Nezavisni državni organi (nezavisne nadzorne institucije, nezavisna kontrolna tela) su organi koji su nastali kako bi vršili kontrolu pravilnosti i zakonitosti rada ostalih nosilaca javne vlasti, osim onih čija je kontrola obezbeđena kroz sistem podele vlasti. Oni su nezavisni:
a) de facto u onoj meri u kojoj svoje svakodnevne odluke donose bez postupanja po instrukcijama, pretnjama, željama, interesima i drugim spoljnim uticajima, koji mogu doći ili iz politike ili od onih čiji rad kontrolišu i/ili regulišu;
b) de jure u meri u kojoj je pravni okvir kojim se reguliše njihov rad zabranio bilo kakve uticaje na njihov rad.Ibid. str. 204.
Nezavisni državni organi u Republici Srbiji jesu Zaštitnik građana (Ombudsman), Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Agencija za sprečavanje korupcije (prethodno: Agencija za borbu protiv korupcije) i Državna revizorska institucija.
Nezavisne državne organe bira Narodna skupština na predlog nadležnog odbora. Oni Skupštini odgovaraju za svoj rad i podnose joj godišnje izveštaje. Zakoni definišu delokrug rada, kao i nadležnosti i ovlašćenja ovih organa, ali proklamuju nezavisnost rada ovih organa u odnosu na tri grane vlasti i zabranu ometanja njihovog rada.
Prilikom vršenja kontrole, ovim organima su data ovlašćenja pristupa tajnim podacima svih nivoa tajnosti (uz obavezu čuvanja tajnosti), podacima o ljudskim i materijalnim resursima organa koje kontrolišu i podacima koji se odnose na sve vrste nabavki (javne, poverljive i male vrednosti).Marko Milošević. Nezavisni državni organi i borba protiv korupcije. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku. 2012. str. 2. Zahvaljujući ovim ovlašćenjima, nezavisni državni organi, u skladu sa nadležnostima i u delokrugu svog rada, mogu vršiti i nadzor nad radom organa državne uprave koji se bave bezbednosnim i odbrambenim poslovima.
Za Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti može biti izabrano lice koje je državljanin Srbije, diplomirani pravnik, ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti predmetne institucije, poseduje visoke moralne i stručne kvalitete i ima zapaženo iskustvo u zaštiti i unapređenja ljudskih prava građana. Isto lice može biti najviše dva puta uzastopno biti birano na ovu funkciju.Zakon o zaštitniku građana, čl. 4-5; Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čl. 29-30; Zakon o zabrani diskriminacije, čl. 29. Za Direktora Agencije za sprečavanje korupcije, osim navedenih opštih uslova, može biti izabrano lice koje ima devet godina iskustva u struci i nije osuđivano za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje javne funkcije.Zakon o sprečavanju korupcije, čl. 10. Kada je u pitanju Vrhovni državni revizor, pored opštih uslova za rad u državnih organima, ovo lice mora imati univerzitetsko obrazovanje, naziv ovlašćeni državni revizor u skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji i najmanje deset godina radnog iskustva, od kojih je osam povezano sa nadležnostima institucije.Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, čl. 27.
Sa obavljanjem ovih funkcija nespojivo je obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, kao i obavljanje druge dužnosti ili posla koji bi mogao uticati na njihovu samostalnost i nezavisnost. Čelnici ovih organa ne mogu biti članovi političkih stranaka.Zakon o zaštitniku građana, čl. 6-11; Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, 29-30; Zakon o zabrani diskriminacije, čl. 29; Zakon o sprečavanju korupcije, čl. 10. Sedišta ovih organa su u Beogradu.Zakon o zaštitniku građana, čl. 3; Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čl. 29: Zakon o zabrani diskriminacije, čl. 32; Zakon o državnoj revizorskoj instituciji, čl. 27.
Zaštitnik građana (ombudsman) Institucija ombudsmana nastala je u Švedskoj 1809. godine. Ovlašćenja ove institucije se do danas nisu bitno izmenila – neposredno su povezana sa idejom ostvarivanja i zaštite ljudskih prava, dok se kao glavni cilj ovako ustanovljenog zaštitnika građana definiše sprečavanje nepravilnosti i nezakonitosti, kao i lošeg postupanja javne uprave prema građanima. Do nagle ekspanzije institucije ombudsmana došlo je od sredine 60-ih godina 20. veka.Dejan Milenković. Javna uprava – odabrane teme. Čigoja Štampa. Beograd. 2012. str. 195.
U Srbiji je ekvivalentna institucija ustanovljena Zakonom o Zaštitniku građana iz 2005. godine. Zaštitnik građana se definiše kao: „nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava.”Zakon o zaštitniku građana. Službeni glasnik RS, br. 79/2005 i 54/2007. čl.1. Pojam građanin u smislu ovog zakona obuhvata i domaća i strana fizička i pravna lica o čijim pravima odlučuju organi državne uprave.Ibid.
Zaštitnik građana ima četiri zamenika koji mu pomažu u obavljanju poslova, u okviru ovlašćenja koja im on prenese. Zaštitnik građana i njegovi zamenici pre stupanja na dužnost polažu zakletvu. Zaštitnik građana postupa po pritužbama građana ili po sopstvenoj inicijativi. Na osnovu toga, Zaštitnik može da se obrati javnosti, Skupštini i Vladi. Usled nepostupanja po preporuci, on može da preporuči utvrđivanje odgovornosti funkcionera koji rukovodi organom uprave. Čigoja Štampa. Beograd. 2012. str. 232. Zaštitnik građana i njegovi zamenici uživaju imunitet kao narodni poslanici i ne mogu davati izjave političke prirode.Zakon o zaštitniku građana, čl. 10-10a. Zaštitnik građana se bira na vreme od pet godina i isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju.Zakon o zaštitniku građana, čl. 4.
Zakon iz 2005. godine je Narodnoj skupštini ostavio rok od šest meseci da izabere Zaštitnika građana, ali je on imenovan tek u junu 2007. godine, nakon donošenja novog Ustava 2006. godine i parlamentarnih izbora u 2007. godini. Na funkciju Zaštitnika građana je tada imenovan Saša Janković (2007-2017), dok od jula 2017. godine ovu funkciju obavlja Zoran Pašalić.
Ustavom iz 2006. godine, Zaštitnik građana – ombudsman postao je i ustavna kategorija u Republici Srbiji. Zanimljiva je činjenica da je Zakon o lokalnoj samoupravi iz 2002. godine dao mogućnost lokalnim samoupravama da uvedu lokalne ombudsmane, a slična odredba u Zakonu o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine iz 2002. dala je istu mogućnost i autonomnoj pokrajini Vojvodini. Čigoja Štampa. Beograd. 2012. str. 227-228.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti jeste državni organ nadležan da nadgleda i pomaže sprovođenje Ustavnih i zakonskih odredbi, kojima se reguliše pravo građana na zaštitu podataka o ličnosti i pravo javnosti na informacije od javnog značaja. Institucija Poverenika za informacije od javnog značaja ustanovljena je u Srbiji na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2004. godine, a njegove nadležnosti su proširene 2008. godine usvajanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Usvajanjem Zakona o tajnosti podataka, u decembru 2009. godine, kompletiran je zakonski okvir kojima su definisana ovlašćenja Poverenika.Jelena Radoman. „Nadzorna uloga nezavisnih državnih tela“. U: Godišnjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji 2008-2011., ur. Hadžić, Miroslav i Stojanović Gajić, Sonja. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku. 2012. str. 358-369.
Poverenik se bira na mandat od sedam godina i isto lice može biti izabrano najviše dva puta.Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Službeni glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010. čl. 30 Prvi Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bio je Rodoljub Šabić (2004-2018). U periodu od 23. decembra 2018. do 25. jula 2019. godine, ovu funkciju je obavljala zamenica poverenika, Stanojla Mandić. Od 26. jula 2019. godine, ovu funkciju obavlja Milan Marinović.
Poverenik postupa po službenoj dužnosti ili po zahtevu fizičkog ili pravnog lica.Dejan Milenković. Javna uprava – odabrane teme. Čigoja Štampa. Beograd. 2002. str. 288. Najveći deo aktivnosti Poverenika odnosi se na postupanje po žalbama građana zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti. Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna. Administrativno izvršenje rešenja Poverenik sprovodi prinudom (novčanom kaznom), u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Na administrativno rešenje se ne može se izjaviti žalba. Ako Poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na ovaj način, zakon propisuje da mu Vlada na njegov zahtev pruža pomoć u postupku primenom mera iz svoje nadležnosti, odnosno obezbeđivanjem izvršenja rešenja Poverenika neposrednom prinudom.Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čl. 28.
Državna revizorska institucija Državna revizorska institucija (DRI) je najviši organ revizije javnih sredstava u Srbiji. Osnovana je 2005. godine Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji. Akta kojima DRI vrši svoju nadležnost revizije ne mogu biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim državnim organima.Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji (Službeni glasnik, br. 101/2005, 54/2007, 36/2010 i 44/2019 – dr. Zakon), čl.3
U okviru svojih brojnih nadležnosti, najvažnija je revizija. Institucija vrši sledeće vrste revizija:
1. Reviziju finansijskih izveštaja – ispitivanje dokumenata, isprava, izveštaja i drugih informacija o finansijskom stanju, rezultatima poslovanja i novčanim tokovima, u skladu sa prihvaćenim računovodstvenim načelima i standardima;
2. Reviziju pravilnosti poslovanja – ispitivanje da li su finansijske transakcije i odluke u vezi sa primanjima i izdacima izvršene u skladu sa zakonom, drugim propisima, datim ovlašćenjima i za planirane svrhe;
3. Reviziju svrsishodnosti poslovanja – ispitivanje da li su trošenja sredstava iz budžeta i drugih javnih sredstava izvršena u skladu sa načelima ekonomije, efikasnosti i efektivnosti, kao i u skladu sa planiranim ciljevima.
Sva javna sredstva u Republici Srbiji predstavljaju predmet revizije, a svi korisnici javnih sredstava, odnosno, svi oni korisnici koji čine budžetski sistem Srbije, predstavljaju subjekte revizije.
U organizacionom smislu, Državna revizorska institucija ima predsednika institucije, potpredsednika, Savet, revizorske službe i prateće službe.Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, čl. 12.
Predsednik Državne revizorske institucije je generalni državni revizor i rukovodilac u Instituciji.Ibid. čl. 25.
Savet je najviši organ institucije i ima pet članova: predsednika, potpredsednika i tri člana. Sve članove saveta bira i razrešava Narodna skupština.Ibid. čl. 13, čl. 19. Na predlog predsednika Institucije, Vrhovnog državnog revizora imenuje i razrešava Savet Institucije odlukom, na vreme od šest godina, sa mogućnošću reizbora.Ibid. čl. 27.
Agencija za sprečavanje korupcije Agencija za sprečavanje korupcije je osnovana je 2008. godine pod imenom Agencija za borbu protiv korupcije, Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije.Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Službeni glasnik RS, br. 97/2008 i 53/2010, čl.1. Potreba za njegovim unapređenjem javila se i u okviru pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, te je sada je na snazi novi Zakon o sprečavanju korupcije, koji se primenjuje od 1. septembra 2020. godine.Zakon o sprečavanju korupcije, Službeni glasnik RS, br. 35/2019 i 88/2019