300п|мини|Александров поткоп Музеј угљарства је технички музеј, настао 1980. године у Сењском Руднику, насељеном месту на територији општине Деспотовац, адаптацијом зграде старог централног магацина Сењског рудника. Приказује предмете и историју Сењског рудника. Изложени предмети датирају од антике до данашњих дана. Музеј угљарства је саставни део Јавног предузеће за подземну експлоатацију угља „Рембас” Ресавица.
Поставка Стална поставка Музеја састављена је од збирки античког и средњовековног копачког алата, рударских лампи, мерних јамских инструмента, алата за рударско бушење, макета и модела, рударских машина за откопавање угља, простог ручног копачког алата, рударских униформи и костима, ордења и медаља, буради за воду, рударско-геолошких карти, фотографија, архивске грађе, уметничких дела и етнолошке збирке.
Музеј поседује колекцију од преко 5.000 оригинaлних фотогрaфијa и више од 1.000 тродимензионaлних предметa – експонaтa, кaко из облaсти рудaрствa од aнтичког периодa до дaнашњих дaнa, тaко и из животa рудaрa.
Од 2005. године саставни део музејске поставке чини и рударски лифт односно парна машина за превоз људи и материјала. Ова парна машина је конструисана 1872. године у фабрици „Јозеф Кереши” у Грацу у Аустрији. Од 1874. године је радила у руднику Врдник, а после продора воде и потапања те јаме 1922. године, машина је пренесена у Сењски Рудник, где и данас ради. Карактеристика ове машине је у томе што она као покретачку снагу користи водену пару, а централна осовина садржи дрвене зупце. Ова парна машина је једина тог типа у Европи која је перманентно у функцији и спушта рударе на дубину од 150 метара.
Сталне поставке Музеја су: Зграда старог магацина адаптирана је 1980. године и од тада се користи као изложбени простор Музеја угљарства, који презентује предмете и историју Сењског Рудника и осталих рудника угља са подземном експлоатацијом који се налазе у саставу ЈП ПЕУ Ресавица. Изложени предмети датирају од антике до данашњих дана.
Машинска радионица саграђена је 1922. године за потребе рудника. Данас представља занимљив и живописан део музејског комплекса Музеја угљарства. Свака од четири просторије машинске радионице представља једну интересантну поставку из живота рудара. У првој просторији је представљен друштвени живот рудара између два светска рата. Године 1930. у Сењском Руднику основано је Соколско друштво у оквиру кога су осниване различите секције почевши од више спортских клубова, преко музичких и глумачких секција, до актива жена и других удружења. Изложбу аутентичних фотографија које приказују тај сегмент из живота рудара можете погледати у некадашњој столарској радионици. Друга просторија, некадашњи приручни магацин, данас осликава домаћинство рудара из прве половине 20. века. Ту се може видети како и чиме су рударске куће биле опремљене, као и један мали део поставке који нас враћа у прву основну школу Сењског Рудника која је основана давне 1896. године. Просторију машинске радионице данас је заменила поставка који носи назив „Жене у рудницима угља некад и сад”. Ова поставка с разлогом носи епитет најдирљивије поставке у музеју. Поставка која би још могла да носи и назив „рударске сузе, крв и зној из ока женског бића” нас води од краја 19. века, од једне тихе домаћице, супруге и мајке, до данашње модерне жене, жене рудара која раме уз раме са мушкарцима зарађује свој хлеб са седам кора дубоко у утроби земље. Последња, али не најмање важна просторија машинске радионице је стара ковачница са две оригиналне ковачке ватре које су и данас у функцији. Поставка у потпуности реконструише некадашњи изглед ковачнице и посетиоце упознаје са начином рада најбољих мајстора ковача који су свој занат пекли баш у овој радионици.
Александров поткоп и Парна машина је својеврсни рударски лифт за превоз људи и материјала јаме Сењски Рудник. Ова парна машина је конструисана 1872. године у фабрици Јозеф Кереши у Грацу у Аустрији. Од 1874. године је радила у руднику Врдник а после продора воде и потапања те јаме 1922. године она је пренесена у Сењски Рудник где је намонтирана и где и данас ради. Карактеристика ове машине је у томе што она као покретачку снагу користи водену пару а централна осовина садржи дрвене зупце који се праве у машинској радионици у самом Сењском Руднику од сувог грабовог дрвета. Ова парна машина је једина тог типа у Европи која је перманентно у функцији до данашњег дана апсолутно је сигурна и безбедна за превоз радника и може да ради без обзира имало електричне енергије или немало тако да рудари у сваком тренутку могу потпуно безбедно да иду у јаму и да из ње изађу. Овај рударски лифт спушта рударе на дубину од 150 метара.
Поставка на отвореном Ту се налази и постaвкa нa отвореном, кaо и пaрнa мaшинa из 1872. којa и дaнaс рудaре спуштa у јaму и извози нa површину.
Пројекат Грaд Рудaрa Увидевши изузетaн знaчaј нaсељa, Сaвет Европе је 2009. године одобрио средствa зa финaнсирaње прве фaзе пројектa Грaд Рудaрa. Овa фaзa је окончaнa 2014. године и дaнaс музеј у свом сaстaву нуди обилaзaк музејског комплексa.
У плaну је зa другу фaзу пројектa изгрaдњa првог подземног музејa у Србији који би туристе провео јaмским ходницимa од Алексaндровог поткопa до извозне мaшине у дужини од око 500 метaрa.
Фото архива
Види још Сењски Рудник Рудник Рембас
Референце
Спољашње везе
Званични веб-сајт
Категорија:Музеји у Србији Категорија:Грађевине у Деспотовцу Категорија:Рудници у Србији Категорија:Култура у Деспотовцу