десно|мини| Испуштање киселине из рудника у реци Рио Тинто

Утицаји рударства на животну средину могу се појавити на локалним, регионалним и глобалним разинама кроз директне и индиректне рударске праксе. Утицаји могу резултирати ерозијом, вртачама, губитком биолошке разноликости или загађивањем тла, подземних и површинских вода хемикалијама које се испуштају из процеса рударства. Ови процеси такође утичу на атмосферу од емисије угљеника који утичу на квалитет здравља људи и биодиверзитет. Неке методе рударства могу имати тако значајне утицаје на животну средину и здравље да рударске компаније у неким земљама морају поштовати строге кодексе заштите животне средине и рехабилитације како би осигурале да се минирано подручје врати у првобитно стање.

Ерозија Ерозија изложених падина, насипа рудника, брана и јаких резултирајућих замуљивања потока и река може значајно утицати на околна подручја, што је први пример гигант Ок Теди у Папуи Новој Гвинеји . У дивљинама, рударство може проузроковати уништавање екосистема и станишта, а у подручјима узгоја може пореметити или уништити продуктивну испашу и оранице .

Вртача мини|188x188пиксел| Кућа у Гладбецку у Немачкој, са пукотинама изазваним гравитационом ерозијом услед рударства Вртача на руднику или у близини њега обично је узрокован пропадом кровног рудника из вађења ресурса, слабом насипањем или геолошким дисконтинуитетима. Преоптерећеност на месту рудника може да створи шупљине у подземљу или стени, које могу да се насују песком и земљом са изнад слојева. Ове шупљине у прегради могу потенцијално да се удубе, формирајући дубину на површини. Нагли пад земље ствара велику депресију на површини без упозорења, ово може бити озбиљно опасно по живот и имовину. Отвори на руднику могу се ублажити правилним дизајном инфраструктуре као што су рударске потпоре и боља изградња зидова како би се створила баријера око подручја склоног вртачама. Поновно пуњење и фугирање могу се извршити за стабилизацију напуштених подземних обрада.

Загађење воде Ископавање може имати штетне утицаје на околне површинске и подземне воде. Ако се не предузму одговарајуће мере предострожности, неприродно високе концентрације хемикалија, попут арсена, сумпорне киселине и живе на значајном подручју површинске или подземне воде. Са великом количином воде која се користи за одвођење мина, хлађење рудника, вађење воде и остале процесе рударства, повећава се потенцијал ове хемикалије да контаминирају подземне и површинске воде. Како рударство ствара велике количине отпадних вода, методе збрињавања су ограничене због загађења унутар отпадних вода. Отпад који садржи ове хемикалије може довести до опустошења околне вегетације. Одлагање отвора у површинске воде или у пуно шума што је најгора опција. Стога се уклањање подморница сматра најбољом опцијом (ако се отпад пумпа на великој дубину). Складиштење земље и поновно пуњење рудника након што су га испразнили још боље, ако није потребно да се шуме чисте за складиштење отпадака. Загађивање слива који настаје због цурења хемикалија такође има утицаја на здравље локалног становништва .

У добро уређеним рудницима хидролози и геолози пажљиво мере меру воде како би предузели мере предострожности како би се искључила било каква контаминација воде која би могла бити проузрокована операцијама рудника. Минимизирање деградације животне средине примењује се у америчким рударским праксама савезним и државним законом, ограничавајући оператере да испуњавају стандарде заштите површинске и подземне воде од контаминације. То се најбоље постиже коришћењем процеса нетоксичне екстракције као биоизлеђивања .

Одвод киселих стена Подземна експлоатација често напредује испод водног стола, тако да вода мора бити стално испумпана из рудника како би се спречиле поплаве. Када се рудник напусти, испумпавање престаје и вода поплављава рудник. Ово увођење воде је почетни корак у већини случајева одводња киселих стена. десно|мини| Испуштање киселине из рудника у Португалу Испуштање киселих стена природно се јавља у неким окружењима као део процеса метежа стена, али је погоршано великим поремећајима земље карактеристичним за рударство и друге велике грађевинске активности, обично унутар стена које садрже много сумпорних минерала. Подручја где је земља узнемирена (нпр. Градилишта, поделектори и саобраћајни ходници) могу створити одвођење киселих стена. У многим локалитетима течност која се одводи из залиха угља, постројења за руковање угљем, испирање угља и врхови отпада угља може бити веома кисела, па се у таквим случајевима третира као одводњавање киселина из рудника (АМД). Иста врста хемијских реакција и процеса може се догодити кроз поремећај киселих сулфатних тла формираних у обалним или естуаринским условима након последњег великог подизања нивоа мора, и представља сличну опасност по животну средину.

Пет главних технологија које се користе за надгледање и контролу протока воде на рудничким налазиштима су диверзијски системи, задржавајући језерци, црпни системи подземне воде, сустави подземне одводње и подземне баријере. У случају АМД, контаминирана вода се обично пумпа у постројење за третман које неутралише загађиваче. Прегледом изјава о утицају на животну средину из 2006. године утврђено је да су "предвиђања квалитета воде направљена након разматрања ефеката ублажавања у великој мери потценила стварне утицаје на подземне воде, пропусте и површинске воде".Maest et al. 2006. Predicted Versus Actual Water Quality at Hardrock Mine Sites: Effect of Inherent Geochemical and Hydrologic Characteristics .

Тешки метали Растварање и транспорт метала и тешких метала отицањем и подземном водом је још један пример еколошких проблема са рударством, као што је Рудник Британиа, бивши рудник бакра у близини Ванкувера, Британска Колумбија. Тар Крек, напуштено рударско подручје у Пикер-у, Оклахома, које је сада налазиште суперфунда Агенције за заштиту животне средине, такође пати од загађења тешким металима. Вода у руднику која садржи растворене тешке метале, као што су олово и кадмијум, исцурила је у локалне подземне воде и контаминирала је. Дуготрајно складиштење јалова и прашине може довести до додатних проблема, јер се лако могу нестати ветром, као што се догодило у Скоуриотици, напуштеном руднику бакра на Кипру . Промјене у животној средини као што су глобално загријавање и појачана рударска активност могу повећати садржај тешких метала у седиментима потока.

Утицај на биодиверзитет мини| Река Ок Теди је загађена јаловинама из оближњег рудника. Имплантација мина је главна модификација станишта, а мања узнемиравања јављају се у већем обиму од локације експлоатације, на пример контаминација остатака минско-отпадак животне средине. Нежељени ефекти могу се приметити дуго након завршетка рада мина. Уништавање или драстична модификација оригиналног налазишта и ослобађање антропогених супстанци могу имати велики утицај на биолошку разноликост на том подручју. Уништавање станишта је главна компонента губитка биолошке разноликости, али директно тровање узроковано минско-вађеним материјалом и индиректно тровање храном и водом такође могу утицати на животиње, вегетацију и микроорганизме. Модификација станишта као што су промена пх вредности и температуре узнемирава заједнице у окружењу. Ендемске врсте су посебно осетљиве јер захтевају веома специфичне услове окружења. Разарање или мала модификација станишта доводи их у опасност од изумирања . Станишта се могу оштетити ако нема довољно земаљског производа, као и нехемијских производа, попут великих стијена из рудника који се одбацују у околни крајолик без бриге о утицају на природно станиште.

Зна се да концентрације тешких метала опадају с одмаком од рудника, а ефекти на биодиверзитет имају исти образац. Утицаји могу увелико варирати у зависности од покретљивости и биорасположивости контаминанта : мање покретни молекули остат ће инертни у окружењу, док ће се високо покретни молекули лако пребацити у друго одјељење или ће их организми преузети. На пример, спецификација метала у седиментима може да модификује њихову биорасположивост, а самим тим и њихову токсичност за водене организме.

Биомагнификација игра важну улогу у загађеним стаништима: рударски утицаји на биолошку разноликост, уз претпоставку да ниво концентрације није довољно висок да би директно убили изложене организме, требало би да буде већи за врсте које се налазе на врху ланца исхране због ове појаве.

Неповољни ефекти рударства на биолошку разноликост у великој мери зависе од природе контаминанта, нивоа концентрације код којег се може наћи у околини и природе самог екосистема . Неке су врсте прилично отпорне на антропогене поремећаје, док ће неке потпуно нестати из контаминиране зоне. Чини се да само време не дозвољава да се станиште потпуно опорави од контаминације. Пракса санације изискује време, и у већини случајева неће омогућити опоравак првобитне разноликости која је постојала пре рударских активности .

Водени организми Рударска индустрија може на различите начине утицати на водену биодиверзитет. Један од начина може бити директно тровање; већи ризик за то настаје када су контаминанти мобилни у седименту или су биорасположиви у води. Одводњавање мина може да модификује пх вредност воде што отежава разликовање директног утицаја на организме од утицаја изазваних променама пх вредности. Ипак, ефекти се могу приметити и доказати да их узрокују модификације пх вредности. Контаминанти такође могу утицати на водене организме путем физичких утицаја: токови са високом концентрацијом суспендоване светлости седимента, смањујући тако биомасу алги. Таложење металних оксида може ограничити биомасу превлачењем алги или њиховим супстратом и на тај начин спречити колонизацију. мини| Контаминирано језеро Осиско у Роуин-Норанди Фактори који утичу на заједнице на локацијама за одводњу киселинских рудника варирају привремено и сезонски: температура, количина кише, пх вредност, засољеност и количина метала, све дугорочно показују варијације, и могу снажно утицати на заједнице. Промене пх вредности или температуре могу утицати на растворљивост метала, а самим тим на биорасположиву количину која директно утиче на организме. Штавише, контаминација се наставља временом: деведесет година након затварања рудника пирита, пх воде је и даље веома низак, а популација микроорганизама састојала се углавном од ацидофилних бактерија.

Једна велика студија случаја која се сматрала изузетно токсичном за водене организме била је контаминација која се догодила у заливу Минамата . Метил-жива је у отпадне воде пуштена од стране индустријске хемијске компаније, а болест звана Минамата-болест откривена је у Кумамоту у Јапану. То је резултирало тровањем живе живом рибом и шкољкама, а контаминирало је околне врсте, а многе су од њих умрле и утицало је на сваког ко је јео контаминирану рибу.

Микроорганизми Заједнице алги су мање разнолике у киселој води која садржи високу концентрацију цинка, а стрес одводње мина смањује њихову примарну производњу. Заједница дијатома је увелике модификована било којом хемијском променом, пх вредност фитопланктонског састава, а висока концентрација метала умањује обиље планктонских врста. Неке врсте дијатома могу расти у седиментима са високом концентрацијом метала. У седиментима близу површине, цисте пате од корозије и јаког премаза. У веома загађеним условима, укупна биомаса алги је прилично ниска, а планктонска дијатомска заједница недостаје. У случају функционалног комплементарног, могуће је да маса фитопланктона и зоопланктона остане стабилна.

Макроорганизми