Квартар је најмлађи геолошки период кенозоишке ере на геолошкој временској скали према дефиницији Међународне комисије за стратиграфију (-{ICS}-). Овај период је почео завршетком епохе плиоцена, односно завршетком неогена (периоде) пре 2,588 ± 0,005 милиона година и траје и дан данас. У оквиру квартара издвојене су две геолошке епохе: плеистоцен, од 2,588 милиона година до пре 11,7 хиљада година и холоцен од пре 11,7 хиљада година, при чему холоцен траје и дан данас.
Назив квартар (у значењу - четврти) први је употребио 1829. године Деноаје, истражујући седименте у басену реке Сене у Француској, а 1839. Лејл уводи назив плеистоцен. Немачки научници су користили термине дилувијум и алувијум. 1922. П. Павлов уводи термин антропоген. Неформални термин „касни квартар” се односи на задњих 0,5–1,0 милиона година.Earthquake Glossary - Late Quaternary U.S. Geological Survey
Квартарни период се типично дефинише цикличним растом и распадањем континенталних ледених плоча повезаних са Миланковићевим циклусима и пратећим климатским и еколошким променама које су се догодиле.
Подела Квартар се дели на две епохе: плеистоцен и холоцен. Епохе се даље деле на векове. Званична подела према Међународној комисији за стратиографију (-{ICS}-) приказана је у табели испод:
Периода Епоха Век Почетак (Ma) Крај (Ma) Квартар Холоцен Мегалајан 0,0042 0 Нортгрипиј 0,008276 0,0042 Гренландиј 0,0117 0,008276 Плеистоцен Горњи плеистоцен 0,129 0,0117 Чибаниј (средњи плеистоцен) 0,774 0,129 Калабриј 1,8 0,774 Желасиј 2,58 1,8
Појава човека Ово је време када се појављују преци данашњих људи. (Сматра се да се током терцијара, пре око 50 милиона година појавио адапис, 40-35 милиона - некролемур, 35-30 милиона - бранисела, а аустралопитеци се појављују у доба плиоцена) Током доњег плеистоцена (између 1,87 милиона година и 730.000 година) јавља се Хомо хабилис, затим и Хомо еректус. Током средњег плеистоцена (730.000-128.000) архајски Хомо сапиенс. Хомо неандерталенсис се смешта у доба горњег плеистоцена (око 100.000 година). Хомо сапиенс сапиенс (најближи данашњем човеку) јавља се око пре 40.000 година.
Датовање Постоји неколико метода датовања квартара: утврђивање односа кисеоникових изотопа у љуштурама фосила (фораминифера, коколитофоридите...) радиометријска метода К40/А40 (калијум/аргон), добро за датовање од почетка плеистоцена до 200.000 година. Постоји празнина за период од пре 200.000 година до 40.000 година. метод угљениковог изотопа C-14 (органске супстанце, за старост до пре 40.000 година)
Поређење геолошке епохе, периода и фосилних налаза милиони година геолошка епохапериодафосили 3,000 милиона годинаАРХАЈСКА ЕРА ЕОЗОИК непоуздани тргови живота пред крај периода 600 милиона годинаПАЛЕОЗОЈСКА (примарна) ЕРА КАМБРИЈУМ СИЛУР ДЕВОН КАРБОН ПЕРМ прве водене животиње, нема кичмењака живот још у води, први водени кичмењаци први остаци сувоземаца појава првих гмизаваца200 милиона годинаМЕЗОЗОИК (секундарна ера) ТРИЈАС ЈУРА КРЕДА царство првих гмизаваца, појава првих птица непоуздани трагови првих сисара, водоземци се повлаче 70 милиона годинаТЕРЦИЈАР (КЕНОЗОИК) ПАЛЕОЦЕН ЕОЦЕН ОЛИГОЦЕН МИОЦЕН 50. милиона година - адапис 40-35 милиона год. - некролемур 35-30 милиона год - бранисела, 1,87 милиона година ТЕРЦИЈАР ПЛИОЦЕН аустралопитекуси0,01 милиона година КВАРТАР ПЛЕИСТОЦЕН ХОЛОЦЕН Квартарна флора и фауна
Живот током квартара Квартарна флора Глацијална (бореална) флора - мочварна вегетација тундре, на узвишењима, жбунасте цветнице на челу са "бореалном ружом“ (), поларном врбом () и брезом (). Јужно од тундри су маховинасте и травнате степе, а још јужније - појас шума. Топли терцијарни реликти после леденог доба очували су се на југу Кавказа: расте у тропској Сијера Невади и североисточној црноморској области, у закавказју. У Алпима и у средњој Европи задржао се до око пре 100.000 година.
Квартарна фауна Мали је број морских мекушаца који је узумро у квартару. Неке врсте промениле су географско распростирање, на пр. , крајем средњег плеистоцена (пре око 128.000 год), повукла се из Европе Дунавом до Каспијског басена.
Сисари: шумски слон са правим кљовама - , (128.000/100.000) степски слон () Мерков носорог () тур или праговече () коњи ()
Представници хладне климе: рунасти носорог () ирвас () бизон ()
Пећински сисари: пећински медвед () пећински лав () пећинска хијена ()
Види још Палеолит
Референце
Литература
Спољашње везе
-{Subcommission on Quaternary Stratigraphy}- -{Stratigraphical charts for the Quaternary}- -{Version history of the global Quaternary chronostratigraphical charts (from 2004b)}- -{Silva, P.G. C. Zazo, T. Bardají, J. Baena, J. Lario, A. Rosas, J. Van der Made. 2009, «Tabla Cronoestratigrafíca del Cuaternario en la Península Ibérica - V.2». [Versión PDF, 3.6 Mb]. Asociación Española para el Estudio del Cuaternario (AEQUA), Departamento de Geología, Universidad de Salamanca, Spain. (Correlation chart of European Quaternary and cultural stages and fossils)}- -{Welcome to the XVIII INQUA-Congress, Bern, 2011}- -{Quaternary (chronostratigraphy scale)}-
Категорија:Геолошке периоде