Фарух Хормизд (персијски: فرخ‌هرمز‎) познат и као Хормизд V, био је ирански принц, који је почетком 7. века био једна од водећих личности у сасанидском Ирану. Служио је као војни заповедник (спахбед) северног Ирана. Касније је дошао у сукоб с иранским племством, "поделивши ресурсе земље".SASANIAN DYNASTY, A. Shapur Shahbazi, Encyclopaedia Iranica, (20 July 2005). Касније га је Сијавахш убио у дворској завери по налогу Азармидохт, након што јој је предложио да покушају да узурпирају сасанидски трон. Имао је двоје деце, Ростама Фарохзада и Фарухзада. Позадина Фарух Хормизд је био члан породице Испахбудан, једаног од седам партских кланова. Био је син Виндуија, Бавијевог потомак, чија је сестра била супруга Кавада I и мајка Хозроја I. Фарухов отац и стриц Вистам играли су важну улогу у поразу Михранида Бахрама Чобина и враћању Хозроја II на престо. Хозроје је, међутим, погубио Виндуија, због чега се Вистам побунио против њега. Побуна Вистама трајала је од 590 / 1–596 или 594 / 5–600, све док га није издао један од његових генерала. Након смрти Вистама, Фарух га је наследио као спахбед севера. Каријера Током касног византијско-сасанидског рата 602–628. године, Фарух Хормизд и његов син Ростам Фарозад, побунили су се против Хозроја II, дозвољавајући византијском цару Ираклију да нападне Атропатен, где је опустошио неколико градова, укључујући и храм Адур Гушнасп.

Године 628. иранске феудалне породице потајно су побуниле против Хозроја и придружиле се Шахрбаразу. Потом су Кавада напустиле феудалне породице Сасанидског царства, у које су спадале: Кућа Испахбудана коју су заступали сам Фарух Хормизд, и његова два сина Ростам Фарохзад и Фарухзад. Шахрбараз, је био онај који је заступао породицу Михран. Јерменска фракцију представљали су Варазтиротс II Багаратуни и на крају Канаранг.

Дана 25. фебруара, Шерое је заједно са својим заповедником Аспадом Гушнаспом заузео Ктесифон и заточио Хозроја II. Потом се прогласио за шаха Сасанидског царства и преузео је династичко име Кавад II. Наставио је са уклањањем све своје браће и полубраће, укључујући наследника Марданшаха, који је био Хозројев најдражи син. Убиство све његове браће, "свих добро образованих, храбрих и витешких људи", привезало је сасанидску династију за будућег владара и описано је као "лудо дивљање" и "несмотрено". Три дана касније наредио је Михру Хормозду да погуби његовог оца. Међутим, након убиства његовог оца, Кавад је такође убио Михра Хормозда. Сагласношћу иранских племића, он је тада склопио мир са победничким царем Ираклијем, што је омогућило Византијцима да (поново) стекну све своје изгубљене територије, заробљене војнике, одштету, заједно са Часним крстом и другим реликвијама која су била изгубљен у Јерусалиму 614. године.

Пад Хозроја II кулминирао је грађанским ратом који је трајао четири године, при чему су најмоћнији припадници племства стекли потпуну аутономију и почели да успостављају сопствену власт. Такође су настављена непријатељства између персијских (Парсиг) и партских (Пахлав) племићких породица, која су поделила богатство државе. Неколико месеци касније разорна куга проширила се западним сасанидским провинцијама, усмртивши половину њеног становништва, укључујући Кавада II. Наследио га је његов осмогодишњи син Ардашир III, кога је две године касније убио угледни ирански генерал Шахрбараз, кога је за 40 дана касније убио Фарух Хормизд у пучу, којим је помогао Боран да се уздигне на трон.

Кад је Боран ступила на трон, она је именовала Фаруха Хормизда за главног министра (вузург фрамадар) царства. Потом је покушала да донесе стабилност Ирану применом правде, реконструкцијом инфраструктуре, смањењем пореза и ковањем кованица. Њену владавину прихватило је племство и свештенство, што очито показују и њене кованице новца у провинцијама Парс, Хузестан, Медија и Абаршахр.При томе није било изражено противљење њеном полу. Међутим, након неког времена она је свргнута 630. године, а Шапур-и Шахрвараз, син Шахрбараза и сестре Хозроја II, постао је шах Ирана. Међутим, фракција Парсиг није препознала моћног генерала Пируз Хозроја. Шапур-и Шахрвараз је тако свргнут у корист Азармидохт, сестре Боране. Узурпација и смрт Фарух Хормизд, је како би ојачао свој ауторитет и створио модус вивенди између Пахлава и Парсига, замолио Азармидокт (која је била кандидат Парсиг фракције ) да се уда за њега. Азармидохт је, међутим, то одбила. Након што је његов предлог одбијен, Фарух Хормизд "више се није склонио са самог трона", изјавивши "Данас сам вођа народа и стуб земље Ирана." Почео је да кује новац на исти начин као и монарх, посебно у Истахру у Парсу и Нахаванду у Медији. Да би се обрачунала са Фарухом Хормиздом, Азармидохт се наводно придружила династи Михранида и њеном члану Сијавахшу, који је био унук Бахрама Чобина, познатог војног заповедника (спахбед) и накратко шаха Ирана. Уз Сијавахсову помоћ, Азармидохт је убила Фаруха Хормизда.

Ростам Фарохзад, који је у то време био стациониран у Хорасану, наследио га је као вођу Пахлава. Да би се осветио за свог оца, отишао је у Ктесифон, "победивши сваку војску Азармидокт коју је срео". Потом је победио Сијавахшове снаге код Ктесифона и заузео град. Азармидохт је недуго затим ослепљена а затим ју је Ростам убио, и Борана вратио на трон.

Породично стабло +ЛегендаКраљ краљеваКраљ

Референце

Литература

Категорија:Умрли 631. Категорија:Кућа Испахбудан Категорија:Спахбеди Категорија:Везири Сасанидског царства Категорија:Војсковође Хозроја II Категорија:Устанци против Сасанидског царства Категорија:Владари убијени у 7. веку Категорија:Личности из Византијско-сасанидског рата 602-628 Категорија:Војсковође Боран