Стари надгробни споменици у Горњој Црнући (Општина Горњи Милановац) представљају релативно добро очувану споменичку целину и важан извор података за проучавање историје овог краја.
Горња Црнућа Планинско село Горња Црнућа простире се на јужним падинама планине Рудник и долинским странама Осјачког потока, северно од регионалног пута Горњи Милановац-Крагујевац. Суседна села су Доња Црнућа, Прњавор (Горњи Милановац), Мајдан (Горњи Милановац) и Сврачковци, док се село са североистока у знатној дужини граничи са крагујевачком Каменицом. Горња Црнућа два засеока: Дуго поље и Шаторовац.
Због рудног богатства овај простор је био насељен још у праисторијско и античко доба. На узвишењу Градина (909 метара) сачувани су остаци средњовековног утврђења познатог као „Јеринин град”. Пре Косовског боја село се звало Белућа, након чега је назив промењен у Црнућа због погибије великог броја житеља. Насеље се помиње у повељи Ђурђа Бранковића из 1429. године. У турским дефтерима помиње се као војничко село. Садашње насеље настало је крајем 18. и почетком 19. века, на месту некадашњих катуна. Насељавање је започело у време Првог српског устанка становништвом из Старог Влаха и Црне Горе.
У Горњој Црнући живео је кнез Милош Обреновић, који је 1814. године у близини манастира Враћевшница сазидао конак у коме је донета одлука о подизању Другог српског устанка и одакле је управљао Србијом све до 1818. године, када је Крагујевац проглашен престоницом.
Сеоска слава је Друге Тројице.
Сеоско гробље На омањем гробљу сачуван је знатан број старих надгробних споменика, од којих неки због дугих натписа имају значај прворазредног документа. Бројчано доминирају крстови различитих форми и димензија и омањи стубови. Заступљено је и више „цирклаша” од студеничког мермера, као и споменици у облику стуба са „капом”, на којима су приказани ликови покојника у карактеристичној народној ношњи.
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе Порекло
Категорија:Надгробни споменици у Горњем Милановцу