Љубица хаџи Павловић (Нови Сад, 30. август 1878 — Панчево, 29. јун 1959)Гордана Ђилас: „Павловић, хаџи Љубица”, страна 779, Српски биографски речник, том 7, Нови Сад, 2018. године била је српска добротворка.

Биографија Потиче из познате војвођанске племићко-грађанске породице Новић која је својевремено била активна у политичком и друштвеном животу Новог Сада. Отац Љубичин, Павле, завршио је право у Пешти, бавио се адвокатуром а био је и сенатор, велики капетан, конзисторијални фискал архидијецезе. У три мандата биран је за потпредседника Матице српске, био је и председник Српског друштва радиности. Љубичина мајка, Кристина Павловић, родом родом је из Сент Андреје. Још у 19. веку залагала се за побољшање услова живота и рада у девојачким школама и еманципацију женске омладине. Била је дугогодишња потпредседница Добротворне задруге „Српкиња Новосаткиња“.

Након преране смрти оца (1892), Љубица је остала са мајком и два брата који су наставили да управљају породичним имањем у Ченеју. Браћа се нису женили рано су се упокојили. Убрзо по завршетку Више девојачке школе у Новом Саду, Љубица се удала за кикиндског адвоката Бикара, али брак није дуго трајао.

Љубица је почетком 20. века дошла из Новог Сада у Панчево ради склапања брака са инжењером Ђорђем Павловићем (1866-1946), потоњим српским великим жупаном и градским начелником (1919-1920). Живели су у центру Панчева, у породичној кући Павловића. Ситуирани брачни пар окружен грађанском удобношћу енергију усмерава ка друштвеним и организацијама чија је потка доброчинство, човекољубље, комуникација. Васпитање добијено у породици, усађени хуманизам и енергија водили су Љубицу Хаџи Павловић у свим њеним акцијама који није лако ни набројати. Листајући разноразне спискове добротвора са ублаженим прилозима које су панчевачке хуманитарне организације педантно водиле, Хаџи Павловићи су увек на првом месту. Тамо где су најбогатији давали 100, они су прилагали 500 динара. Жеља им је била да се део богатства које су поседовали упути онима којима је помоћ била најпотребнија.

Љубица Хаџи Павловић, између осталог, била је и дугогодишња председница Добротворне задруге „Српкиња панчевачких“. Донацијама институција и појединаца, Задруга је обезбеђивала средства и домаћински их усмеравала као сталну месечну или једнократну помоћ угроженима, наменски их трошила за куповину одела деци сиромашних породица, за израду рубља и потрепштина за међународни Црвени крст. Задруга је имала и свој огранак, Девојачко коло, са основним задатком да помаже у образовању женске омладине. У оквиру Задруге деловала је Радничка школа која је подучавала младе српкиње шивењу, кројењу и другим занимањима које ће им помоћи да дођу до самосталне зараде. Један од постулата Задруге „да је најбоље доброчинство дати човеку поштена рада и зараде“, у потпуности оправдава постојање школе која је под будним оком председнице Љубице Хаџи Павловић у потпуности испунила своју мисију. Овом приликом немогуће је не споменути значајну акцију Задруге коју је иницирала њена председница. Наиме, код Сената града Панчева испословано је да се за Беле Русе који су се после егзодуса затекли у том граду, а немају никаквих прихода и нису способни за рад, обезбеди смештај и редовна исхрана. Веза два словенска народа и овом приликом учвршћена је формирањем Руско-југословенске заједнице (1933).

Културне везе са Француском после Првог светског рата резултирале су оснивањем многих српско-француских клубова у тадашњој Краљевини СХС са циљем да се продуби пријатељство дојучерашњих ратних савезника. Тако је у Панчеву, у кући Хаџи Павловића (1921) свечано отворен Француски клуб, а за прву председницу изабрана је управо Љубица Хаџи Павловић. Клуб ће бити активан 20 година и исто толико ће на бити на његовом челу. Од следеће, 1922. године, па све до укидања, Клуб је просторије имао у ул. Војводе Петра Бојовића 15 и 19. Сви чланови Француског клуба својски су радили на пропаганди француске културе и језика организовањем чајанки, предавања, изложби...клуб су посећивале значајне личности из пријатељске Француске, других држава, али и из културног и јавног живота наше земље. Панчевачки Француски клуб био један од најактивнијих француских клубова у Краљевини Југославији, а половином 1940. године, његова председница Љубица Хаџи-Павловић одликована је француским орденом Легије части каваљерског реда.

Референце

Категорија:Рођени 1878. Категорија:Умрли 1959. Категорија:Српски добротвори Категорија:Новосађани Категорија:Панчевци