Зоран Глушчевић (Ужичка Пожега, 23. мај 1926 – Београд, 11. мај 2006) био је српски књижевник, преводилац, књижевни и ликовни критичар и есејиста. Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

Биографија Зоран Глушчевић рођен је 23. маја 1926. године у Ужичкој Пожеги. У Пожаревцу и Београду похађао је гимназију, након чега је дипломирао на Филозофском факултету у Београду, на катедри за германистику. Био је ожењен за Милку Лучић Глушчевић, новинарку и дугогодишњу уредницу Културног додатка листа „Политика".

Веома рано се афирмисао на књижевној и културној сцени. Бавио се немачком књижевношћу, превођењем, писањем есеја, драма за радио и телевизију, студија и критика. За собом је оставио око тридесетак књижевних дела. Приредио је и први објавио сабрана дела немачког нобеловца Хермана Хесеа, а важио је за једног од најбољих познавалаца Хесеовог опуса, као и стваралаштва Франца Кафке. Са Марицом Јосимчевић и Радованом Поповићем, приредио је и сабрана дела Исидоре Секулић.

Био је уредник листа „Уметност и критика", затим Издавачког предузећа „Вук Караџић" и Издавачког завода „Југославија" и главни и одговорни уредник „Књижевних новина". У „Књижевним новинама” је 1969. године објавио текст у којем је осудио улазак војних трупа СССР у Чехословачку, због чега је осуђен на шест месеци затвора. Био је политички ангажован интелектуалац, што показују и његова дела „Косово и никад краја” (1989), „Ратне игре око Косова” (1999) и „Ф-117, или, Суноврат НАТО стратегије" (1999), у којима критикује међународну политику према Косову и СЦГ.

Зоран је био пред­сед­ник Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је, као и пред­сед­ник жи­ри­ја за до­де­лу НИН-о­ве на­гра­де. Добитник је бројних награда и признања, од којих су неке Октобарска награда града Београда 1966. године, за дело „Путевима хуманитета".

Легат Зорана и Милке Глушчевић Јуна 2018. године Милка Лучић, Зоранова удовица, формирала је легат „Зорана и Милке Глушчевић“ у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". Том приликом Удружењу је поклоњена њихова цела библиотека стране литературе, као и мноштво награда и других предмета из заједничког стана Милке и Зорана. Легат се налази у Музеју српске књижевности на Бањици.

Дела мини|Милка Лучић Глушчевић, супруга Зорана Глушчевића, испред заједничке библиотеке. Како се посматра књижевно дело (1953) Путеви хуманитета I и II (1964, 1965) Пером у рабош (1966) Епоха романтизма (1966) Романтизам (1967) Мит, књижевност и отуђење (1970) Студија о Кафки (1971) Кафка: Кључеви за Замак (1972) Алфа и омега (1975) Кафка: кривица и казна (1980) Поезија и магија, есеји о песницима (1980) Косово и никад краја (1989) Ф-117, или, Суноврат НАТО стратегије (1999) Ратне игре око Косова (1999) Сава Ракочевић, монографија о савременом српском сликару (2001) Окултна моћ (2001) Мефисто и он, роман (2005) Гете (2011)

Референце

Категорија:Рођени 1926. Категорија:Умрли 2006. Категорија:Књижевници из Пожеге Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски књижевни критичари Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски есејисти Категорија:Српски ликовни критичари Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Категорија:Легати и збирке у Адлигату‎ Категорија:Добитници Награде Ђорђе Јовановић Категорија:Добитници Октобарске награде града Београда Категорија:Добитници Награде Лаза Костић Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду