Зодијак () амерички је криминалистички трилер филм из 2007. који је режирао Дејвид Финчер, а за који је сценарио написао Џејмс Вандербилт, утемељен на документарним књигама Роберта Грејсмита: Зодијак (1986) и Зодијак Разоткривен (2002). Главне улоге тумаче Џејк Џиленхол, Марк Рафало и Роберт Дауни Млађи, док споредне улоге играју Ентони Едвардс, Брајан Кокс, Елајас Котеас, Донал Лоуг, Џон Керол Линч, Клои Севињи, Филип Бејкер Хол и Дермот Малрони.
Филм доноси причу о потјери за Зодијаком, вишеструким убицом који је сијао страх у Заливској области Сан Франциска крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. вијека, изазивајући полицију писмима, окрвављеном одјећом и шифрованим порукама које је слао штампи. Овај случај је и даље један од најзлогласнијих неразјашњених злочина у Сједињеним Америчким Државама. Финчер, Вандербилт и продуцент Бредли Џ. Фишер провели су 18 мјесеци водећи сопствену истрагу и проучавајући Зодијакова убиства. Финчер је употријебио дигиталну камеру -{Thomson Viper FilmStream}- за снимање већег дијела филма, док је класичне филмске камере велике брзине користио за успорене призоре убистава.
Филм Зодијак су у Сједињеним Америчким Државама и Канади објавиле куће -{Paramount Pictures}-, а -{Warner Bros. Pictures}- на иностраним тржиштима 2. марта 2007. године. Добио је претежно повољне оцјене, уз похвале за текст, режију, глуму и историјску вјеродостојност. Филм је био предложен за неколико награда, укључујући награду Сатурн за најбољи акциони, авантуристички или трилер филм. Зарадио је преко 84,7 милиона долара широм свијета, наспрам трошкова производње који су износили 65 милиона долара. У анкети филмских оцјењивача коју је 2016. спровео Би--{BBC}-, Зодијак је изгласан за 12. највећи филм 21. вијека.
У годинама након објављивања, филм је стекао велики круг оданих поклоника, при чему многи тврде да је он животно дјело Дејвида Финчера. Већина пратилаца овог остварења хвали његову режију, глуму, писани текст, сниматељски рад, изглед сцена, музичку пратњу, посвећеност појединостима, као и вјеродостојност у приказу како стварне истраге, тако и опсједнутости која је обузела појединце који су били непосредно укључени у саму потрагу или су јој били блиски.
Радња
Четвртог јула 1969. непознати мушкарац напада Дарлин Ферин и Мајка Маџоа ручним оружјем на осамљеном састајалишту заљубљених у мјесту Валејо у Калифорнији. Једино Мајк остаје жив.
Мјесец дана касније, лист -{San Francisco Chronicle}- прима шифрована писма која је написао убица који себе назива „Зодијак”, који пријети да ће убити дванаесторо људи уколико се не објави његова шифрована порука којом се наводно открива ко је он. Цртач новинских карикатура Роберт Грејсмит, који тачно погађа да у поруци нема података о убицином имену, не наилази на озбиљно схватање код новинара црне хронике Пола Ејверија нити код уредника, те бива изостављен из првих појединости о убиствима. Када новине објаве писма, један брачни пар одгонета једно од њих, откривајући да оно заиста не садржи убицино име. У септембру, убица ножем напада студента права Брајана Хартнела и Сесилију Шепард код језера Беријеса у округу Напа; Сесилија умире два дана касније.
У канцеларији, Ејвери се подсмијева Грејсмиту прије него што поведу разговор о шифрованим писмима. Грејсмит тумачи писмо, што Ејвери сматра корисним, те овај почиње да дијели своја сазнања. Једно од Грејсмитових запажања у вези са писмима јесте да Зодијаково указивање на човјека као „најопаснију животињу од свих” представља упућивање на филм Најопаснија игра () из 1932, у којем се појављује злобни гроф Зароф — човјек који лови живи људски плијен.
Двије недјеље касније, таксиста из Сан Франциска Пол Стајн убијен је из ватреног оружја у градској четврти Пресидио Хајтс. Зодијак шаље дијелове Стајнове окрвављене кошуље листу -{Chronicle}-, заједно са подругљивим писмом. Детективи полиције Сан Франциска Дејв Тоски и његов партнер Бил Армстронг добијају овај случај од капетана Мартија Лија и блиско сарађују са Џеком Муланаксом из Валеја и капетаном Кеном Нарловом из Напе. Неко ко тврди да је Зодијак наставља да шаље подругљива писма и разговара телефоном са адвокатом Мелвином Белијем у јутарњој емисији телевизије -{KGO-TV}- коју води Џим Данбар.
Године 1971, детективи Тоски, Армстронг и Муланакс испитују Артура Лија Алена, осумњиченог у случају из Валеја. Они примјећују да он носи ручни сат марке „Зодијак”, са истим знаком какав користи и убица, због чега Тоски вјерује да је он извршилац. Међутим, стручњак за рукопис тврди да Ален није написао Зодијакова писма, иако се за њега говори да је подједнако вјешт са обје руке. Ејвери прима писмо у којем му се пријети смрћу те, услијед све веће параноје, почиње да се одаје дрогама и алкохолу. Он са полицијском управом Риверсајда дијели сазнања о томе да је убица можда био активан и прије првих убистава, што изазива бијес код Тоскија и Армстронга. Злогласност овог случаја тешко пада Тоскију, који не успијева да одгледа до краја холивудски филм Прљави Хари (), који је дјелимично заснован на случају Зодијак.
До 1976. године, Ејвери прелази у лист -{The Sacramento Bee}-. Грејсмит упорно ступа у везу са Тоскијем поводом Зодијакових убистава и на крају га задивљује својим познавањем случаја. Иако Тоски не може непосредно да омогући Грејсмиту приступ доказима, он му даје имена контаката у другим полицијским управама гдје су се догодила Зодијакова убиства. Армстронг прелази из одјељења за убиства полиције Сан Франциска, а Тоски бива деградиран због наводног фалсификовања Зодијаковог писма.
Грејсмит наставља сопствену истрагу, о којој извјештава и -{Chronicle}-, те даје телевизијски интервју о књизи коју пише о овом случају. Почиње да прима телефонске позиве од некога ко само тешко дише у слушалицу. Како његова опсједнутост постаје све дубља, Грејсмит губи посао, а супруга Мелани га напушта и одводи дјецу. Грејсмит сазнаје да је Ален живио близу Феринове, а његов рођендан се поклапа са датумом који је Зодијак навео када је разговарао са једном од кућних помоћница Мелвина Белија. Иако посредни докази указују на његову кривицу, материјални докази, као што су отисци прстију и узорци рукописа, не повезују га са злочинима. Године 1983, Грејсмит проналази Алена у продавници алата -{Ace Hardware}- у Валеју, гдје овај ради као продавац; они се нијемо посматрају прије него што Грејсмит оде. Осам година касније, након што је Грејсмитова књига Зодијак постигла велики продајни успјех, Мајк Маџо препознаје Алена на основу полицијске фотографије из досјеа.
У текстуалном епилогу се наводи да је Ален преминуо од срчаног удара прије него што је полиција успјела да га испита; и иако се ДНК тест није поклопио са Аленовим, „полиција одбија да га искључи као осумњиченог на основу тог тестирања”. Ален „и даље остаје главни и једини осумњичени у окрузима Напа и Солано и граду Валеју”. Случај је и даље отворен.
Улоге
Џејк Џиленхол као Роберт Грејсмит () Марк Рафало као детектив Дејв Тоски () Роберт Дауни Млађи као Пол Ејвери () Ентони Едвардс као детектив Бил Армстронг () Брајан Кокс као Мелвин Бели () Чарлс Флајшер као Боб Вон () Зак Греније као Мел Николаи () Филип Бејкер Хол као Шервуд Морил () Елајас Котијас као наредник Џек Муланакс () Џејмс Легро као детектив Џорџ Баварт () Донал Лоуг као капетан Кен Нарлоу () Џон Керол Линч као Артур Ли Ален () Дермот Малрони као капетан Марти Ли () Клои Севињи као Мелани Грејсмит () Џон Тери као Чарлс Тириот () Џун Дајан Рафаел као Керол Тоски () Сијара Моријарти као Дарлин Ферин () Адам Голдберг као Дафи Џенингс () Том Верика као Џим Данбар () Ли Норис као Мајк Маџо () Џими Симпсон као старији Мајк Маџо () Џоел Бисонет као инспектор Краке () Џон Гец као Темплтон Пек () Џон Махон као капетан Џилет () Мет Винстон као Џон Ален () Џулс Браф као Кетрин Ален () Џон Енис као Тери Паско () Патрик Скот Луис као Брајан Хартнел () Пел Џејмс као Сесилија Шепард () Кли Дувал као Линда дел Буоно () Закари Сауерс као Арон Грејсмит () Мика Сауерс као Дејвид Грејсмит () Кенди Кларк као Керол Фишер () Пол Шулце као Санди Панзарела () Џон Хемфил као Доналд Чини () Ед Сетракјан као Ал Хајман () Ричмонд Аркет као Зодијак 1 / Зодијак 2 () Боб Стивенсон као Зодијак 3 () Џон Лејси као Зодијак 4 () Бари Ливингстон као редактор бр. 3 () Ајони Скај као Кетлин Џонс (), непотписана на шпици
Продукција Развој
Роберт Грејсмит је првобитно продао филмска права за своју књигу о истинитом злочину Зодијак Шејну Салерну, са којим је био у блиским односима. Салерно је успио да склопи договор са Рикардом Местресом из куће -{Great Oaks Entertainment}- о копродукцији и писању сценарија за -{Touchstone Pictures}-. Према ријечима Стјуарта Хејзелдина, коме је понуђено да уради преправку сценарија, радња је требало да се бави поновним појављивањем убице Зодијака у Лос Анђелесу.
Џејмс Вандербилт је прочитао књигу Зодијак Роберта Грејсмита још у средњој школи. Годинама касније, пошто је постао сценариста, пружила му се прилика да упозна Грејсмита, и остао је очаран фолклором који је окруживао убицу Зодијака. Одлучио је да покуша да преточи ову причу у сценарио. Вандербилт је у прошлости имао лоша искуства са измјенама завршетака својих сценарија, па је овог пута желио да има већу контролу над материјалом. Своју адаптацију Зодијака понудио је Мајку Медавоју и Бредлију Џ. Фишеру из куће -{Phoenix Pictures}-, при чему је пристао да напише спек сценарио уколико добије већу креативну контролу над њим.
Грејсмит је упознао Фишера и Вандербилта на премијери филма Пола Шредера -{Auto Focus}-, који је заснован на Грејсмитовој књизи из 1991. о животу и смрти глумца Боба Крејна. Склопљен је договор и они су откупили опцију на права за књиге Зодијак и Зодијак Разоткривен чим су постала слободна, након што су скоро цијелу деценију стајала неискоришћена у другом студију. Дејвид Финчер је био њихов први избор за режисера због његовог рада на филму Седам (). Првобитно је требало да режира адаптацију романа Џејмса Елроја Црна Далија () (који је касније екранизовао Брајан де Палма) и замислио ју је као петочасовну мини-серију са филмским звијездама, вриједну 80 милиона долара. Када та замисао није остварена, Финчер је напустио тај пројекат и прешао на Зодијак.
Младог Финчера је прича о Зодијаку привукла због тога што је већи дио свог дјетињства провео у Сан Анселму у округу Марин током времена када су се десила прва убиства; сматрао је да је убица „највеће страшило”. Редитеља је такође привукао неразјашњени крај Вандербилтовог сценарија јер је дјеловао вјеродостојно стварном животу, пошто се случајеви не ријеше увијек. Финчер је сматрао да је његов посао да распрши дуготрајни митски статус овог случаја тако што ће јасно разграничити шта је чињеница, а шта измишљотина. Саопштио је Вандербилту да жели да се сценарио преправи на основу истраживања изворних полицијских извјештаја. Финчер је уочио да постоји много нагађања и гласина, те је због тога желио да лично обави разговоре са људима који су били непосредно укључени у случај како би видио да ли су њихове приче увјерљиве. То је учинио јер је осјећао терет одговорности приликом стварања филма који некога осуђује послије смрти.