мини|400x400пиксел|Денари: горњи ред, с лева на десно: око 157. године п. н. е. - Римска република, око 73. године - Веспазијан, око 161. године - Марко Аурелије, око 194. године - Септимус Северус; Доњи ред: око 199. године - Каракала, око 200. године - Јулија Домна, око 219. године - Елагабалус, око 236. године - Максиминус Тракс Римски новац у употреби током већег дела трајања Римске Републике и касније, у западном делу Римског царства био је израђен од метала и имао неколико деноминација.

Сама вредност деноминације се везивала углавном за вредност самог метала од којег је била израђена: Aureus (од злата) Denarius (од сребра) Sestertius (сестерац; од бронзе) Dupondius (од бронзе) As (од бакра)Сестерциј

Овај новац био је у потреби од 3. века п. н. е. па све до 3. века. Касније, иако су ови и даље били прихваћени као средство плаћања, у колонијама под грчким утицајем ковао се посебан новац од “обичног” метала и сребра у различитим деноминацијама под називом грчки империјални новац или римски провинцијски новац.

У 3. веку, денариус је замијенио двоструки денариус, данас познат и као “антонинианус” или “радиате”. Диоклецијан је спровео монетарну реформу након које су били у потреби “аргентеус” (сребро) и “фоллис” (позлаћена бронза). Касније су употреби углавном били златници и новчићи од бронзе у мањим деноминацијама и важили су све до пада Западног римског царства.Новчани систем римског царства

Занимљиво је како је латински назив денариус преживео векове и у различитим облицима усвојен од других народа: у Француској је дениер назив за новчић, динар код Арабљана је често назив националне валуте као и у бившој Југославији и садашњој Србији; Македонци имају денар; код Италијана денаро је новац код Шпанаца то је динеро итд. мини|300x300пиксел|Hadrijanov sestercij, Antoninus Piusov dupondius i as Marka Aurelija Однос вредности различитих деноминација:

1 златни ауреус = 2 златна квинарија (quinarii) = 25 сребрних денариуса = 50 сребрних квинарија = 100 бронзаних сестерција = 200 бронзаних дупондија (dupondii) = 400 бакарних аса = 800 бакарних семиза (semisses) = 1600 бакарних квадрана (quadrans).

Овде треба обратити пажњу на чињеницу да су у оквиру неколико монетарних реформи мењане тежине кованица и самим тим и њихова вредност у односу на друге. Такође су били различити и прикази утиснути на новчићима. Ево релативног прегледа: +Вредност у раној републици+(након 211. године п. н. е.)DenariusSestertiusDupondiusAsSemisTriensQuadransQuincunxDenarius1451020304024Sestertius11 2 57 106Dupondius124684 As12342 Semis11 21 Triens11 Quadrans1Quincunx1 1 1 +Вредност у време Августа+(27. године п. н. е. – 301. године)AureusQuinarius AureusDenariusQuinariusSestertiusDupondiusAsQuadransAureus1225501002004001600Quinarius Aureus112 2550100200800Denarius12481664Quinarius Argenteus124832Sestertius12416Dupondius128As14Quadrans1 +Диоклецијанове вредности+(301. – 305. година)SolidusArgenteusNummusRadiateLaureateDenariusSolidus110402005001000Argenteus142050100Nummus1512 25Radiate12 5Laureate12Denarius1 +Вредност у касној Империји+(337. – 476. године)SolidusMiliarenseSiliquaFollisNummusSolidus112241807200Miliarense1215600Siliqua17 300Follis140Nummus1

Референце

Спољашње везе Архео аматери - римски новац

Категорија:Новац Категорија:Римска република Категорија:Римско царство Категорија:Нумизматика