Рај

Рај у хришћанству означава место где обитава Бог и почивају душе свих оних који су прихватили Исуса Христа, сина Божјега, као свога спаситеља. Супротност је Паклу у кога одлазе сви они који су живели у греху и нису прихватили Исуса као спаситеља. Рај у Светоме Писму има неколико синонима тако да се може поистоветити са библијским терминима Царство небеско и Царство Божије.Лука 17:20-21Марко 12:34Марко 10:15 Такође у хришћанској теологији термин рај може бити поистовећен са појмом Есхатон ( - крај, последак) који у теологији означава идеалну димензију постојања Божијег Царства. Сама реч појављује се у Библији, тако на пример у Јеванђељу по Луки (23,43) или у Откривењу Јовановом (2,7).

Термин рај је изворно реч грчког порекла - , и означава реално есхатолошко место или димензију постојања и то идеалну и савршену и у том смислу се и користи у библијском тексту, нарочито у новозаветним списима. У старозаветном тексту, реч рај означава и конкретно географски одређено место познато под именом Еденски врт који се налазио у Месопотамији, у долинама река Нил, Еуфрат и Тигар, која се сматра колевком човечанства, и тај идеални земаљски врт помиње се као религиозни архетип у свим цивилизацијама тако да је то, према Карлу Г. Јунгу, један од доказа да је човек према својој исконској природи религиозно биће - биће које тражи и жуди за својим Творцем Богом.

Библијска историја учи да је првобитни Едемски врт изгубљен Прародитељским грехом, али је зато на свет дошао Нови Адам, Спаситељ човечанства - Исус Христос. Христос је својом искупитељском жртвом на Часном Крсту поново отворио човечанству врата раја тако да сада, након Његовог Васкрсења, свако ко верује у Њега може наследити вечни живот у рају или Царству небеском. Заједно са овим, хришћанска теологија, нарочито православна, уче да ће пуноћа Царства небеског или раја бити остварена на земљи, у будућности, приликом Другог доласка Исуса Христа. То нарочито означава библијски термин за Исусов поновни долазак у слави који су користили и Свети Оци Хришћанске Цркве : то је термин Парусија. На грчком језику реч Парусија ()означава присуство, појаву и долазак Христа и то реално и физичко присуство Христа у свету. Тако је рај поистовећен и са термином заједнице са Христом јер, у ствари, то је суштина учења о рају. То показује и једна дидактична православна химна (тропар): Ти си, Христе, рај пун зеленила, Ти си земља кротких, Ти си царство обећано.... То значи да је суштина поимања раја као места вечног блаженства и у његовом онтолошком својству - рај је заједница и то са Христом који је Носилац вечности и победитељ смрти. Тако учење о рају негира феномен смрти као небића. Смрт није небиће јер је рај знак Христове победе и присутности а Његова близина одгони сваку опасност од небића јер Христова божанска љубав је гаранција и залог вечнога живота. Тако смо дошли до једне од најлепших дефиниција раја: „Рај ... то је постојање у Христовој љубави“. Тако рај може почети за искреног хришћанина већ у току овоземаљског живота и наставити се у вечности кроз заједницу љубави са Христом. Јер, према Светоме Максиму Исповеднику (7. век), за оне који прихватају Христову љубав јединство са Њим ће бити божанско и непојмљиво уживање и радост,Св. Максим, Богословска поглавља, I, 51. Patrologia Graeca 90, 1101 °C јер постоји само један најважнији квалитет рајског живота или начина постојања Осмога дана (рај који долази изнад категорија времена и простора) а тај рајски квалитет постојања јесте онтологија љубави. То је идеални начин постојања са божанским Христом у непосредној близини Његове савршене Богочовечанске Личности и љубави.

Етимологија и историја појмова thumb|left|250px|Луксузна палата и вртови неоасирског краља Ашурбанипала (владао 668–631. п. н. е.) у Ниниви, са оригиналном реконституцијом боја. Канали за наводњавање зраче из аквадукта. Краљ се појављује испод трема. Британски музеј.British Museum notice in 2018 temporary exhibit "I am Ashurbanipal king of the world, king of Assyria" thumb|250px|Кадионица, понекад названа „брдска кадионица“ због свог облика (Рајске планине, Бо планина, рај у којем живе бесмртници и митске животиње). Династија Источни Хан, 25-220 из Кине. Музеј Викторије и Албертај.

Реч „рај“ је ушла у енглески из француског paradis, наслеђеног од латинског paradisus, од грчког parádeisos (παράδεισος), од староиранског облика, из протоиранског *parādaiĵah- „ограђени простор“, одакле потиче староперсијски 𐎱𐎼𐎭𐎹𐎭𐎠𐎶 p-r-d-y-d-a-m /paridaidam/, авестијски 𐬞𐬀𐬌𐬭𐬌⸱𐬛𐬀𐬉𐬰𐬀 pairi-daêza-. Дословно значење ове речи на источном староиранском језику је „ограђено (ограђено)“, од pairi- 'около' (сродно са грчком περί, енглеском peri- идентичног значења) и -diz „направити, формирати (зид), градити“ (сродно са грчким τεῖχος 'зид'). Етимологија речи је на крају изведена из PIE корена *dheigʷ „залепити и поставити (зид)“, и *per „около“.New Oxford American Dictionary. Brill,

До 6/5 века пре нове ере, староиранска реч је позајмљена у асирски pardesu „домен”. Касније је почела да указује на простране вртове ограђене зидинама Првог персијског царства, а потом је позајмљена у грчком као παράδεισος parádeisos „парк за животиње“ у Анабази из раног 4. века пре нове ере атински Ксенофонт, арамејски као pardaysa „краљевски парк“, и хебрејски као פַּרְדֵּס pardes, „воћњак“ (појављује се три пута у Танаху; у Соломоновој песми (), Проповедник () и Немији (). У Септуагинти (трећи до првог века пре нове ере), грчки παράδεισος parádeisos је коришћен за превод и хебрејског פרדס пардес и хебрејског גן , „башта“ (нпр. , ): ово произилази из употребе „раја" за означавање Рајског врта. Иста употреба се такође појављује у арапском језику и у Курану као џенет فردوس.

Идеја о ограђеном ограђеном простору није сачувана у већини иранске употребе, и генерално се односила на плантажу или другу култивисану површину, која није нужно ограђена. На пример, староиранска реч опстаје као Пардис у новоперзијском, као и њен дериват pālīz (или „jālīz“), који означава повртњак.

Види још Пад човека

Референце

Литература

(Oxford University Press; 2011) 339 pages; draws on art, music, folklore, sermons, literature, psychology, and other realms in a study of how Americans since the Puritans have imagined heaven.

Translated by Willard R. Trask.

]

Спољашње везе

Свети Амвросије Медиолански - О рају

-{Catechism of the Catholic Church I believe in Life Everlasting Explanation of Catholic teaching about Heaven, Hell, and Purgatory}- -{Catholic Encyclopedia: Heaven}- -{Jewish Encyclopedia: Heaven}- -{Stanford Encyclopedia of Philosophy entry on heaven and hell}- -{In Films, Heaven’s No Paradise New York Times, Wed. July 22, 2009}- -{Heaven: A fool's paradise, The Independent, April 21, 2010}- -{Swedenborg, E. Heaven and its Wonders and Hell. From Things Heard and Seen (Swedenborg Foundation, 1946)}- -{Maps of heaven at the "Hell and heaven" subject, the Persuasive Cartography, The PJ Mode Collection, Cornell University Library}-

Категорија:Религија Категорија:Хришћанска есхатологија

Źródło i licencja