Деца комунизма је историографска књига и бестселер новинара Миломира Марића из 1987. године, која се бави животима високих функционера Комунистичке партије Југославије и друштвено-политичких радника, на начин који је по први пут одступао од њихових званичних биографија.
Опис Као млад новинар, Миломир Марић је почео да се упознаје и дружи са многим истакнутим политичарима и члановима Савеза комуниста Југославије, на заласку или крају њихове каријере. То му је омогућило да сазна и чује многе појединости о којима се није говорило на званичним местима. Из свега тога, настала је књига "Деца комунизма".
На почетку књиге, Марић описује предратне функционере Комунистичке партије Југославије, међу којима су многи пострадали у Стаљиновим чисткама или под чудним околностима. Неки од људи о којима овде говори јесу: Карло Штајнер, Живојин Павловић, Драгиша Васић, Владислав Рибникар, Божидар Масларић, Сима Марковић, Мустафа Голубић, Иван Мачек, Илија Милкић, Триша Кацлеровић, Иван Марић, Јосип Копинич...
Књига "Деца комунизма" је пружила нове погледе на биографије многих партијских функционера, који су до тада били недодирљиви и измицали свакој критици или преиспитивању. Ту се бави животима Константина Коче Поповића, Владимира Велебита, Родољуба Чолаковића, Сретена Жујовића Црног, Светозара Вукмановића Темпа, Срђе Прице, Владимира Дедијера, др Николе Петровића, Благоја Нешковића, генерала Велимира Терзића, Михаила Швабића, Радована Зоговића, Ратомира Ратка Дугоњића, Авда и Олге Хумо...
На самом крају, говори се о познатим учесницима великих студентских демонстрација 1968. године: редитељима Душану Макавејеву, Желимиру Жилнику и Љубиши Ристићу.
У овој књизи, први пут се говорило о многим стварима које је прећутала званична историографија у социјалистичкој Југославији. Штампане су до тада непознате фотографије кардинала Алојзија Степинца на прослави Дана устанка народа Хрватске у Загребу 1945. године, где се налази поред Владимира Бакарића и совјетских генерала на свечаној бини. Откривено је и да је владика Николај Велимировић био заточеник логора Дахау, као и да је постојала сарадња југословенских партизана са немачким окупационим снагама, када се до тада писало и говорило само о сарадњи генерала Михаиловића са окупаторима. Такође, први пут се писало о Анти Топићу Мимари.
Осим рушења историјских табуа, Миломир Марић је желео да укаже на суноврат једне генерације која изнова ствара оштре класне разлике и где деца партијских кадрова уживају апсолутне привилегије:
Издања Први пут се књига "Деца комунизма" појавило 1987. године у издању "Младости". Књига је доживела огромну популарност, а Марић је добио прилику да је промовише у иностранству. Између осталог, о књизи је говорио на Универзитету Стенфорд и Универзитету Харвард.
Пољски историчар Адам Михњик је "Децу комунизма" штампао у својој едицији на пољском језику, уз антистаљинистички есеј "Заробљени ум" Чеслава Милоша, добитника Нобелове награде за књижевност.
Поново је штампана 2014. године у два тома у издању Лагуне. Први том носи поднаслов "Магле са истока" (осам издања), а други "Људи новог доба" (пет издања).
Критике
Позитивне критике Милован Ђилас, некадашњи високи партијски и државни функционер, као дисидент је саркастично рекао:
Титов биограф, историчар и академик Владимир Дедијер је позитивно гледао на Марићево дело:
Политиколог и новинар Љубомир Кљакић је у овој књизи највише вредновао људскост ликова:
О "Деци комунизма", позитивно су се изјашњавали Данило Киш и Мирко Ковач.
Негативне критике Марић тврди да је Коча Поповић, савезни секретар за иностране послове и потпредседника СФРЈ, са којим се дружио последњих година његовог живота, у својим приватним белешкама записао:
Књижевник Милован Данојлић је оштро критиковао "Децу комунизма":
Због нових сазнања о кардиналу Алојзију Степинцу, које је Марић објавио у књизи, на насловној страни је реаговао Глас Концила, католички недељник из Загреба.
Референце
Категорија:Књиге Категорија:Историографска дела Категорија:Српска историографија Категорија:Историографска дела о Другом светском рату