Андреа Пирло (; Флеро, 19. мај 1979) је бивши италијански фудбалер, a садашњи фудбалски тренер и члан Реда заслужних Италије — OMRI. Тренутно је тренер Јунајтеда. Обично је играо на позицијама на средини терена, као плејмејкер, и у клубовима и у репрезентацији. Означен је од стране многих као један од најбољих играча икада на тој позицији, због визије, контроле лопте, технике, креативности и способности да упути прави пас, као и због тога што је био специјалиста за извођење слободних удараца.
Каријеру је почео као офанзивни везни у Бреши, којој је помогао да освоји титулу у Серији Б и самим тим избори пласман у Серију А 1997. Прешао је у Интер 1998, али није успијевао да се избори за минутажу и послат је на позајмицу 1999. Упркос добрим партијама у Ређини и поново у Бреши, ипак није успио да се избори за стартних 11 у Интеру и продат је Милану. Тренер Милана — Карло Анчелоти, одлучио је да му промијени позицију и трансформише га у плејмејкера, који ће оркестрирати тимски напад. На новој позицији, Пирло је убрзо постао један од најбољих везних фудбалера на свијету и освојио је велики број трофеја, укључујући двије Лиге шампиона, два УЕФА суперкупа, двије титуле Серије А, Свјетско клупско првенство, Суперкуп Италије и Куп Италије. Након преласка у Јувентус 2011, освојио је Серију А још четири пута, као и два Суперкупа и Купа Италије. Након што је играо у Италији преко 20 сезона, прешао је у амерички Њујорк Сити 2015, гдје је остао три године и помогао клубу да се пласира у плеј оф 2016. и 2017. Након 23 сезоне, завршио је каријеру на крају сезоне 2017.
На међународном нивоу, Пирло је фудбалер са највише наступа у репрезентацији Италије, са 116 наступа између 2000. и 2015. Наступао је за селекције Италије до 15, 18 и 21 годину. Као капитен, водио је репрезентацију до 21 године до титуле на Европском првенству 2000, гдје је био најбољи стријелац и добио је награду Златни играч. За сениорску репрезентацију дебитовао је у септембру 2002. и био је капитен репрезентације на Олимпијским играма 2004. Касније, био је један од главних играча у освајању Свјетског првенства 2006, на којем је добио награду за играча утакмице три пута, више него било који други играч и изабран је у идеални тим првенства. На Европском првенству 2012, предводио је Италију до финала, такође освојивши награду за играча утакмице три пута, што је, заједно са Андресом Инијестом, највише на првенству, гдје је такође изабран у идеални тим. Наступао је и на Европским првенствима 2004. и 2008, Свјетским првенствима 2010 и 2014 и на Купу конфедерација 2009 и 2013, на којем је изабран у идеални тим, након што је Италија завршила на трећем мјесту.
У избору за најбољег плејмејкера на свијету, који спроводи Међународна федерација за фудбалску историју и статистику, нашао се на трећем мјесту 2006, другом 2007, четвртом 2012. и трећем 2013. и 2015. У избору за најбољег фудбалера Европе, нашао се на четвртом мјесту 2012. и седмом 2015. Нашао се на седмом мјесту у избору за ФИФА фудбалера године 2007, петом у избору за Златну лопту 2007. и седмом у избору 2012. Изабран је у идеалних 11 за 2006 годину, од стране FIFpro и у УЕФА тим године 2012. Проглашен је за фудбалера године Серије А 2012, 2013. и 2014, а такође се нашао у тиму године Серије А у истим сезонама. Након што је помогао Јувентусу да дође до финала Лиге шампиона 2014/15, изабран је у идеални тим Лиге шампиона те сезоне. Године 2012, проглашен је за осмог најбољег фудбалера на свијету, по избору Гардијана. Године 2013, Bloomberg га је уврстио на пето мјесто најбољих фудбалера у Европи. Године 2015, Франс фудбал га је сврстао у топ 10 најбољих фудбалера на свијету, који су изнад 36 година.
Клупска каријера 1994—2001: Почетак каријере
Пирло је рођен у Флероу, провинцији Бреше. Каријеру је почео у младом тиму Флеро, након чега је прешао у Волунтас, а касније је прешао у омладински тим Бреше 1994, гдје је углавном играо одмах иза нападача. Године 1995, са 16 година, дебитовао је у Серији А; у игру га је убацио тадашњи тренер Бреше — Мирчеа Луческу. Наредне сезоне, није био у првом тиму, а са младим тимом освојио је Торнео ди Вјаређио. У сезони 1996/97, помогао је клубу да освоји титулу у Серији Б и избори пласман у Серију А. Први гол у Серији А постигао је 19. октобра 1997, у побједи 4:0 против Виченце.
Захваљујући добрим партијама у дресу Бреше, Пирла је примјетио тренер Интера, Луческу, који је потписао уговор са њим. Није успио да се избори за константност у првом тиму, у сезони коју је Интер завршио на осмом мјесту. За сезону 1999/00, прешао је у Ређину на позајмицу, заједно са Робертом Барониом и Мохамедом Калоном. Након импресивне сезоне у Ређини, вратио се у Интер, али поново није успио да се устали у првом тиму, одигравши само четири утакмице у лиги. Други дио сезоне 2000/01, провео је у бившем клубу, Бреши, гдје је играо заједно са идолом из дјетињства — Робертом Бађом. Пошто је Бађо играо на позицији офанзивног везног, тренер Бреше — Карло Мацоне, премјестио је Пирла на позицији плејмејкера умјесто офанзивног везног, поставши тако први тренер који га је користио на позицији плејмејкера. Упркос томе што су се мучили на почетку те сезоне, Бреша је завршила на седмом мјесту, уз пласман у четвртфинале Купа и квалификовала се за Интертото куп 2001. Битан тренутак за Пирла у сезони био је дубоки пас којим је Бађо изједначио против Јувентуса на стадиону Деле Алпи, 1. априла 2001.
Милан 2001—2004: Домаћи и европски успјеси Након три сезоне у Интеру, Пирло је прешао у редове градског ривала — Милана, за 33 милијарде италијанских лира, односно 17.043.078 евра,FC Internazionale Milano SpA bilancio (financial report and accounts) on 30 June 2001, PDF purchased from Italian C.C.I.A.A. (на италијанском) 30. јуна 2001, последњег дана прелазног рока. Трансфер је дјелимично финансиран од стране покрета Дражена Бинчића, а сума није објављена. У истом прелазном року, Интер и Милан су замијенили Кристијана Брокија (25 милијарди лира;F.C. Internazionale Milano SpA Report and Accounts on 30 June 2002 (на италијанском), CCIAA(12.9 милиона евра) за Андреаса Гуљелминпјетра (непозната цијена; 8.537 милиона евра зарада)A.C. Milan SpA Report and Accounts on 30 June 2002 (на италијанском) и Матеа Боганија за Паола Ђинестру. Договори су окарактерисани од стране медија, да се врше ради стварања лажног профита, надувавањем вриједности играча у тим замјенама. Размјена у коју су били укључени Ђинестри и Богани, донијела је и Интеру и Милану по око 3,5 милиона евра профита, што се углавном манифестује кроз права регистрације играча.
У Милану, под тренером Карлом Анчелотијем, Пирло се развио у играча свјетске класе и једног од најбољих плејмејкера на свијету, остваривши разне успјехе у домаћим и европским такмичењима током периода проведеног у клубу. Пирло се касније осврнуо на период проведен са Анчелотијем, изјавивши: „промијенио ми је каријеру, ставивши ме испред одбране. Дијелимо неке незаборавне тренутке. Имали смо сјајну прошлост заједно“. Након што је Мацоне први одлучио да помјери Пирла на позицију дубоког плејмејкера, испред одбране, током периода проведеног у Бреши сезону раније, тренер Милана — Фатих Терим и највише његов насљедник — Карло Анчелоти, додатно су развили Пирла на тој позицији у Милану. У Анчелотијевим формацијама, 4–3–1–2 и 4–3–2–1, Пирло је играо на позицији дубоког плејмејкера испред одбране, што му је дозволило да игра заједно са другим креативним офанзивним везним играчима, као што су Ривалдо, Руи Коста и Кака, надокнађујући празнину која је настала одласком легенде Милана — Деметриом Албертинијем. Постао је незамјењиви дио средине терена, коју је чинио заједно са Ђенаром Гатузом, Масимом Амброзинијем и Кларенсом Седорфом. Добио је надимак метроном, због начина на који је успостављао ритам тима.
За Милан је дебитовао 20. септембра 2001, у побједи 2-0 против Бате Борисова, у Купу УЕФА, након што је у игру ушао умјесто Масима Донатија. Током прве сезоне у клубу, помогао је Милану да заврши на четвртом мјесту у Серији А и обезбиједи пласман у квалификације за Лигу шампиона за сезону 2002/03, као и да се пласира у полуфинале Купа УЕФА 2001/02, што је најбољи резултат клуба у том такмичењу. На дан 30. марта 2002, постигао је први гол за Милан, у побједи 3-1 против Парме, из слободног ударца. upright=1.5|thumb|left|250px|Милан прославља освајање Лиге шампиона 2002/03, након побједе 3-2 на пенале против Јувентуса.
У Серији А 2002/03, био је најбољи у четири категорије: укупно пасова (2589), посједу лопте (123 сата и 39 минута), успјешних лопти (661) и успјешних пасова (2093); имао је просјек од скоро 90 пасова по утакмици. Током сезоне, његове друге у клубу, постигао је девет голова у Серији А, што му је био најбољи учинак у дотадашњој каријери, док је Милан завршио на трећем мјесту, освојивши Куп побједом над Ромом у финалу, као и Лигу шампиона 2002/03, гдје је у финалу побиједио Јувентус 3-2 након продужетака, након што је било 0-0 у регуларном дијелу. Наредне сезоне, Пирло је са Миланом освојио Суперкуп Европе, побједом над Портом, док су у Суперкупу изгубили на пенале од Јувентуса! Пирло је постигао гол из пенала у продужецима за 1-1, а затим и у пенал серији. На Свјетском клупском првенству, Милан је још једном изгубио након извођења једанаестераца, од Боке јуниорс; Пирло је асистирао код гола за 1-0, али је промашио пенал у пенал серији. У сезони 2003/04, освојио је са Миланом Серију А први пут, након што је на почетку те сезоне освојио Суперкуп Италије побједом над Лациом.
2004—2006: Слабији резултати У сезони 2004/05, Милан је завршио на другом мјесту у Серији А, иза Јувентуса. У Лиги шампиона 2004/05, нашао се на другом мјесту по броју асистенција, са четири асистенције, помогавши Милану да стигне до финала. У финалу, Милан је играо против Ливерпула, 25. маја 2005; Пирло је асистирао Паолу Малдинију код водећег гола, у 50-ој секунди утакмице, док је комбиновао са Каком код гола Ернана Креспа за вођство од 3-0 на полувремену. Ипак, у другом полувремену, Ливерпул је стигао до 3-3, играли су се продужеци и пенали и Милан је изгубио у пенал серији, гдје је Пирлу Јиржи Дудек одбранио пенал. Пирло је касније у аутобиографији написао да му је тај пораз од Ливерпула био најгори тренутак у каријери и да је размишљао о завршетку каријере након тог меча.
Наредне сезоне, Милан је још једном завршио на другом мјесту у Серији А, иза Јувентуса, прије него што му је одузето 30 бодова због умијешаности у намјештање утакмица, у афери познатој као калчополи, због које је Јувентус избачен у Серију Б. Исте сезоне, Милан је стигао до полуфинала Лиге шампиона, гдје је поражен од Барселоне у двомечу, док је стигао до четвртфинала Купа Италије. У избору за Златну лопту 2006, Пирло се нашао на деветом мјесту, док је Златну лопту освојио његов саиграч из репрезентације — Фабио Канаваро. Изабран је у идеалних 11 за 2006. годину, у избору FIFPro.
2006—2009: Друга титула Лиге шампиона
thumb|right|Пирло у дресу Милана 2008.