Градско позориште „Театар 91” Алексинац је установа културе у Алексинцу. Незванично је основана 23. октобра 1944. године, а од 2003. године има статус самосталне установе у култури и буџетски је корисник средстава за културу Општине Алексинац. Те године позориште је по први пут добило стално запошљене сараднике и средства за набавку потребне опреме.
Налази се на адреси Душана Тривунца 15. Историја
Позориште у Краљевини Југославији Почеци позоришног живота у Алексинцу датирају од 1938. године. Прва изведена представа била је "Три карте за Холивуд".
Само две године касније, у предвечерје Другог светског рата, 1940. године, образована је позоришна дилетантска група "Делиград". Оснивачи ове групе били су:Ружица Стевановић, Гордана Мирковић Позоришни споменар Алексинца 1940-1990. Центар за културу и уметност Алексинац Бора Станковић-Лесковчанин (алексиначки ђак који је до рата учио трговачку академију у Београду), глумци Радмила-Маца Тимић и њен брат Мишко, Олга Ивановић, Бранка Митић и др.
Прве представе биле су заправо само премијере, јер репризног извођења представа није било. Новац прикупљен од продатих улазница коришћен је за израду декора, набавку реквизита и друге потребе позоришне групе. Представе су игране у сали Учитељске школе и на летњој позорници на Брђанци. Други светски рат је прекинуо рад позоришта.
Послератни период (од 1944) С краја 1944. године почело је поновно окупљање аматера, а незванични почетак рада првог послератног позоришта везује се за 23. октобар 1944. године. Тога дана одржана је прва приредба у ослобођеном Алексинцу за руске и домаће борце у сали Алексиначке гимназије.
С краја 1940-их припремане су нове приредбе, са много песама: соло, у дуету и малим хоровима. Све је извођено у сали Учитељске школе, као и у салама у околним селима.
Након реновирања сале, позорнице и помоћних просторија Учитељске школе, почело се са припремама за извођење „правих позоришних представа”. Прва међу њима била је "Земља нам је живот", адаптација Толстојевог дела коју је припремила Олга Ивановић.
Део инвентара за рад позоришта набављен је одузимањем од имућних градских породица, а било је и поклона грађана. По сећању Ратка Стевановића, веома често су многи аматери спавали у гардероби Учитељске школе.
Како се друштвени живот у Алексинцу 1950-их побољшавао, школе и факултети су организовали рад драмских секција. Аматери из Алексинца одлазили су на студије, а неки од њих су по завршетку драмских студија играли у другим местима, повремено свраћајући у свој родни град да одиграју коју представу.
До изградње Дома културе у Алексинцу, представе су игране у биоскопским салама у Житковцу, Алексинцу и на Алексиначким Рудницима.
Оснивање "Театра 91" Велики допринос у афирмацији позоришта и оснивању "Театра 91" у Алексинцу дала је глумица Мила Динуловић.
"Театар 91" је 2003. године добио статус самосталне установе у култури и постао буџетски корисник средстава Општине Алексинац. Захваљујући сталним приходима, 2003. године позориште је добило прве стално запошљене сараднике и полако радило на техничкој опремљености.
У другој деценији 21. века Градско позориште се могло похвалити најсавременијом техничком опремом, као што су теренске "бубице", бежични микрофони и широкопојасни микрофони.
Референце
Литература
Спољашње везе Градског позоришта Театар 91 Алексинац
Категорија:Позоришта у Србији Категорија:Култура у Алексинцу Категорија:Грађевине у Алексинцу Категорија:Основано 1944.