Председништво ЦК СКЈ

150px|мини|десно|Амблем Савеза комуниста Југославије Председништво ЦК СКЈ (; ) било је извршни орган Централног комитета СКЈ (ЦК СКЈ) и колективни шеф Савеза комуниста Југославије (СКЈ), од 1978. до 1990. године.

Формирано је октобра 1966, у току реформе Савеза комуниста, као Председништво СКЈ, орган који се налазио између Централног и Извршног комитета, а на Деветом конгресу, 1969. постало је уз Конференцију СКЈ највише партијско тело уместо Централног комитета, које су сачињавали представници свих републичких и покрајинских организација, као и организације СК у ЈНА.

Од Десетог конгреса, маја 1974. Председништво ЦК СКЈ поново је било извршно тело Централног комитета и имало је 38 чланова. Од 1978. имало је 23 чланова – по три члана ЦК СКЈ из сваке републике, по два члана ЦК СКЈ из покрајина и један члан ЦК СКЈ из организације СК у ЈНА. Чланови Председништва били су по функцији и председници Централних комитета у републикама, председници Покрајинских комитета у покрајинама и председник Комитета Организације СК у ЈНА.

Извршни орган Председништва, од 1969. до 1974, био је Извршни биро, а од 1974. до 1978. Извршни комитет, који је имао свог секретара. На челу Председништва налазио се председник СКЈ Јосип Броз Тито, а након његове смрти маја 1980. председник Председништва ЦК СКЈ бирао се на годину дана, по сличном принципу као председник Председништва СФРЈ.

Историјат 1966—1969. Након Осмог конгреса СКЈ, одржаног децембра 1964. у Београду, отпочеле су промене у друштвено-политичким и привредним односима, које су резултирале привредном реформом 1965. и довеле до кулминације сукоба у руководству Савеза комуниста. У самом врху СКЈ током времена су се позиционирале две струје — реформска и догматска, које су се залагале за различите концепције развоја. Александар Ранковић, који се залагао за умерене реформе и противио децентрализацији државе, оптужен је за злоупотребе у служби безбедности и смењен са свих партијских и државних функција на Четвртом пленум ЦК СКЈ, одржаном 1. јула 1966. на Брионима. Након смене Ранковића, започела је партијска реформа са циљем демократизације односа унутар Савеза комуниста, у условима развијенијег самоуправљања.

На Петом пленуму ЦК СКЈ одржаном 4. октобра 1966. у Београду, Централни комитет је усвојио одлуку о реорганизацији руководећих органа Савеза комуниста, па је уместо генералног секретара уведена функција председника СКЈ и уведено Председништво ЦК СКЈ као нови орган који између седница Централног комитета расправља о актуелним друштвено-политичким проблемима и остваривању политике СКЈ. За чланове Председништва ЦК СКЈ тада је изабрано 35 чланова:

Владимир Бакарић Јаков Блажевић Јосип Броз Тито Јован Веселинов Вељко Влаховић Светозар Вукмановић Иван Гошњак Савка Дабчевић Кучар Ратко Дугоњић Блажо Јовановић Осман Карабеговић Едвард Кардељ Руди Колак Лазар Колишевски Борис Крајгер Миха Маринко Иван Мачек Цвијетин Мијатовић Ђоко Пајковић Душан Петровић Коча Поповић Владимир Поповић Милентије Поповић Ђуро Пуцар Добривоје Радосављевић Никола Секулић Видоје Смилевски Петар Стамболић Борко Темелковски Фадиљ Хоџа Авдо Хумо Крсте Црвенковски Лидија Шентјурц Пал Шоти Мика Шпиљак

На истом пленуму изабрано је нових 11 чланова Извршног комитета ЦК СКЈ — Роман Албрехт, Срећко Бијелић, Маријан Цветковић, Нијаз Диздаревић, Киро Хаџивасилев, Стане Кавчич, Данило Кекић, Славко Милосавлевски, Мирослав Печујлић, Будислав Шошкић и Мијалко Тодоровић, који је био секретар Извршног комитета.

1969—1974. Реформа Савеза комуниста, започета на Петом пленуму ЦК СКЈ, настављена је све до Деветог конгреса, одржаног марта 1969. у Београду. На Конгресу су уведене значајне промене у погледу структуре и организације највиших форума Савеза комуниста. Уместо Централног комитета, као највишег тела између два конгреса, предвиђено је да то буду — Председништво СКЈ, Извршни биро Председништва и Конференција СКЈ, која се бавила дефинисањем текуће политике и састајала се једанпут годишње (од 1969. до 1974. одржане су укупно четири Конференције СКЈ). Конференција је имала два дела — стални и променљиви, а 70 сталних чланова изабрано је на Деветом конгресу.

Према новом Статуту, Председништво СКЈ формирало се од делегата из сваке републичке (шест делегата), покрајинске (три делегата) и организације СК у ЈНА (три делегата). Председници Централних и Покрајинских комитета били су чланови Председништва СКЈ по функцији. Девети конгрес верификовао је избор 45 чланова (делегата) Председништва СКЈ, који су претходно изабрани на републичким конгресима и покрајинским конференцијама:

Крста Аврамовић, СК Србије Владимир Бакарић, СК Хрватске Димче Беловски, СК Македоније Срећко Бијелић, СК Хрватске Јаков Блажевић, СК Хрватске Емин Бобаџић, СК Црне Горе Бранко Боројевић, ОСК у ЈНА Вељко Влаховић, СК Црне Горе Павле Гажи, СК Хрватске Киро Глигоров, СК Македоније Нијаз Диздаревић, СК Босне и Херцеговине Стане Доланц, СК Словеније Иван Долничар, ОСК у ЈНА Стеван Дороњски, СК Војводине Ратко Дугоњић, СК Босне и Херцеговине Видоје Жарковић, СК Црне Горе Азем Зулфићари, СК Македоније Едвард Кардељ, СК Словеније Стане Кавчич, СК Словеније Лазар Колишевски, СК Македоније Сергеј Крајгер, СК Словеније Стане Крањц, СК Словеније Звонко Ликер, СК Хрватске Никола Љубичић, ОСК у ЈНА Цвијетин Мијатовић, СК Босне и Херцеговине Славко Милосавлевски, СК Македоније Јожеф Нађ, СК Војводине Мирослав Печујлић, СК Србије Јово Печеновић, СК Косова Латинка Перовић, СК Србије Милентије Поповић, СК Србије Хамдија Поздерац, СК Босне и Херцеговине Митја Рибичич, СК Словеније Петар Стамболић, СК Србије Милорад Станојевић, СК Црне Горе Мирко Тепавац, СК Војводине Мијалко Тодоровић, СК Србије Станко Томић, СК Босне и Херцеговине Мико Трипало, СК Хрватске Крсте Црвенковски, СК Македоније Доброслав Ћулафић, СК Црне Горе Фадиљ Хоџа, СК Косова Бошко Шиљеговић, СК Босне и Херцеговине Кољ Широка, СК Косова Будислав Шошкић, СК Црне Горе

Чланови Председништва СКЈ по функцији:

Бранко Микулић, председник ЦК СК Босне и Херцеговине Ангел Чемерски, председник ЦК СК Македонија Марко Никезић, председник ЦК СК Србије Франце Попит, председник ЦК СК Словеније Савка Дабчевић Кучар, председник ЦК СК Хрватске Веселин Ђурановић, председник СК Црне Горе Мирко Тепавац, председник ПК СК Војводине Вели Дева, председник ПК СК Косова

Извршни орган Председништва СКЈ био је Извршни биро, чијим је радом руководио председник СКЈ. Пошто је Извршни комитет ЦК СКЈ, формиран на Петом пленуму, октобра 1966. био састављен од млађих партијских кадрова, са мање политичког искуства и мање ауторитета, на Титово залагање у Извршни биро Председништва СКЈ изабрани су поред млађих и неки старији партијски руководиоци. На првој седници Председништва СКЈ, 16. марта 1969. изабран је Извршни биро, који су сачињавали председник СКЈ Јосип Броз Тито и по два представника из сваке републике и по један из покрајина — Владимир Бакарић, Вељко Влаховић, Нијаз Диздаревић, Стане Доланц, Стеван Дороњски, Киро Глигоров, Едвард Кардељ, Цвијетин Мијатовић, Мирослав Печујлић, Мијалко Тодоровић, Мико Трипало, Фадиљ Хоџа, Крсте Црвенковски, и Будислав Шошкић. Од Деветог конгреса до Друге конференције СКЈ, 1972. свака два месеца чланови Извршног бироа су се смењивали на функцији председавајућег Извршног бироа.

У периоду од Деветог до Десетог конгреса СКЈ, одржане су четири Конференције СКЈ на којима је мењан састав Председништва СКЈ, Извршног бироа Председништва и сталног дела Конференције СКЈ. На Првој конференцији СКЈ, одржаној октобра 1970. извршена је прва промена у Председништву СКЈ, када је верификована промена чланова из САП Војводине — уместо преминулог Јожефа Нађа именован је Маћаш Kелемен. Друга конференција СКЈ, одржана је јануара 1972, непосредно након 21. седнице Председништва СКЈ, на којој је због „националистичких” скретања смењена група високих руководилаца СК Хрватске, што је условило одређене кадровске промене у Председништву СКЈ и Извршном бироу. Уместо Мике Трипала, Срећка Бијелића и Јакова Блажевића изабрани су Јуре Билић, Милутин Балтић и Јосип Дежелин. Такође, тада је верификована и промена чланова Председништва из СР Босне и Херцеговине, СР Црне Горе, САП Војводине и Организације СК у ЈНА — уместо Нијаза Диздаревића, Ратка Дугоњића и Хамдије Поздерца именовани су Тодо Куртовић, Нико Михаљевић и Мунир Месиховић (БиХ); уместо Емина Бобаџића и Видоја Жарковића именовани су Томислав Кнежевић и Јован Вујадиновић (Црна Гора); уместо Мирка Тепавца и Маћаша Келемена именовани су Мирко Чанадановић и Михаљ Шефер (Војводина), а уместо генерала Бранка Боројевића именован је генерал Џемил Шарац (СК у ЈНА).

На седници Председништва СКЈ, 27. јануара 1972. изабран је нови састав Извршног бироа, који су чинили по један представник из сваке републике и покрајине — Крста Аврамовић, Јуре Билић, Киро Глигоров, Стане Доланц, Стеван Дороњски, Тодо Куртовић, Фадиљ Хоџа и Будислав Шошкић. На основу одлуке о реорганизацији Извршног бироа уведена је функција секретара (по узору на ранију функцију секретара Извршног комитета), са ограничењем мандата од годину дана. За секретара Извршног бироа изабран је Стане Доланц, али је његов мандат на седници Председништва СКЈ, маја 1973. продужен до Десетог конгреса.

Кадровске промене у чланству Председништва СКЈ вршене су и касније. На Трећој конференцији СКЈ, одржаној децембра 1972. након обрачуна са „либералима” у руководствима СК Србије, СК Словеније и СК Македоније извршена је верификација измена чланова Председништва СКЈ — уместо Крсте Црвенковског, Лазара Колишевског и Азема Зулфићарија именовани су Славка Георгијев, Ристо Петровски и Хисен Рамадани. Такође, примљене су оставке Латинке Перовић и Станета Кавчича. На Четвртој конференцији СКЈ, одржаној маја 1973. верификована је измена следећих чланова — Душан Алимпић уместо Мирка Чанадановића (Војводина), Винко Хафнер уместо Станета Кавчича (Словенија). Конференција је такође, примила оставку на чланство у Председништву СКЈ Славка Милосавлевског из СК Македоније.

Чланови Председништва ЦК СКЈ у периоду од 1969. до 1974. организација функција име и презиме напомена СК Југославије председник СКЈ Јосип Броз Тито СК Босне и Херцеговине делегати изабраниод ЦК СК БиХ 1 Нијаз Диздаревић члан до 27. јануара 1972. Мунир Месиховић члан од 27. јануара 1972. 2 Ратко Дугоњић члан до 27. јануара 1972. Тодо Куртовић члан од 27. јануара 1972. 3 Цвијетин Мијатовић 4 Хамдија Поздерац члан до 27. јануара 1972. Нико Михаљевић члан од 27. јануара 1972. 5 Станко Томић 6 Бошко Шиљеговић делегат по функцији председника ЦК СК БиХ Бранко Микулић од избора на дужност 9. априла 1969. СК Македоније делегати изабраниод ЦК СК Македоније 1 Димче Беловски 2 Киро Глигоров 3 Азем Зулфићари члан до 8. децембра 1972. Хисен Рамадани члан од 8. децембра 1972. 4 Лазар Колишевски члан до 8. децембра 1972. Ристо Петровски члан од 8. децембра 1972. 5 Славко Милосавлевски поднео оставку 3. фебруара 1973, која је верификована 11. маја 1973. 6 Крсте Црвенковски члан до 8. децембра 1972. Славка Георгијев члан од 8. децембра 1972. делегат по функцији председника ЦК СКМ Ангел Чемерски од избора на дужност 24. марта 1969. СК Словеније делегати изабраниод ЦК СК Словеније 1 Стане Доланц 2 Едвард Кардељ 3 Стане Кавчич поднео оставку октобра 1972, која је верификована 8. децембра 1972. Винко Хафнер члан од 11. маја 1973. 4 Сергеј Крајгер 5 Стане Крањц 6 Митја Рибичич делегат по функцији председника ЦК СКС Франце Попит СК Србије делегати изабраниод ЦК СК Србије 1 Крста Аврамовић 2 Мирослав Печујлић 3 Латинка Перовић поднела оставку октобра 1972, која је верификована 8. децембра 1972. 4 Милентије Поповић 5 Петар Стамболић 6 Мијалко Тодоровић делегат по функцији председника ЦК СКС Марко Никезић члан до 26. октобра 1972. Тихомир Влашкалић члан од 26. октобра 1972 СК у ЈНА делегати изабраниод Комитета ОСК у ЈНА 1 Бранко Боројевић 2 Иван Долничар 3 Никола Љубичић

1974—1978.