Родна равноправност представља подобласт реформе сектора безбедности (РСБ), у пракси, али и у теорији у оквиру студија међународних односа и безбедности. Реформа сектора безбедности представља свеобухватни процес у овкиру кога део или читав сектор безбедности у некој држави бива подвргнут процесу трансформације у циљу већег усклађивања са принципима попут демократске цивилне контроле, доброг управљања и владавине права. Општи циљеви РСБ-а, било да их дефинише држава у којој се реформа спроводи или међународни донатори који подржавају процес, обухватају побољшање пружања услуга, оснаживање локалног власништва над процесом као и обезбеђивање одрживости институција сектора безбедности. Како родно оријентисани приступи узимају у обзир специфичне потребе мушкараца и жена промовишући равноправно учешће жена и мушкараца у процесима одлучивања, државе и међународне организације све више их виде као неопходне компоненте РСБ-а.
Историјат Потреба да се родна димензија интегрише у процес РСБ-а препозната је на међународном нивоу 2008. године од стране тадашњег генералног секретара Уједињених нација Кофија Анана, који је у свом извештају о РСБ изјавио:„...интеграција родне преспективе у реформи сектора безбедности својствена је инклузивном и социјално одговорном приступу безбедности. Родно осетљива реформа сектора безбедности „кључна је за развој недискриминаторних, и за становништво репрезентативних институција у сектору безбедности, способних да ефикасно одговоре на специфичне безбедносне потребе различитих група.” Од објављивања овог извештаја број програма РСБ који укључују родну димензију драстично се повећао, као и количина доступне академске литературе и број стручњака који раде у тој области. Родна компонента често је укључена у процесе РСБ као део примене Резолуција Савета безбедности УН 1325 (2000) о женама, миру и безбедности, која обавезује државе чланице УН да укључе жене у безбедносне институције на свим нивоима, затим у постконфликтну обнову друштва и државе, као и да током одлучивања и доношења стратешких докумената и закона уврсте специфичне безбедносне потребе жена и девојака. На пример, Национални план Либерије о примени Резолуције 1325 предвиђа јачање капацитета службе за спровођење РСБ у Министарству за род и развој. Након више од десет година од усвајања Резолуције 1325, Савет безбедности је скренуо пажњу државама чланицама да се у оквиру спровођења локалних реформи сектора безбедности више баве и сексуалним насиљем у оружаним сукобима и постконфликтним ситуацијама и то кроз обуку, безбедносну проверу и изградњу капацитета националних служби безбедности. Исто тако, амерички представник при Уједињеним нацијама приметио је да је„интеграција родне перспективе учинила институције инклузивнијим и побољшала укупну ефикасност реформе сектора безбедности.”
Образложење
Делотворно пружање услуга Једно од кључних начела РСБ је да сектор безбедности треба да буде уређен тако да служи грађанима, односно да задовољи потребе становништва за безбедношћу и правдом. Род особе (заједно са другим карактеристикама попут старости, класе, етничке припадности/клана/племена/касте и сексуалне оријентације) игра важну улогу у осећају личне сигурности и личном доживљају безбедносних ризика и претњи. Широм света, жене, мушкарци, девојке и дечаци имају различито искуство у вези са сексуалним насиљем, трговином људима, насиљу банди, пљачакама, смрти у браку, отмицама и тзв. „убиставима из части.” Другим речима, безбедносни ризици и претње на различит начин утичу на жене и мушкарце, девојке и дечаке. Примера ради, мушкарци су жртве преко 90% смртних случајева у вези са ватреним оружјем, док су жене у већини земаља жртве породничног и партнерског насиља. Широм света жене, мушкарци, девојке и дечаци имају различит приступ ресурсима као што су земља, новац, образовање, здравство и политичка моћ што их у зависности од количине ресурса и моћи којом располажу чини мање или више угроженим. Према статистици УН, жене поседују мање од 15% земљишта широм света, а само 2% земљишта у земљама у развоју.
Управо сагледавање ових разлика може бити корисно за ефикасно пружање услуга сектора безбедности различитим друштвеним групама. У ситуацији породичног и партнерског насиља, разговор са женом полицајцем, у специјализованој полицијској станици, би можда помогао и охрабрио жене жртве родно заснованог насиља да пријаве насиље. У случајевима када су мушкарци жртве родно заснованог насиља, од значаја је постојање особља у сектору безбедности упознатог са проблематиком сексуалног насиља над мушкарцима и обученог за поступање у таквим случајевима. У оба случаја, ефикасан одговор обично укључује и кампање подизања свести јавности, уз истицање проблема али и услуга доступним жртвама. Ефикасан одговор ће вероватно укључивати и формирање партнерстава између државних органа у сектора безбедности (полиција, правосудне институције, затвори), затим здравствених установа и организација цивилног друштва. Шире посматрано, сарадња између институција сектора безбедности и удружења грађана специјализованих за родну равноправност, насиље над женама може повећати ефикасност сектора безбедности. Удружења грађана могу да пруже обуку припадницима сектора безбедности, подрже развој јавне политике и да их континуирано обавештавају о проблемима од интереса за циљну групу и-или заједница. Даља родна перспектива ефективних пружања услуга заснована је на вештинама самог особља сектора безбедности. Остали друштвени фактори обично резултирају тиме да мушкарци и жене поседују различите вештине. Сходно томе, уколико институцијама сектора безбедности недостаје било мушког било женског особља на било ком нивоу, њихово особље ће имати мањи скуп вештина, ограничавајући њихове оперативне могућности. На пример, студије у САД-у показују да су америчке полицајке вештије у послу без употребе прекомерне силе, него њихове колеге, премда је вероватно да ће применити силу као и мушкарци онда када је то неизбежно. Као последица тога, мушки полицајци коштају америчке пореске обвезнике 2,5 и 5,5 пута више због правних такси које се односе на новчане исплате по основу тужби за употребу прекомерне силе. Упркос доказаној способности жена да повећају ниво вештина полицијских снага, полиција Естоније најближа је постизању родне равноправности, будући да жене чине 33,5% полицијских снага. Због доминантних културних образаца и предрасуда о мушким и женским улогама у друштву, одређене безбедносне послове и операције обавља особље одређеног пола. На пример, у многим културама је неприкладно да мушкарац полицајац претреса жену. Исто тако, у прикупљању обавештајних података, цивили могу бити спремни да разговарају само са особљем сектора безбедности одређеног пола.
Локално власништво Локално власништво препознато је као кључни фактор у осигурању да се РСБ примењује правилно и буде одржива. Локално власништво подразумева да „реформу безбедносних политика, институција и активности у датој земљи треба да дизајнирају, управљају и спроводе локални актери, а не спољни актери” и знатно се разликује од локалне подршке донаторским програмима и пројектима. С обзиром на то да се потребе за сигурношћу и правдом разликују према роду, важно је осигурати да се особе различитих идентитета укључе у процес РСБ-а. У пракси се то може постићи укључивањем женских група, омладинских група, ЛГБТИQ и других група које се баве родном равноправношћу и сектором безбедности. Такве групе могу послужити као веза између појединих друштвених група, локалних заједница, сектора безбедности и доносиоца одлука. Ове групе могу да упознају доносиоце одлука са безбедносним потребама различитих друштвених група, али и да раде на подизању свести грађана о РСБ у локалним заједницама.
Надзор и одговорност Побољшање надзора и одговорности сектора безбедности може осигурати одрживост РСБ-а кроз изградњу поверења грађана у безбедносне институције, као и одвраћањем особља сектора безбедности од злоупотребе њихове моћи. Да би били ефикасни у надзору и контроли, од суштинске је важности да надзорна тела и механизми, попут омбудсмана, скупштинских одбора за родну равноправност и људска права, националних институција за људска права, правосуђа, локалних савета за безбедност и других, разумеју и у свој рад примене родну перспективу. То подразумева посвећивање посебне пажње различитим врстама кршења људских права које су починили припадници сектора безбедности над особама различитог пола, као и праћење квалитета услуга који се пружају особама различитих родних идентитета. Корисно је да се у рад надзорних тела укључе и стручњаци и стручњакиње за родну равнпоравост, женске групе и друге организације цивилног друштва.
Међународни оквир Процес укључивања родне перспективе у реформу сектора безбедности (тзв. гендер маинстраминг) заснива се на добро разрађеном међународном и правном оквиру.
Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDАW 1979) -државе потписнице Конвенције дужне су да елеминишу дискриминацију жена усвајањем различитих мера, попут ревизије националног законодавства ради уклањања дискриминаторних одредби закона, криминализације сличајева дискриминације жена, успостављања националних институција за заштиту од дискриминације, као и спровођења јавних кампања за подизање свети јавности о родним стереотипима и предрасудама, препознавању и заштити од дискриминације.
Пекиншка декларација и Платформа за акцију (1995) резултат су Четврте светске конференције о женама и за циљ су имале промовисање достигнућа жена и њихово оснаживање. Подручја која се односе на РСБ обухватају позиве владама да осигурају женама приступ бесплатним или јефтинијим правним услугама, да теже родној равноправности у међународним, правосудним и владина тима, као и да развијају свеобухватне образовне програме у области људских права за државне званичнике и јавне службенике (посебно у оквиру полиције, војске, затворског система, владе, правосуђа).
Резолуција Савета безбедности Уједињених нација 1325 Жене, мир и безбедност (2000) препознала је несразмеран утицај оружаног сукоба на жене цивиле и децу било да су они директна мета оружаног напада (нпр. силовање као техника ратовања) или индиректно погођени (нпр. присилно расељавање). Такође, резолуција је препознала допринос жена у превенцији, решавању сукоба и постконфликтној обнови друштва, те позвала државе да укључе жене у процесе који се односе на мир и безбедност. Резолуција предвиђа и обавезу увођења родне перспективе у све мировне мисије УН-а, које често пружају подршку процесима РСБ-а.
Резолуција Савета безбедности Уједињених нација 1820 (2008) бави се сексуалним насиљем над женама и девојкама током сукоба изричито захтевајући да државе осигурају учешће жена „у свим процесима разоружања, демобилизације и реинтеграције, као и у процесима реформе сектора безбедности уз помоћ Уједињених нација”.
Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1888 и 1889 (2009) надовезују се на Резолуцију 1820 и захтевају да се сексуално насиље укључи у процесе изградње мира и позивају на веће ангажовање стручњака и Специјалног представника генералног секретара УН за сексуално насиље у сукобима. Ова резолуције такође позивају државе да осигурају већу улогу жена и медијаторки у мировним преговорима, и дају овлашћење УН да прикупља родно разврстане податке о свим активностима везаним за мир и безбедност.
Резолуција Савета безбедности Уједињених нација 1960 (2010) - подстиче укључивање жена у вршење полицијских, цивилних и војних задатака током мировних мисија.
Резолуција Савета безбедности Уједињених нација 2106 (2013) - захтева од релевантних УН тела да помогну националним властима у суочавању са сексуалним насиљем уз ефикасно учешће жена у процесима реформе сектора безбедности и правосуђа, посебно кроз обуку, повећање регрутовања жена и спровођење процеса безбедносне провере који учиниоце сексуалног насиља искључује из рада у институцијама служби безбедности.
Методе и стратегије
Укључивање родне перспективе (енг. gender mainstreaming)