Ана Лазукић (Нови Сад, 1937) српска је и југословенска фотографкиња и прва жена професионални фоторепортер у некадашњој Југославији.

Биографија У Кули је изучила кројачки занат и завршила Школу ученика у привреди. По повратку у Нови Сад завршила је Школу за васпитаче и уписала студије мађарског језика и књижевности.

Педесетих година 20. века почиње да се бави фотографијом, а од 1959. године ради као професионални фотограф и фоторепортерка све до 1990, када одлази у пензију, али и даље наставља да фотографише, учествује на изложбама и у жирирањима.

Фотографска каријера Каријера фоторепортерке Са фотографијом се Ана Лазукић први пут сусрела у фото-секцији у средњој школи, што ју је 1954. године довело у фото-клуб „Бранко Бајић”, где је упознала и свог будућег мужа Стевана Лазукића.

Године 1959. запошљава се у листу Мађар Со (Magyar Szó), једаном од водећих војвођанских листова на мађарском језику у тадашњој Југославији, где је прво почела да ради као новинарка, а после као фоторепортерка. Дуго је радила оба посла истовремено, да би се ипак определила само за фотографију. У периоду од 1970. до 1974. ради у омладинском листу Képes Ifjúság, након чега се враћа у Мађар Со, где остаје све до пензионисања 1990. године.

Каријера уметничког фотографа Паралелно са новинском, Ана Лазукић бави се и уметничком фотографијом. Имала 19 самосталних и учествовала на 300 групних изложби у земљи и иностранству. И у новинарској и у уметничкој фотографији наметнула се својим специфичним приступом и погледом на живот и свет око себе.

Друштвено ангажовање Као активисткиња „Народне технике”, више пута је била члан жирија и организационог одбора покрајинских, републичких и савезних такмичења младих техничара. Била је такође активна и у едукацији младих, реализујући предавања о фотографији на фото-курсевима у основним школама.

Фотографске теме Опус Ане Лазукић обухвата бројне теме. Поред политичких и културних дешавања и њихових учесника, она је фотографисала и различите животне теме, уз незаобилазно присуство одређеног симболизма, хумора и метафорике. Међу најчешћима су: деца у неочекиваним, понекад духовитим ситуацијама, градски призори, сеоски живот, људи и обичаји...

Неки од њених најпознатијих раних радова су: фотографије деце у игри „Игра” (из 1955), насмејаног чистача ципела „Задовољан” (из 1959) и радника ”Глађење” (из 1962).

Тежња да прикаже живот у што више контраста и нијанси постаје још уочљивија током седамдесетих и осамдесетих година 20. века у фотографијама на којима је забележила концерте и модне догађаје, раднике, живот људи са периферије. Треба поменути и серије радова настале у Енглеској, Америци, Француској, Шпанији, Италији, Данској, са приказима демонстрација и окупљене масе, студената, бескућника, заљубљених парова, занесених читача, спавача, и многих других призора. Фотографије из овог периода спадају међу најупечатљивије радове у њеном широком опусу.

Ана Лазукић била је једна од ретких фотографа која је пропратила дешавања на војвођанској уметничкој сцени с краја шездесетих и током седамдесетих година 20. века. Реч је о фотографијама које је снимила у чисто документарне сврхе о новој уметничкој пракси, изложбама и истакнутим протагонистима попут Каталин Ладик и Балинта Сомбатија (Bálint Szombathy).

Почетком осамдесетих година реализовала је и више пута излагани циклус о балеринама под називом „Иза сцене” (1982) у којој, кроз специфичну атмосферу вежбања и припрема балерина пред наступ, представља свет балета недоступан широј јавности.

Од почетка 21. века уместо црно-беле све више почиње да користи колор-фотографију, али остаје верна својим темама - сценама и ситуацијама из савременог живота.

Награде и признања Ана Лазукић добитница је многобројних награда и признања, међу којима су: Признање Већа Народне технике Југославије за заслуге на ширењу техничке културе (1966), Награда Фото-кино савеза Србије за успехе на пољу фотографије (1966), Плакета ”Борис Кидрич” за заслуге у ширењу техничке културе (1976), Гран при ”Златно око” (1986), Златна значка СРВСЈ (1986), Сребрна плакета Друштва новинара Војводине за двадесетпетогодишњи рад (1986), Награда листа Мађар Со за животно дело (1994)

Године 2017. била је селектор Пете годишња изложба фоторепортера Новог Сада и Војводине „Објективно”, која се одржава у Музеју Војводине (Дунавска 37), у четвртак 21. децембра 2017. Селектор овогодишње изложбе је доајен фотографије Ана Лазукић, прва жена професионални фоторепортер у некадашњој Југославији.

Библиографија Ана Лазукић присутна је у многим монографијама, а сама је објавила фото монографију Foto Lazukićanna са текстовима на српском и мађарском језику (Форум, Нови Сад; 2014).

Види још Ана Фелдман

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1937. Категорија:Уметници из Новог Сада Категорија:Српски фотографи