Олга Борисовна Љубимова (, је рођена 31. децембра 1980, у Москви, СССР) — је министарка културе Руске Федерације, новинарка и позоришна критичарка. На министарску функцију је ступила 21. јануара 2020. године.

Биографија Рођена је 31. децембра 1980. године. Завршила је московску општеобразовну школу № 1234 са вишим степеном учења енглеског језика; од 5. до 7. разреда је учила на Историјско-филолошкој православној гимназији имена Преподобног Нестора Летописца .

Студирала је на Факултету за журналистику Московског државног универзитета, а касније је завршила и Факултет за позовиште ГИТИС и стекла звање позоришног критичара.

У периоду обучавања на факултету за журналистику, похађала је праксу на телеканалима РЕН ТВ и ТВ Центар, радиостаницама „Наш радио“ (рус. Наше радио) и „Радио Рокс“ .

Радила је као дописник радиостанице Европа Плус 2000. године.. Од 2001. године је радила на телевизији. У почетку је била дописник програма „Ортодокс“ у продукцији Информативне агенције Руске православне цркве, који је емитован на каналу ТВЦ.

Од 2001. до 2009. године (са прекидима) радила је на „Трећем каналу“. У почетку (до 2003.) радила је као дописница програма „Утисци недеље са Гљебом Пјаних“ „Главна тема“, „Цена питања“, „Долче Вита“, „Закључци са Петром Толстојем“ . Затим је била шеф-уредник програма „Регион“ (2003-2004) и „Руски поглед“ (2003-2004, 2006-2009).

Од јула 2005. до јула 2009. водила је ток-шоу „Горожанка“, програме „Москва-2009“, „Град и људи“ на телеканалу „Престоница“ (рус. „Столица“).

Од децембра 2010. до 2011. године радила је на позицији руководиоца информативно-аналитичког програма „Контекст“ на телеканалу „Култура“.

У периоду 2011-2012. – радила је на позицији старијег продуцента документарног биоскопа програмског одељења ООО „Телеканал ТВ-3“.

Паралелно је наставила да ради у Информативној агенцији Руске православне цркве, где је више пута кроз време била шеф-уредник преноса „Православни календар“ на РТР телевизији, „Руски поглед“ (заједно са „Трећим каналом“), учествовала је у писању сценарија за телеканал „Спас“ (Такође и „Татјанин дан“, „Фома“, „Семинаристи“) у организацији директних преноса богослужења из Храма Христа Спаситеља и преносе Благодатног огња из Јерусалима.

Учествовала је у стварању више од 80 документарних филмова, који су снимани за телеканале: „Русија-1“, „Култура“, „Први канал“. Аутор је сценарија за документарне филмове „Пут Патријарха“ (2009), „Туђа земља“ (2013), „Рат и митови“ (2014), „Никита Михалков“ (2015, коаутор сценарија) и других.

Објављивала је у часописима „Руски поглед“ (рус. Русский взгляд; где је била уредница одељка за културу“, „Политички журнал“ „Афиша“ (њен једини материјал био интерју са Фјодором Хитруком) у априлу 2005., «Esquire».

У новембру 2015. године била је саветница руководиоца одељења кинематографије Министарства културе Руске федерације (у одељењу за државну подршку документарних и анимираних филмова.

Од октобра 2016. до јануара 2018. године – радила је као заменик директора дирекције за друштвене и публицистичке програме на „Првом каналу“.

Од 17. јануара 2018. до 21. јануара 2020. – радила је као руководилац одељења за кинематографију Министарства културе Руске Федерације.Назначен новый руководитель департамента кинематографии Минкульта // Профисинема.

Од 21. јануара 2020. године налази се на позицији министра културе Руске Федерације. Породица Деда – Николај Михајлович Љубимов (1912-1992), совјетски преводилац, аутор мемоара. Отац – Борис Николајевич Љубимов (1947- ), совјетски и руски књижевни критичар и педагог, позоришни критичар, доктор историје уметности, проглашен за заслужног радника уметност РСФРС, професор, ректор Вишег позоришног училишта „М.С.Шћепкина“, заменик уметничког руководиоца Мало позориште Русије, шеф катедре историје позоришта Русије ГИТИСДепартамент кино Минкультуры возглавила автор православных фильмов // РБК. Мајка – Марија Вадимовна Шверубович (1949-2018)Актриса «Современника» Мария Шверубович умерла на 69-м году жизни, глумица и позоришни критичар. Ујак – Алексеј Вадимович Бартошевич (1939- ), стручњак за Шекспирово позориште, позоришни критичар. Међу прецима Олге Љубимове по очевој линији, налази се вологодски гувернер Михаил Николајевич Кормилицин (прапрадеда) и рјазански гувернер Николај Аркадијевич Болдарев (прапрапрадеда). По мајчиној линији, она је унука позоришног радника Вадима Васиљевича Шверубовича и праунука глумаца Василија Ивановича Качалова и Нине Николајевне Литовцеве. Љубимова је удата за Јевгенија Александровича Баранова, новинара и коментатора „Првог канала“ (од 2006. године). Имају двоје деце, сина Никиту и кћерку Варвару Баранове..

</center>

Филмографија Аутор сценарија:

„Пут патријарха“ («Путь Патриарха», 2009) „Велики Васкрс“ («Великая Пасха», 2011) „Столипин. Пуцањ у Русију ХХ век («Столыпин. Выстрел в Россию. XX век», 2012) „Изборск. Путовање кроз време“ («Изборск. Путешествие во времени», 2012) „Туђа земља“ («Чужая земля», 2013) „ Анђели са мора“ («Ангелы с моря», 2013) „Своја земља“ «Своя земля», 2014) „Преподобни Сергије Радоњешки“ («Преподобный Сергий Радонежский», 2014) „Рат и митови“ («Война и мифы», 2014) „Застава. Симбол наследности“ («Флаг. Символ преемственности», 2014) „Никита Михалков“ (рус. «Никита Михалков», 2015) – коаутор.

Референце

Спољашње везе Олга Љубимова на сајту Министарства културе Руске Федерације

Категорија:Рођени 1980. Категорија:Руски политичари Категорија:Руски новинари Категорија:Московљани