Експлоатација нафте и гаса у Србији је делатност која за циљ има исцрпљивање лежишта нафте и природног гаса на територији Србије. Експлоатација је само део процеса искоришћења нафте, који врло често има негативан утицај на животну средину - ваздух, воде и земљишта.„Energetska bezbednost”, +VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA ZA PREDUZETNIŠTVO, dr Miodrag Komarčević, Приступљено 12. маја 2020. Претходи јој истраживање лежишта а након ње следи прерада и рафинирање нафте и њених деривата, као и природног гаса. У Србији су налазишта нафте и гаса концентрисана претежно у Војводини, у Банату у троуглу између градова Зрењанин — Кикинда — Вршац. Србија не спада у земље богате нафтом и гасом али резерве које поседује су свакако од значаја за ову грану индустрије. Експлоатацијом и прерадом нафте и гаса бави се Нафтна индустрија Србије, са седиштем у Новом Саду. Постоје и две рафинерије у Панчеву и Новом Саду које се баве прерадом нафте.

Развој кроз историју Откриће нафтоносног Панонског басена Први радови на истраживању и производњи нафте у западнобалканским земљама везују се за средину 19. века, и то искључиво за терене који су били у саставу Аустро-Угарске монархије. Да и у западном делу Панонског басена има нафте знало се још пред крај 18. века, када су у Пакленици регистровани изданци нафте. Међу прва геолошка истраживања везана за нафту спадају радови на картирању, које је 1887. године објавио мађарски геолог Матyасоwсзкy, члан Мађарског геолошког друштва. Прва бушења на нафту извршена су у Међумурју, у периоду од 1884. до 1885, одакле потиче прва производња нафте преко бушотина. Први значајнији резултат у Панонском басену забележен је 1937. године, када је пронађено нафтно поље Будафапуста Лиспе у Мађарској, а затим и поље Ловасај, такође у Мађарској. Захваљујући овим открићима, доказано је да је и Панонски басен био подесан за стварање и акумулацију нафте. Kасније су у Мађарској и Југославији нађена и друга нафтна и гасна поља.

Почетак истражних радова у Србији У Војводини, а посебно у Банату, нафту су истраживали још у XIX веку, али безуспешно. Претежни део територије Баната је непрегледна равница, испресецана низом малих река које се уливају у Тису и Дунав које већим делом ограничавају ову област Србије. Терени око и између река су представљени алувијумом и представљају водоплавна земљишта. Сем алувијума на територији Баната се издвајају Вршачке планине, Делиблатска пешчара и Делиблатски лесни плато као посебне геоморфолошке целине. Истраживања на територији Баната су била подстакнута сазнањем да територија Баната припада великом и пространом Панонском басен у централном делу Европе, који је био је познат као нафтоносан, већ од XIX века. мини|Банат Познати су трагови нафте у Подравини и Посавини (Седларица) и мање количине нафте у ободном делу Панонског басена у Босни на Мајевици, као и нафтна и гасна поља у Банату, све су то нафтне бушотине избушене у Панонском басену. Па, и поред основане претпоставке да у Банату има нафте и гаса, истраживање је почело релативно врло касно у Банату. Прва геолошка истраживања на територији данашње Србије започета су за време Другог светског рата у Банату (1942), у рејону Велика Греда-Локве-Јаношик у близини данашње бушотине бр. 2. Регионалну гравиметрију урадили су немачки стручњаци из фирме Сеизмос из Хановера, организацију истражног бушења преузеле су специјализоване екипе које су радиле под директним надзором Немаца, а као неквалификована и приучена радна снага ангажовани су становници из околних села. Нажалост, сем гравиметријске карте истражног подручја, мало шта је од обављених истраживања из тог периода остало. Међутим, до самог бушења није дошло услед ратне ситуације. Моторе од гарнитуре за бушење су Немци однели, а торањ је остао на лицу места. Радови на организовању, истраживању и експлоатацији нафте настављени су после ослобођења земље. Недуго по ослобођењу Београда, у јануару 1945. године, у оквиру Савезне владе ДФР Југославије основано је Министарство рударства, са гранским одељењима, међу којима се налазило и Одељење за нафту, со и гас (плин). Године 1945, Југословенски комбинат за нафту и гас је у Великој Греди основао предузеће за истраживање нафте Велика Греда, које је имало задатак да настави се, за време рата започетим, истражним радовима у овом месту.

Године 1947. донет је Први петогодишњи план, по ком је било неопходно, ради општег развоја и обнове земље, развити сировинску базу и базну индустрију: производњу и прераду нафте и гаса, производњу и прераду угља, електроиндустрју, црну и обојену металургију. У том смислу је за област производње нафте првим Петогодишњим планом било предвиђено: Повећати производњу нафте, тако да у току 1951. године производња достигне 450.000, а на крају 1951. године 500.000 тона сирове нафте. За прераду предвиђене количине нафте подићи нову рафинерију с уређајем за крековање, тако да рафинерија почетком године 1950. може да преради 300.000 тона сирове нафте. За извршење постављених задатака извршити опсежна експлатациона и истражна бушења у већ познатим ревирима Гојла и Лендаве и геофизичка испитивања и истражна бушења на досад неутврђеним ревирима. Почети искоришћавање уљних шкриљаца и стално повећавати производњу.

Kасније, у циљу обједињавања свих погона у Војводини који су радили на истраживању нафте, седиште овог предузећа је премештено у Зрењанин и 1949. године предузеће је променило своје дотадашње име у Предузеће за истраживање и производњу нафте и земног гаса Зрењанин, али већ 1952. године ова фирма мења своје име у Нафтагас – Зрењанин. Пошто је утврђено да је Војводина врло занимљиво палеогеографски подручје, и истраживања су потврдила присуство нафте у сармату структуре Велика Греда, у дубини преко 1100 м. Истраживања у Орловату, Бечеју, Овчи и Мошорину биле су досад негативне на нафту, али је код Бечеја избушен земни гас и С02. У структури Ковин наишло се на трагове нафте у II. Медитерану и у трошној зони основног стеновитог масива. Истраживања су учврстила оптимистичка мишљења геолога, да у Војводини има нафте, али старије од плиоцена. Прва бушотина из које је почела де се комерцијално експлоатише нафта, у јуну 1953. године, била је у пределу Велике Греде и нафтоносног ревира у Локвама, у раније слабо или никако, а данас већ врло добро познатим Јерменовцима (северозападно од Вршца). Прво индустријски продуктивно врело нафте давало је дневно већ око 20 т сирове нафте. Били су заправо то тек истражни почеци, но ипак довољно, да разбије скепсу старијих истраживача, а охрабри да наставе истражне су радове, и да се даља се бушења почну вршити код Зрењанина (Бока), Бечеја, Бачког Петрова села и Бачкога Градишта. И ако је 1953 означена као година првог бушења, индустријска производња нафте у Војводини отпочела је стварно године 1956. Након првих откривених бушотина истраживања су настављена. Све до данас Банат је био веома занимљив за истраживање и сматра се да постоје резерве које још увек нису откривене."„ Панонски басен:Потенцијали нафте и гаса ” Приступљено 13. маја 2020.

Развој нафтне и гасне привреде у Србији

Када је Југословенски комбинат за нафту и гас 1945. године у Великој Греди основао Предузеће за истраживање нафте Велика греда, то је представљало почетак организованог рада на истраживању нафте и гаса у Србији, а када је 1949. године у Зрењанину основано јединствено предузеће, које је објединило све послове на истраживању и производњи нафте и гаса у Србији – Предузеће за истраживање и производњу нафте и гаса, касније преименовано у Нафтагас – Зрењанин, то је био сигуран знак да ће и у Србији отпочети битка за нафту и гас. Данас Нафтагас – са седиштем у Новом Саду, представља веома значајан енергетски комбинат који организационо, технички и финансијски повезује целокупну нафтну индустрију Србије, од студијских истраживања, преко бушења на нафту и гас, до прераде и продаје нафте, гаса и њихових деривата.

Битуминозни (уљни) шкриљац Битуминозни шкриљци се могу дефинисати као ситнозрне и компактне глинасто-лапоровито-карбонантне седиментне стене које садрже променљиву количину органске супстанце и из којих се при пиролизи добија уље, односно нафта.„Катедра за примењену хемију“, Хемијски факултет, Универзитета у Београду, Приступљено 12. маја 2009. Супстанца која изграђује је названа кероген, која је по хемијском саставу ближа нафти него мрким угљевима. Битуминозни шкриљци, у основној неорганској стенској маси представљају дисперозно расејану сапропелску материју изграђену од полена и спора виших биљака, воштањих и смолних телашаца, остатка риба и алги. Уколико једну овакву материју изложимо загревању на температури око 500 °C, кероген – садржан у шкриљцу, ће се разложити на гасовите и течне угљоводонике, који су по својим карактеристикама веома слични природној нафти, па се због тога ове особине овакве стене називају уљни или керогенски шкриљци. По својим физичким карактеристикама, битуминозни (уљни) шкриљци спадају у чврсте и жилаве стене, са листастом, танкоуслојеном или банковитом структуром. У геолошкој и органско-геохемијској литератури, за ове стене примењују се и називи: уљни шкриљци, уљни глинци, горући, нафтни, парафински, керогенски, угљевити, липтобиолитски шкриљци, мали високопепелни. мини|Битуминозни (уљни) шкриљац Налазишта битуминозног шкриљца У геолошком, а нарочито технолошком смислу, битуминозни шкриљци су на територију Србије недовољно истражени, изузев лежишта у Алексинцу, чији степен истражености је, нарочито после Другог светског рата, достигао знатан ниво, али не и довољан да би послужио као основа за израду инвестиционих програма и подизање индустријских погона. Геолошке појаве битуминозних шкриљаца, које указују на присуство мањих или већих лежишта ове енергетске сировине, просторно су углавном везане за источну, јужну и западну Србију. У источној Србији Битуминозни шкриљци имају највеће распрострањене у тзв. Сенонскомтектонском рову (тимочкој зони) и у Јужноморавском басену код Алексинца. У јужној Србији појаве битуминозног шкриљца регистроване су у Врањском басену и на терену око Kуршумлијске Раче. У западној Србији појаве битуминозног шкриљца регистроване су у Kрушевачком, Западноморавском (Чачанско-краљевачком) и Ваљевском басену.

Алексиначки битуминозни шкриљци Алексиначки битуминозни шкриљци налазе се у источном делу Моравског терцијалног басена, дуж десне обале реке Моравице, на простору између Алексинца и села Брадарац. Захваљујући добрим саобраћајним условима и значајним резервама битуминозног шкриљца, у овом басену је ова појава геолошки и технолошки релативно добро изучена. На поменутом простору, битуминозни шкриљац је откривен у једном узаном појасу, правца пружања ЈЈИ-ССЗ, у дужини од 8 км. Шкриљац се налази у повлати угљеног слоја и, својим резервама и другим погодностима подстиче код потенцијалних инвеститора жељу за даљим истраживањима и очекивања да ће ово лежиште битуминозног шкриљца, евентуално, остварити давнашњи њихов сан о економичној експлоатацији и преради. Врањски басен О појави битуминозних стена и битуминозних шкриљаца у Врањском басену, одавно се већ зна, али су ове појаве мало испитане и истражене. У атара села Буштрања битуминозни шкриљци откривени су и видљиви на више места, а најбоље у Буштрањском потоку, од места Плочарци до села Миланова, као и у бројним безименим потоцима – десним притокама Буштрањског потока. Дебљина слојева битуминозног шкриљца креће се од 8 до 16 м, с тим што слојеви нису хомогени и чисти, већ су проткани бројним прослојцима од финозрних пешчара и лапораца. Чисте партије битуминозног шкриљца имају веома промењиву дебљину, од 0,5 до 4 метра, а генерални пад према западу или југозападу, под углом од 35°. Изданци Битуминозног шкриљца запажени су и у бројним безименим потоцима и јаругама у атарима села Жилско и Марганце, као и поред пута Ристовац-Врање. Појаве код села Раче недалеко од Kуршумлије.