. (D-1199) Gazette du CHU Rothschild, Saint-Antoine, Tenon, Trousseau, année 1991. Paris, Gazette du CHU, 1991, 260 p. (D-1311) HARMOIS (Georges), ALLEAUME (Émile). Dictionnaire biographique international illustré des philanthropes, des mutualistes et des bienfaiteurs de l'humanité. Paris, direction générale et administrateurs, , p. 129-132. (C-3) L'accueil à Rothschild : Permanence sociale aux urgences ». AP-HP magazine, n° 10, janvier 1991, p. 11. (17 PER 19) La vie universitaire : Rothschild, Saint-Antoine, Tenon, Trousseau, 1989. Paris, Gazette du CHU, 1989, 132 p. (D-1189) LEBEUF. Histoire de la ville et de tout le diocèse de Paris. Nouvelle édition annotée par Hippolyte Cocheris. Paris, Durand, 1867,1. III, p. 545. (B-570. III) Le plan directeur général de l'Assistance publique de Paris ». L'Hôpital à Paris, n° 86, mars-avril 1985, p. 87 (C-1161. XVIII) Naître avec un petit poids de la maternité à la maison ». AP actualités, n° 114, septembre 1989, p. 11. (17 PER 17) Paris charitable social et bienfaisant. Paris, éditions de l'Ouest, 1936, p. 42-43. (A-2219) Paris guide, par les principaux écrivains et artistes de la France. Paris, librairie internationale, 1867, p. 1929. (A-596. Il) REVILLOUT (Victor). « Les médecins dans les conseils d'administration hospitalière ». Gazette des hôpitaux civils et militaires, 1872, p. 618-619. (127 PER 1) TISSOT-DELBOS (Ch.). « Conditions de travail... Béclère, Beaujon et Rothschild récompensés». AP-HP magazine, n° 43, octobre 1994, p. 12-13.117 PER 22)

Спољашње везе

Hôpital Rothschild — Веб страница Rothschild

Категорија:Болнице у Паризу