Барокна капија била је једна од многобројних на Београдској тврђави, изграђена током велике аустријске обнове Београдске тврђаве, у првој половини 18. века.М. Вуловић, Капије Београдске тврђаве, Годишњак града Београда, XIX, Београд, 1972.Гарашанин, Драга. 1954. Археолошки споменици у Београду и околини. Годишњак Музеја града Београда Књ. I, Београд

Положај и окружење Барокна капија, данас зазидана, налази се на југоисточним зидинама Горњег града Београдске тврђаве.

Историја Барок је кратак тренутак у историји Београда када га је аустријска монархија преузела од скоро двовековног турског управљања и у њему покушала величанственим подухватима да у неколико деценија владавине Београд претвори из оријенталне вароши у прави европски утврђени град. Тако настао барокни град требало је да буде средство пропаганде којим је монархија желела да покаже сву своју снагу и величину према непријатељу.

За време напред наведених намера Аустрије извођени су фортификацијских радови на Београдској тврђави, у првој половини 18. века, на основу пројекта Николе Доксата де Мореза. Београдска тврђава се преуређује у савремену утврду са украсним барокним капијама и иновативним здањима као што су Велики римски бунар и Велика барутана. Тако је у том грађевинском замаху настала и Барокна капија.М. Поповић, Београдска тврђава, Београд, 2006, 34–35 Аустријанци су ову нову капију изградили у оквиру југоисточног бедема, ради стварања симетрије са главном тврђавском капијом – Стамбол капијом.

Архитектура Барокна капија, је грађевинска структура барокног архитектонског склопа у стандарндом декоративном стилу за аустријску монархију. На спољној страни југоисточног бедема виде се опеком зазидани остаци те капије која је археолошки истражена и обновљена. Приликом обнове откривени су остаци првобитног подног застора: калдрма у ширини пролаза и тротоар од опеке.

Када је Београдска тврђава поново враћена Турцима, они су у складу са одредбама Београдског мира из 1739. године, преграднним зидом затворли барокну аустријску капију југоисточног бедема Горњег града и поново отворили капију из Корнаровог доба – данашњу Сахат капију. 400px|мини|центар|Са леве стране слике, на спољној страни југоисточног бедема виде се опеком зазидани остаци Барокне капије

Обнова Барокна капија је до 1987. године била зазидана и ван функције, када је ревитализацијом настала Галерија Београдске тврђаве. Последњa обнова овог комплекса рађена је 2003. године, када је утврђено сложено стање и неопходност додатних радова. Тада је подигнута привремена надстрешница, која се на овом простору налазила 17 година, због чега је дошло до убрзаног пропадања унутар самих капија, поготову у Галерији Београдске тврђаве, која је данас затворена за посетиоце. 500px|мини|центар|Привремена надстрешница, која се на овом простору налазила 17 година, утицала је на убрзаног пропадања унутар самих капија. Једно време, у њој се налазила поставка „Изложба Београдска тврђава” у оквиру које су биле изложене: римске статуе и жртвеници са простора Србије и Београда, макете Тврђаве из 15. века, макете тврђаве из 1736. и 1790. године, део посвећен деспоту Стефану Лазаревићу и браниоцима Београда из 15. века, римске статуе и жртвеници са простора Србије и Београда,

Види још Београдска тврђава Капије Београда

Референце

Спољашње везе Центар за туристе у Барокној капији („Политика”, 19. јул 2020)

Категорија:Капије Београда Категорија:Београдска тврђава