Бранислав Матић Бели (Београд, 1952 — Београд, 4. августа 1991) је био српски и југословенски контроверзни бизнисмен, који је заједно са Ђорђем Божовићем Гишком био оснивач Српске гарде, паравојне формације Српског покрета обнове.

Пословања Бранислав Матић Бели је рођен 1952. године у Београду. Ђорђе Божовић Гишка и Матић су се упознали на Врбицу 1964. године у цркви на Вождовцу и од тада су постали нераздвојни пријатељи.

Напустио је Југославију и отишао у западну Европу. У Београд се вратио 1981. године. Тада се говорило да је власник највећег ауто отпада у Амстердаму и да се обогатио захваљујући препродаји бонова за бензин у Југославији, по вишеструко већој цени. Потом се причало да поседује 70 ауто отпада у Србији, који заправо служе за продају крадених аутомобила који су стигли шверцом из Европе. Ипак, ниједна од ових тврдњи никада није доказана.

Оженио се Тањом, 21. јануара 1989. године. Са њом је добио сина Марка 19. октобра 1990. године, а већ је имао двоје деце.

Политичка делатност Гишка и Матић су најпре били симпатизери Слободана Милошевића. Поздрављали су његове потезе око укидања аутономних покрајина, као и Видовдански митинг на Газиместану 1989. године. Гишка је тада сматрао да он: "враћа минимум поноса српском народу." Међутим, када су видели да се он не одриче комунизма, били су разочарани. Матић је као богат човек, дао преко 20.000 марака у оквиру зајма за препород Србије. У својој канцеларији је држао Милошевићеву слику, а штампао је и календаре са његовим ликом и натписом "Слобо - волимо те".

Потом су се придружили Вуку Драшковићу и Српском покрету обнове. Матић је био један од главних финансијера СПО-а. На демонстрацијама 9. марта 1991. године, које је организовао Српски покрет обнове на Тргу републике у Београду, водећу организациону улогу су имали Ђорђе Божовић Гишка, Бранислав Матић Бели, Александар Кнежевић Кнеле и Јован Оташевић.

Српска гарда

Ђорђе Божовић Гишка, Бранислав Матић Бели и Јован Оташевић су 4. августа 1991. године, одржали смотру Српске гарде у Такову и најавили подизање Трећег српског устанка против Слободана Милошевића. Одатле су кренули за Горњи Милановац, где су Гишка и Оташевић изашли из аутомобила, а Матић је са супругом и Гишкином девојком отишао за Београд.

Убиство По повратку из Такова, Матић је убијен 4. августа 1991. године у 21.20 часова, испред своје куће у Улици Милана Распоповића бр. 3 на Вождовцу. На њега је пуцано из аутомата узи, док је излазио из аутомобила, непосредно пошто су пре њега изашли његова супруга Тања Матић, комшиница са двоје деце и девојка Ђорђа Божовића Гишке. Нападачи су се налазили у белом комбију београдских регистрација (BG 920-039), а након пуцњаве су ушли у аутомобил марке мерцедес без регистарских таблица.

У истрази је на лицу места пронађено 27 чаура. Није утврђено да ли је било два или три нападача, а њихов идентитет никада није откривен.

Реакције Само дан након Матићевог убиства, председник Српског покрета обнове Вук Драшковић је изјавио:

Из више извора се чуло да је заправо било планирано убиство Ђорђа Божовића Гишке. Како се то није десило, полиција је покушала његово хапшење 5. августа, односно само дан након Матићевог убиства.

Сахрана Бранислав Матић је сахрањен 6. августа 1991. године на Новом бежанијском гробљу. Његов ковчег је носио и Вук Драшковић, председник СПО-а, који је потом одржао опроштајни говор:

Потом се говором од Белог опростио Ђорђе Божовић:

Српска реч, званично гласило Српског покрета обнове, посветило је Браниславу Матићу Белом читав број од 19. августа 1991. године. На насловној страни се налазила фотографија на којој Вук Драшковић носи ковчег са телом Матића и наслов "Жртва црвеног терора: Командант Бели".

Епилог Јован Оташевић тврди да је један од Матићевих убица био Насер Орић, тада припадник Савезне полиције и члан обезбеђења Слободана Милошевића, који се након демонстрација 9. марта 1991. године ухапсио Вука Драшковића. Орић је само дан након убиства Бранислава Матића Белог прешао на службу у полицијској станици Илиџа. Касније је постао истакнути командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током рата у Босни и Херцеговини.

Милица Оташевић, супруга Јована Оташевића, настрадала је 2008. године на паркингу хотела "Авала". Медији су писали о несрећном случају или самоубиству, мада су многи сумњали у те наводе, будући да је она остала једини сведок убиства Бранислава Матића.

Види још Убиства у Београду 1990—2000. Српска мафија Српска гарда Ђорђе Божовић Гишка

Референце

Категорија:Рођени 1952. Категорија:Умрли 1991. Категорија:Предузетници из Београда Категорија:Криминалци из Београда Категорија:Српски криминалци Категорија:Чланови Српског покрета обнове Категорија:Српска гарда Категорија:Страдали у атентату у Србији Категорија:Сахрањени на Новом бежанијском гробљу