Феникс -{D.III}- () аустроугарски је ловачки авион један из серије авиона Феникс -{D.I}- до -{D.IV}- кога је производила аустријска фирма Phonix Flugzugwerke AG из Wiener-Stadlau-а, а пројектовали су га инжењери Леополд Кирсте и Едмунд Шпарман, побољшавајући претходни модел. Први лет авиона је извршен 1918.
Пројектовање и развој мини|десно|350px|Музејски примерак авиона Феникс D.III мини|десно|350px|Мотор Hiero H IV снаге 230KS који је погонио авионе Феникс D.IIa; D.III и D.IV мини|десно|350px|Цртеж авиона Феникс -{D.II}-, -{D.IIа}- и -{D.III}- са пресецима трупа мини|десно|350п|Oблик репних крила породице aвиона Феникс -{D.}-. Породици авиона Феникс припадају авиони Феникс D.I; D.II; D.IIa; D.III и D.IV сви настали еволутивним (побољшањем основне верзије) путем из авиона Феникс D.I. Пројектовали су их инжењери Леополд Кирсте и Едмунд Шпарман на основу ловца Ханза Браденбург KD оригиналног пројекта инж. Ерст Хајнкела, кога је Phonix производио на основу лиценцног уговора.
У време када су развијани ови авиони а то је период друга половина Првог светског рата, развој авијације је био вртоглав, нарочито област ловачке авијације којој припадају и ови авиони. Све зараћене стране су се трудиле да што пре на фронт избаце што брже, окретније и убојније ловачке авионе. Оваква брзина развоја доводила је до тога да су се авиони мењали у току саме производње. Та судбина није мимоишла ни развој породице авиона Феникс D.
Појавом енглеских авиона Sopwith Camel на италијанском фронту затекло је аустроугарско ваздухопловство без достојног противника. Фабрика авиона Феникс је имала искуства у производњи ловаца јер је раније производила по лиценци ловце Албатрос а почела је и производњу ловаца Ханза Бранденбург КD такође по лиценциHauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. . Међутим, амбиције су им биле веће желели су да пројектују властитог ловца. Ове амбиције је подгревао и успех са пројектом извиђачког авиона Феникс C.I, Тако су кренули у пројектовање новог ловца који је за основу имао авион Ханза Бранденбург КD.
Приступ ових младих инжењера при пројекту је био критички усмерен тако да су прихваћене све добре особине основног модела а покушали су да отклоне недостатке. Направљена су три различита прототипа новог авиона и након испитивања усвојен је за производнњу прототип који се показао као најбољи. Фабричка ознака овог авиона је била Тип 8, прототип је полетео јуна месеца 1917. године и одмах након испитивања прототипа Аустроугарско ваздухопловство је наручило 120 примерака ових авиона. Авион је добио назив Феникс D.I а његова производња је одмах почела тако да су сви ови авиони ушли у оперативну употребу од фебруара до краја пролећа 1918. године. Чим се појавио на фронту Феникс D.I је био бржи у погледу хоризонталне брзине и брзине пењања у односу на свог противника Sopwith Camel-а али је заостајао у погледу покретљивости. Поред тога уочени су недостаци носеће структуре авиона тако да није могао да издржи оптерећења ловачког авиона.
Следећа нешто измењена верзија овог авиона (фабричка ознака Тип 9) добила је назив Феникс D.II имала је ојачану структуру, исти мотор и промењен облик репних крила у односу на свог претходника. Овај авион је такође рађен у три серије и произведено је укупно 50 примерака. Модификована верзија овог авиона добила је назив Феникс D.IIа имала је појачани мотор Hiero H IV снаге 230KS, био је опремљен крилцима и на горњим и доњим крилима тако да му је покретљивост била знатно боља у односу на авионе Феникс D.I и D.II.
Феникс D.III је настао на основу свог претходника Феникс D.IIа, имао је исти мотор Hiero H IV снаге 230KS, митраљези су били доступни пилоту када дође до заглављивања, управљачка крилца је имао и на горњим и доњим крилима с том разликом што та крилца нису била повезана крутом шипком као што је то било код Феникс D.IIа. Труп авиона је био облика као и код предходника али је конструкција била полу-монокок. Направљено је укупно 28 авиона у Аустрији и 10 после рата у Шведској на основу откупљене лиценце. Шведски авиони су на горњем крилу имали повећане резервоаре за гориво како би им се аутономија лета повећала.
Пети авион из ове породице је био Феникс -{D.IV}-. Настао на основу Феникс -{D.III}- имао је сличне карактеристике с тим што му је труп био елипстастог попречног пресека полу-монокок конструкције направљене од дрвене лепенке. Направљена су два прототипа један са мотором Hiero H IV снаге 230KS, а други са мотором Austro-Daimler -{AD 6}- снаге 225KS. Авион није ушао у серијску производњу јер је дошао крај Првог светског рата, а после њега Версајским уговором Аустрији је била забрањена производња борбених авиона.
Технички опис авиона Феникс -{D.III}- Феникс -{D.III}- је био авион двокрилац мешовите конструкције (дрво, метал и платно).
За разлику од својих претходника Авиона -{D.I}-, -{D.II}- и -{D.IIа}-, који су имали класичну дрвену решеткасту конструкцију као носечу структуру трупа обложену дрвеном лепенком, авион Феникс -{D.III}- је имао дрвену полу-монокок конструкцију у којој је облога заједно са рамовима и уздужницама била носећа структура трупа. Димензије као и попречни пресеци трупа авиона -{D.III}- су биле исте као и код претходника -{D.IIа}-. Труп је био правоугаоног облика. Иза пилотске кабине труп је имао попречни пресек у облику петоугаоника. Предњи део трупа, где се налази мотор је обложен алуминијумским лимом. Остали део трупа је обложен дрвеном лепенком. У трупу се налазила комотна једноседа кабина пилота. Пилот је био заштићен ветробранским стаклом. У односу на свог претходника, Феникс D.III је захваљујући полу монокок изведби трупа имао ојачану носећу структуру.
У предњем делу трупа се налазио шестоцилиндрични, течношћу хлађени мотор ( Hiero H VI снаге 230KS) са дрвеном двокраком вучном елисом фиксног корака. Хладњак мотора се налазио изнад горњег крила.
Крила су била правоугаоног облика са полукружним крајевима, имала су дрвену конструкцију са две рамењаче обложену платном. Крила су међусобно била повезана упорницама и жичаним затезачима. Управљачка крилца су се налазила и на горњим и доњим крилима. Доње крило је било и краће и уже од горњег крила а била су поравната са излазним ивицама. Конструкција репних стабилизатора и кормила су била иста као и крила, дрвена конструкција и облога од платна. Изглед репног дела авиона био је као код авиона Феникс D.II и D.IIа.
Стајни трап је фиксан, конвенционалног типа, металне конструкције са крутом осовином, напред точкови а назад на репу авиона налази се еластична дрљача као трећа ослона тачка.
Варијанте авиона Феникс -{D}- Феникс -{D.I}- - ловац, једносед, двокрилац, 1917. год, са мотором Hiero 200 KS, серијска производња Феникс -{D.II}- - ловац, једносед, двокрилац, 1918. год, са мотором Hiero 200 KS, побољшана структура и измењен реп, серијска производња Феникс -{D.IIa}- - ловац, једносед, двокрилац, 1918. год, са мотором Hiero 230 KS, управљачка крилца и на горњим и доњим крилима, серијска произвподња Феникс -{D.III}- - ловац, једносед, двокрилац, 1918. год, са мотором Hiero 230 KS, као и D.IIa конструкција трупа полу-монокок, серијска производња Феникс -{D.IV}- - ловац, једносед, двокрилац, 1918. год, са мотором Hiero 230 KS/Аустро-Даимлер АД 6 225 KS, као и D.III облик трупа елиптичан, конструкција полу-монокок. Направљена два прототипа, није ушао у серијску производњу.
Техничке карактеристике породице авиона Феникс D Карактеристике Феникс D.I Феникс D.II Феникс D.IIa Феникс D.III Феникс D.IVВрста авиона ловац ловац ловац ловац ловацГодина 1917-1819181918 19181918Број произведених примерака 140494828А + 10S*26-цилиндрични линијски мотор Hiero Hiero Hiero H VIHiero H VIHiero H VI / ADСнага147 kW (200 KS)147 kW (200 KS)170 kW (230 KS)170 kW (230 KS)170 kW (230 KS)Размах крила 9,80/9,00 m9,80/9,00 m9,80/9,00 m9,80/9,00 m8,50/7,50 mДужина6,62 m6,62 m6,62 m 6,62 m 6,60 mВисина 2,79 m 2,79 m 2,79 m 2,80 m 2,90 mПовршина крила 25,00 m² 25,00 m² 25,00 m² 25,00 m² 23,50 m²Маса празног авиона 665 kg 665 kg 670 kg 685 kg 665 kgПолетна маса 805 kg 805 kg 810 kg 951 kg 950 kgНајвећа брзина 180 km/h 180 km/h 185 km/h 188 km/h 195 km/hВреме пењања на 1.000 m 3 Min 3 Min 3 Min 3 Min 5 Sec 2 Min 10 SekВреме пењања на 2.000 m 7 Min 7 Min 6 Min 20 Sec 7 Min7 MinВреме пењања на 3.000 m 12 Min 12 Min 10 Min 12 Min 15 Sec12 MinВреме пењања на 4.000 m 15 Min 15 Min 13 Min 30Sec 14 Min 45 Sec 15 MinВреме пењања на 5.000 m18 Min 18 Min 17 Min 20 Sec17 Min 39 Sec18 MinПлафон 6000 m 6000 m6000 m 6.800 m 6.800 m mРадијус 320 km 320 km 500 km 500 km 350 kmНаоружање 2 MG-Schwarzlose2 MG-Schwarzlose2 MG-Schwarzlose2 MG-Schwarzlose2 MG-SchwarzloseПосада 1 1 1 1 1Трајање лета 2 h 2 h 3 h 2 h 30 min2 h 15 min *A- произведено у Аустроугарској, S- произведено у Шведској
Корисници
Оперативно коришћење Ратно коришћење авиона Феникс D.III је кратко трајало и углавном се користио на италијанском фронту. Пуну афирмацију овај авион је постигао после Првог светског рата и то у ваздухопловству Шведске.
Шведска је после рата купила из аустриских ратних вишкова 17 авиона Феникс -{D.III}- а 10 их је произвела на основу лиценцног уговора. Шведски авиони су произведени у Flygkompaniets tygverkstäder Malmslätt (FVM) а за разлику од аустијских Феникса ове авионе је погонио -{BMW IIIa}- мотор, такође линијски мотор са воденим хлађењем и 6 цилиндара који је могао да развије снагу од 149 kWhttps://www.avrosys.nu/aircraft/Flygkomp/23Phoenix.htm. Поред тога код девет авиона произведених у Шведској уграђена су два додатна резервоара за гориво који су се налазили изнад горњег крила тако да је овим авионима знатно повећан радијус и долет. Шведски Феникси су били у оперативној употреби (као ловци) до 1930. године а затим су коришћени за потребе метеоролошке службе. Последњи авион овог типа се користио до 1936. годинеhttps://www.avrosys.nu/aircraft/Flygkomp/019_dront/19Dront.htm.
Иако су ови авиони грађени од дрвета и платна дуго су трајали у шведском ваздухопловству насупрот оштрим климатским условима. То се може захвалити квалитету авиона и добром одржавању. Када су истекли ресурси Hiero моторима који су се налазили у авионима који су купљени у Аустрији, због престанка њихове производње, ови мотори су успешно замењивани моторима Хиспано-Суиза од 300 КS или Isotta Fraschini.
Сачувани авиони породице Феникс -{D}-
Један оригинални (аустријски) примерак авиона авиона Феникс D.III је сачуван до данашњих дана и налази се као музејски експонат у Flygvapenmuseum-у (Музеју шведског ратног ваздухопловства) у (Linkoping-у) Малме.
Види још Феникс D.I Феникс D.II Феникс D.IV
Референце
Литература
Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918.
Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. .
О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
Спољашње везе http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/phonix-d http://www.airwar.ru/enc/fww1/phd1.html http://www.flygvapenmuseum.se/sv/Utstallningar/Svenska-militarflyget/ https://www.avrosys.nu/aircraft/Flygkomp/019_dront/19Dront.htm https://www.avrosys.nu/aircraft/Flygkomp/23Phoenix.htm
Категорија:Ловачки авиони Категорија:Војни авиони 1910—1919. Категорија:Авиони Првог светског рата Категорија:Аустроугарски ловачки авиони Првог светског рата Категорија:Феникс авиони Категорија:Аустроугарски ловачки авиони 1910—1919.