Брајан Робсон (Честер-ле-Стрит, 11. јануар 1957) бивши је енглески фудбалер и садашњи фудбалски тренер. Рођен је у Честер-ле-Стриту, грофовији Дарам, а каријеру је започео у Вест Бромич албиону 1972. године, пре него што је потписао уговор са Манчестер јунајтедом 1981. године, где је постао капитен са најдужим стажом и освојио два пута Премијер лигу, три пута ФА куп, два ФА Комјунити шилда и Куп победника купова. У августу 2011. године Робсон је изабран за најбољег играча Манчестер јунајтеда у анкети о бившим играчима клуба, као део књиге објављене након 19. клупске титуле.
Робсон је за репрезентацију Енгелске наступао у 90 наврата између 1980. и 1991. године, што га чини петим играчем Енглеске са највише наступа за репрезентацију.Robson was behind Peter Shilton, Bobby Moore, Bobby Charlton and Billy Wright. Others have since won more caps and Robson has moved down the list. Постигао је 26 голова и у том тренутку био је осми на листи. Познат је под надимцима „Капетан Марвела” и „Робо”. Боби Робсон изјавио је да је уз Кевина Битија и Алана Ширера, Робсон најбољи британски играч са којим је играо.
Менаџерску каријеру Робсон је започео још као играч у Мидлсбору 1994. године. За седам година колико је био менаџер Мидлсбороа, Робсон је овај тим водио три пута до финала на Вемблију, а на сва три су изгубили. Између 1994. и 1996. године био је помоћник тренера Терија Венаблеса за репрезентацију Енглеске, укључујући и наступ на Европском првенству 1996. године. Касније је био менаџер у Вест Бромич албиону од 2004. до 2006. године, помажући им да постану први тим највишег ранга у 14 година, како би избегли испадање, јер су пре тога били на дну табеле. Мање успешне биле су његове краткотрајне функције менаџера Бредфорд Ситија и Шефилд јунајтеда. Прва је трајала мало више од шест месеци и завршила је испадањем од данашњег ЕФЛ првенства, а последња, односно функција менаџера Шефилд јунајтеда трајала је мање од годину дана и такође није била успешна.
Дана 23. септембра 2009. године, Робсон је постављен за менаџера репрезентације Тајланда. Поднео је оставку 8. јуна 2011. године. Робсон је 1. јула 2011. године именован за глобалног амбасадора у Манчестер јунајтеду.
Биографија
Робсон је рођен 11. јануара 1967. године у Честер-ле-Стриту, грофовији Дарам. Био је други од четворо деце, после сестре Сузан, испред млађе браће Јустин и Герија који је такође фудбалер.
Робсон је одгајан у Витон Гилберту до све шесте године када се породица преселила у оближни Честе-ле-Стрит, град у којем се Робсон родио. Као дечак подржавао је Њукасл јунајтед; његов херој из детињства био је нападач Њукасла Вин Дејвс.
Од малих ногу показао је таленат и заинтересованост за фудбал, придружио се локалној извиђачкој групи да би могао да игра за њихов фудбалски тим. Тобсон је похађао средњу школи Биртли Саут, а касније школу Лорд Лавсон где се такмичио у атлетици и фудбалу. Био је капитен школског фудбалског тима и тима Ваштингтон...
Робсон се 2. јуна 1979. године оженио Денис Бриндили, а имају троје деце: Клер (рођ. 1980), Чарлота (1982) и Бена (1988). Године 2000. у медијима је писало да је Робсон имао љубавну аферу са Клер Томилсон, репортетком Скај Спорта.
Дана 16. марта 2011. године објављено је да је Робсон имао операцију у Банкоку, 3. марта 2011. године због рака..
Када је играо фудбал, рекламирао је производе Адидас, а касније и Њу Баланс. Био је тема телевизијског програма This Is Your Life 23. јануара 1985. године, само 12 дана након 28. рођендана, а био је једна од најмлађих гостију ове емисије. Појавио се у бројним рекламама, укључујући и наступ у Карлзберговој реклами Best Pub Side из 2006. године, у којој је глумио заједно са осталим бившим играчима из Енглеске. Године 2007. основао је специјалну спортску компанију Робсон Лоид са циљем да направи спортску академију која би користила за мале фудбалске клубове. Његова аутобиографија под називом Robbo: My Autobiography објаљена је у мају 2006. године. Дана 18. јула 2011. године у епизоди ТВ програма Шанел 4 под називом „Како купити фудбалски клуб“, Робсон је тајно снимио новинаре, а после у филму описао да су се они представљали као бизнисмени, како би преузели неке клубове.
Клупска каријера
Вест Бромич албион
Крајем сезоне 1973/74. Робсон је дебитовао у резервном тиму Вест Бромич албиона. Професионални уговор потписао је на лето 1974. године зарађујући 28 фунти недељно, плус још 250 као потпис на хонорар. Током сезоне 1974/1975. био је редован у резервном тиму Албиона, али га Дон Хове није изабрао за први тим. Након одласка Ховеа, Робсон је први пут позван у сениорски тим од стране менаџера Брајана Вајтхауса. У првом тиму дебитовао је 12. априла 1975. године када је имао 18 година. У наредној утакмици постигао је први погодак за свој клуб у победи од 2:0 над Картидом Ситијем, а последњи меч сезоне играо је у гостима против Нотингем Фореста.
Током сезоне 1975/1976. године Робсон је ретко играо. Суочио се са великом конкуренцијом на његовој позицији, па је често играо на месту центрафора, левог бека, а и средине терена. Вест Бромич албион завршио је на трећем месту Друге дивизије..
Током сезоне 1976/1977. Робсон је почео да се појављује на бочним позицијама, иако је играо левог бека и на средини терена. Међутим његов напредак је застао због озбиљне повреде, сломио је ногу у окршају са Крисом Џонсом, играчем Тотенхем хотспера. Након опоравка поново је заиграо за први тим у демцебру 1977. године. Први професионални хет-трик постигао је 16. марта 1977. године у победи 4:0 против Ипсвич Тауна. Месец дана касније сломио је десни зглоб током дуела са Денисом Туеартом из Манчестер Ситија.
Џони Гилс напустио је клуб крајем сезоне 1976/1977. године, а налседио га је бивши играч Рони Ален, који је изабрао Робсона да замени Гилса у централном везном делу. Међутим, Ален је напустио клуб током средине сезоне, а дефанзивац Џон Вил је привремено постављен на његово место. Резултати су се погоршали, а Робсон је избачен из првог тима. У тим се вратио када је нови шеф тима био Рон Аткинс, који је Робсона назвао „призменим и поштени човеком.” Током сезоне 1978/1979. Робсон је био кључни играч, одиграо је 41 од 42 лигашке утакмице, а носио је дрес са бројем 7.
Робсон је играо велику улогу у Вест Бромич албиону, који је завршио на трећем месту Дивизије 1, највишем лигашком положају у последњих 20 година и стигао до четвртфинала Купа УЕФА. Следећа сезона је била разочаравајућа, клуб је завршио на 10 месту, а Робсон је остварио солидне доприносе, што му је помогло да заигра за репрезентацију Енглеске у фебруару 1989. године. Током сезоне 1980/1981. постигао је 10 голова у 40 лигашких утакмица и помогао тиму да буде четврти у Првој дивизији.
Рон Аткинсон је отишао да преузме Манчестер јунајтед у јуну 1981. године, а спекулисало се да ће га Робсон или пратити до Манчестер јунајтеда или се придружити Ливерпулу. Албион је Робсону понудио нови уговор вредан 1.000 фунти недељно, али он га је одбио и поставио захтев за трансфер. Његов саиграч Реми Мосес потписао је уговор у септембру 1981. године за Манчестер јунајтед, а Робсон убрзо након њега.
Манчестер јунајтед
Робсон је 1. октобра 1981. прешао у Манчстер јунајтед за накнаду за пренос од 1,5 милиона фунти и потписао уговор на терену на Олд Трафорду два дана касније пре утакмице против Вулверхемптон вондерерса. Рекордни хонорар који је поставио Робсон није срушен шест година, када је Ливерпул платио 1,9 милиона фунти за нападача Њуксал јунајтеда Питера Бердслија у лето 1987. године. Робсон је дебитовао у Манчестер јунајтеду 7. октобра 1981. године, поразом од 1:0 од Тотенхем хотспера. Његов деби за Лигу у новом клубу уследио је три дана касније, у ремију без голова против Манчестери ситија. Робсон је постигао свој први погодак за Манчестер јунајтед постигао 7. новембра 1981. године победом од 5:1 над Санерландом. Прву сезону у Јунајтеду завршио је са 32 утакмице и пет голова, а клуб је завршио на трећем месту лиге.
Робсон је доживео повреду лигамената током полуфиналне утакмице Лигашког купа 1983. године, а пропустио је финале које је Манчестер јунајтед изгубио од Ливерпула. На терен се вратио у време полуфинала ФА Купа, поново против Арсенала, где је његов тим славио резултатом 2:1. Финале против Брајтона завршено је нерешено, а његов тим победио је након пенала, што је био први Робсонов трофеј у каријери као капитена. Иако је ово био пети тријумф Манчестер јунајтеда у ФА купу, Робсон је био тек други енглески капитен који је подигао трофеј у овом клубу. Наредне сезоне Робсон је помогао Манчестер јунајтеду током утакмица у Купу победника купова.
Након повреде Робсон је пропустио неколико утакмица крајем сезоне, а његов тим је завршио на четвртом месту. Робсон је продужио уговор са Манчестер јунајтедом до 1984. године потписавши седмогодишњи уговор вредан око милион фунти. Наредну сезону Манчестер јунајтед и Робсон почели су у доборј форми са дест узастопних победи, што је сугерисало да би шампионска титула могла да се врати на Олд Трафорд, први пут од 1967. године. Ипак, након неколико пораза тим је завршио на четвтом месту иза првака Ливерпула, другопласираног Евертона и трећепласираног Вест Хем јунајтеда. Повреде рамена у фебруару 1986. године ограничиче су Робсона да игра на само 21 од 42 утакмица за Јунајтед током сезоне 1985/1986. године, на којима је успео да постиге 7 голова.
Робсон је остао наклоњен Манчестер јунајтеду и након што је Рон Аткинсон отпуштен са места менаџера у новембру 1986. године, а заменио га Алекс Фергусон. Први погодак за Манчестер јунајтед постигао је у финалу ФА купа против Кристал Паласа у првом мечу, који је завршен резултатом 1:1. Манчестер јунајтед је добио други меч и ткао је Робсон постао први капитен овог тима који је три пута подигао пехар. Робсон је још једном имао повреду током сезоне 1989/1990. и играо на 20 од 38 лигашких утакмица, а Манчестер јунајтед је завршио на тринаестом месту, што је била њихова најлошија позиција у лиги од испадања 1974. године.
Током сезоне 1990/1991. године Робсон је одиграо 17 лигашких утакмица због поведе претпљене на Светском првенству. Током наредне сезоне Робсон је поново био у првом тиму, упркос конкуренцији млађих играча као што су Пол Инс, Нил Веб и Андреј Канчељскис. Током те сезоне направио је свој деведесети и последњи наступ за репрезентацију Енглеске. Упркос слабој сезони 1991/1992. Робсон је остао капитен клуба и наступа на већини утакмица.
Наступио је на 14 лигашких утакмица током сезоне 1992/1993. године, што је била прва сезона Премијер лиге. Поред повреда, Робсон је имао и велику конкуренцију на својој позицији у тиму, када је Манчестер јунајте довео Роја Кена, али чак и након тога је Робсон играо у првом тиму. Увођењем бројева за тимове Премијер лиге у сезони 1993/1994. Робсону је додељен број 12, док је дрес са бројем 7 који је носио пре тога додељен Ерику Кантони. И поред конкуренције Робсон је успео да игра на влеиком броју утакмица и са томом освоји још један трофеј Премијер лиге. Робсон је испао из првог типа за финале ФА купа, а то је одлука за коју је Алекс Фергусон рекао да му је била једна од најтежих у каријери.
Његов последњи наступа за Манчестер јунајтед био је 8. маја 1994. године, на мечу против Ковентри Ситија. За Манчестер јунајтед играо је на 461 утакмици на свим такмичењима, постигао 99 голова, а сматран је за једног од најбољих играча свих времена у овом клубу.
Мидлсбро
Тринаестогодишњу каријеру у Манчестер јуанјтеду окончао је након скоро 500 наступа и 99 голова у мају 1994. године, када је прихватио понуду да буде менаџер и играч Мидлсброа. Од 1994. до 1996. године комбиновао је улогу помоћника менаџера, али није био укључен у тренерски штаб новог менаџера Глена Ходла.
Године 2015. изразио је жаљене што је одбио прилику да буде менаџер репрезентације Енглеске. Последњу утакмицу одиграо је 1. јануара 1997. године у утакмици Премијер лиге против Арсенала, 10 дана пре свог 40. рођендана.