thumb|264x264px|HDPE cevovodi na rudničkoj lokaciji u Australiji.

Cevovodni transport je daljinski transport tečnosti ili gasa kroz sistem cevi – cevovod – obično do tržišne oblasti za potrošnju. Najnoviji podaci iz 2014. godine daju ukupno nešto manje od gasovoda u 120 zemalja sveta. Sjedinjene Države imale su 65%, Rusija 8%, a Kanada 3%, tako da je 75% cevovoda bilo u ove tri zemlje.

Nalazi svetske ankete časopisa -{Pipeline and Gas Journal}- pokazuju da je planirano i u izgradnji cevovoda. Od toga, predstavlja projekte u fazi planiranja i projektovanja; odražava cevovode u različitim fazama izgradnje. Tečnost i gasovi se transportuju cevovodima, i bilo koja hemijski stabilna supstanca se može poslati cevovodom. Cevovodi postoje za transport sirove i rafinirane nafte, goriva - kao što su nafta, prirodni gas i biogoriva - i drugih fluida, uključujući kanalizaciju, mulj, vodu, pivo, toplu vodu ili paru na kraće udaljenosti. Cevovodi su korisni za prenos vode za piće ili navodnjavanje na dugim udaljenostima kada se treba kretati po brdima ili kada su kanali loš izbor zbog isparavanja, zagađenja ili uticaja na životnu sredinu.

Naftni cevovodi su napravljeni od čeličnih ili plastičnih cevi koje se obično ukopavaju. Nafta se kroz cevovode premešta pomoću pumpnih stanica duž cevovoda. Prirodni gas (i slična gasovita goriva) su pod pritiskom pretvorena u tečnosti poznate pod nazivom tečni prirodni gas (). Cevovodi za prirodni gas izgrađeni su od ugljeničnog čelika. Vodonični cevovodni transport je transportovanje vodonika kroz cevi.2006 - vector of clean energy - pag 15 Cevovodi sa transport zapaljivih ili eksplozivnih materija, poput prirodnog gasa ili nafte, predstavljaju posebnu brigu o bezbednosti i dolazilo je do raznih nesreća. Cevovodi mogu biti meta krađe, vandalizma, sabotaža ili čak terorističkih napada. U ratu su naftovodi često meta vojnih napada.

Nafta i prirodni gas

thumb|left|Inspekcijski merač cevovoda prirodnog gasa u Švajcarskog

Neizvesno je kada je izgrađen prvi naftovod za sirovu naftu. Zasluge za razvoj cevovodnog transporta su predmet debata, pri čemu su protivrečne tvrdnje Vladimira Šuhova i kompanije Branobel krajem 19. veka, i Udruženja za transport nafte, koje je prvo izgradilo cevovod od kovanog gvožđa veličine preko rastojanja od od naftnog polja u Pensilvaniji do železničke stanice u Ojl Kriku, tokom 1860-ih. Cevovodi su generalno najekonomičniji način transporta velikih količina nafte, rafiniranih naftnih proizvoda ili prirodnog gasa preko zemlje. Na primer, 2014. godine cevovodni transport sirove nafte koštao je oko $5 po barelu, dok je železnički prevoz koštao oko $10 do $15 po barelu. Transport drumskim cisternama ima još veće troškove zbog dodatne radne snage; zapošljavanje na dovršenim cevovodima predstavlja samo „1% zaposlenih u industriji drumskog prevoza.”

U Sjedinjenim Državama 70% sirove nafte i naftnih derivata isporučuje se cevovodom (23% brodom, 4% kamionima, i 3% železnicom). U Kanadi se za prirodni gas i naftne derivate, 97% isporučuje cevovodom.

Prirodni gas (i slična gasovita goriva) se pod relativno malim pritiskom pretvaraju u tečnosti poznate pod nazivom tečni prirodni gas (). Mala postrojenja za preradu NGL-a mogu se nalaziti u naftnim poljima, tako da se butanska i propanska tečnost pod malim pritiskom mogu isporučiti železnicom, kamionom ili cevovodom. Propan se može koristiti kao gorivo u naftnim poljima za zagrevanje različitih objekata koje koriste naftne bušilice ili oprema, i za kamione koji se koriste na naftnom polju. Propan se može pretvoriti iz gasa u tečnost pod laganim pritiskom, oko 100 psi u zavisnosti od temperature, a na maloprodajnim stanicama se pumpa u automobile i teretna vozila pri manje od . Cevovodi i železnička kola koriste približno dvostruki pritisak da bi pumpali na .

thumb|200px|Izdignuti deo Aljaskanskog cevovoda. Udaljenost za isporuku propana do tržišta mnogo je kraća, jer hiljade postrojenja za preradu prirodnog gasa nalaze se u naftnim poljima ili u njihovoj blizini. Mnoge naftne kompanije bakenskih formacija u severnoj Dakoti, Montani, Manitobi i Saskačevanu razdvajaju NGL u polju, omogućavajući bušiocima da prodaju propan direktno malim veletrgovcima, eliminišući kontrolu proizvoda i cena za propan i butan velikih rafinerija.

Najnoviji veliki gasovod koji je počeo sa radom u Severnoj Americi je Transkanada gasovod koji ide na sever preko mostova u regionu Nijagare. Ovaj gasovod prenosi gas iz škriljaca Marselas iz Pensilvanije i drugih vezanih u izvorima metana ili prirodnog gasa u kanadsku provinciju Ontario. Počeo je sa radom u jesen 2012. godine, snabdevajući 16 odsto celokupnog prirodnog gasa koji se koristi u Ontariju.

thumb|right|upright=1.4|Veliki ruski gasovodi u Evropu 2009. Isporuke na nekim gasovodima su prekinute ili su postale kontroverzne nakon Ruske invazije na Ukrajinu 2022, uključujući gasni spor između Rusije i Evropske unije 2022.

Ovaj novi prirodni gas koji isporučuje SAD zamenjuje prirodni gas koji se ranije isporučivao u Ontario iz zapadne Kanade u Alberti i Manitobi, čime su smanjene vladino regulisane naknade za transport gasa zbog znatno kraće udaljenosti od izvora gasa do potrošača. Da bi izbegli kašnjenja i regulaciju američke vlade, mnogi mali, srednji i veliki proizvođači nafte u Severnoj Dakoti odlučili su da vode naftovod severno do Kanade kako bi se sastali sa kanadskim naftovodom koji isporučuje naftu sa zapada na istok. Ovo omogućava proizvođačima nafte Baken basena i Tri foksa da dobiju više ugovorene cene za svoju naftu, jer neće biti ograničeni na samo jedno veleprodajno tržište u SAD. Udaljenost od najveće naftne mrlje u Severnoj Dakoti, u Vilistonu, Severna Dakota, je samo oko 85 milja ili 137 kilometara do granice između Kanade i SAD i Manitobe. Zajednički fondovi i zajednička ulaganja najveći su investitori u nove naftovode i gasovode. U jesen 2012. SAD su počele da izvoze propan u Evropu, poznat kao LPG, pošto su tamo veleprodajne cene mnogo više nego u Severnoj Americi. Pored toga, trenutno se gradi cevovod od Severne Dakote do Ilinoisa, opšte poznat kao Pristupni cevovod Dakote.

Kako se gradi sve više severnoameričkih gasovoda, još više se izvozi LNG, propana, butana i drugih proizvoda prirodnog gasa na sve tri američke obale. Da bi se stekao uvid, proizvodnja nafte u regionu Severne Dakote Baken porasla je za 600% od 2007. do 2015. godine. Naftne kompanije iz Severne Dakote isporučuju ogromne količine nafte cisternama, jer mogu da usmere naftu na tržište koje daje najbolju cenu, a železnički vagoni se mogu koristiti da se izbegne zagušeni naftovod kako bi se nafta dovela do drugog naftovoda u kako bi se nafta brže plasirala na tržište, ili u drugu manje prometnu rafineriju nafte. Međutim, cevovodi obezbeđuju jeftinije sredstvo za transport po zapremini.

Enbridž u Kanadi je aplicirao za preokret naftovoda koji ide od istoka ka zapadu (Linija 9), za njegovo proširenje i upotrebu za otpremu zapadnokanadske bitumenske nafte na istok. Sa tadašnjeg ocenjenog cevovoda od 250.000 barela dnevno, on je proširen na između 1,0 i 1,3 miliona barela dnevno. Planirano je da donosi zapadnu naftu u rafinerije u Ontariju, Mičigenu, Ohaju, Pensilvaniji, Kvebeku i Njujorku do početka 2014. Nju Bransvik takođe prerađuje deo ove zapadnokanadske sirove nafte i izvozi nešto sirove i rafinisane nafte u Evropu iz svoje dubokovodne naftne ULCC utovarne luke.

Iako se naftovodi mogu graditi pod morem, taj proces je ekonomski i tehnički zahtevan, te se najveći deo nafte prekomorski transportuje tankerima. Slično tome, često je ekonomski isplativije transportovati prirodni gas u obliku LNG-a, međutim tačka rentabilnosti između LNG-a i cevovoda zavisi od zapremine prirodnog gasa i udaljenosti koju prevaljuje.

Rast tržišta thumb|Gasovod u suvom regionu Antofagaste, Čile

Veličina tržišta za izgradnju naftovoda i gasovoda doživela je ogroman rast pre ekonomskog pada 2008. Nakon pada u 2009, potražnja za proširenjem i ažuriranjem gasovoda je porasla sledeće godine kako je rasla proizvodnja energije."Oil & Gas Pipeline Construction in the U.S.: Market Research Report," November 2012, IBISWorld. Do 2012. godine, skoro 32.000 milja (51.500 km) severnoameričkog gasovoda je bilo planirano ili u izgradnji."2012 Worldwide Pipeline Construction Report ," Kada su cevovodi ograničeni, dodatne opcije transporta proizvoda cevovodom mogu uključivati upotrebu sredstava za smanjenje otpora, ili transport proizvoda kamionom ili železnicom.

Izgradnja i rad

Naftovodi su napravljeni od čeličnih ili plastičnih cevi sa unutrašnjim prečnikom obično od 4 do 48 in (100 do 1.220 mm). Većina cevovoda je obično zakopana na dubini od oko 3 do 6 stopa (0,91 do 1,83 m). Za zaštitu cevi od udara, abrazije i korozije koriste se različite metode. To može uključivati drvene lamele (drvene letvice), betonski premaz, štit od kamenja, polietilen visoke gustine, uvezeni pesak, žrtvene katode i mašine za punjenje.

Sirova nafta sadrži različite količine parafinskog voska i u hladnijim klimatskim uslovima može doći do nakupljanja voska unutar cevovoda. Često se ovi cevovodi pregledaju i čiste korišćenjem strugača, prakse korišćenja uređaja poznatih kao „svinje” za obavljanje različitih operacija održavanja na cevovodu. Uređaji su poznati i kao „grebači” ili „Go-đavoli”. „Pametne svinje“ (poznate i kao „inteligentne“ svinje) se koriste za otkrivanje anomalija u cevima kao što su udubljenja, gubitak metala uzrokovan korozijom, pucanjem ili drugim mehaničkim oštećenjem.go-devil – definition of go-devil by the Free Online Dictionary, Thesaurus and Encyclopedia. Ovi uređaji se pokreću sa stanica za lansiranje svinja i putuju kroz cevovod da bi bili primljeni na bilo kojoj drugoj stanici nizvodno, bilo da čiste naslage voska i materijala koji su se možda nakupili unutar linije ili pregledaju i snimaju stanje linije.

Za prirodni gas, cevovodi su napravljeni od ugljeničnog čelika i variraju u veličini od 2 do 60 in (51 do 1.524 mm) u prečniku, u zavisnosti od tipa cevovoda. Gas je stavlja pod pritisak u kompresorskim stanicama i bez mirisa je osim ako se ne pomeša sa merkaptanskim odorantom, gde to zahteva regulatorno telo.

Amonijak thumb|Najduži cevovod za amonijak na svetu od Rusije do Ukrajine

Glavni cevovod za amonijak je ukrajinska linija Transamijak koja povezuje postrojenje ToglijatiAzot u Rusiji sa izvoznom crnomorskom lukom Odesa.

Alkoholna goriva

Cevovodi su korišćeni za transport etanola u Brazilu, i postoji nekoliko projekata cevovoda za etanol u Brazilu i Sjedinjenim Državama. Glavni problemi u vezi sa transportom etanola cevovodom su njegova korozivna priroda i tendencija da apsorbuje vodu i nečistoće u cevovodima, što nije problem sa naftom i prirodnim gasom. Nedovoljne zapremine i isplativost su drugi faktori koji ograničavaju izgradnju cevovoda za etanol.

U SAD se minimalne količine etanola transportuju cevovodima. Većina etanola se isporučuje železnicom, a glavne alternative su kamion i barža. Isporuka etanola cevovodom je najpoželjnija opcija, ali afinitet etanola prema vodi i svojstvima rastvarača zahteva upotrebu namenskog cevovoda ili značajno čišćenje postojećih cevovoda.

Ugalj i ruda

Cevovodi za mulj se ponekad koriste za transport uglja ili rude iz rudnika. Materijal koji se transportuje se tesno meša sa vodom pre nego što se unese u cevovod; na drugom kraju, materijal se mora osušiti. Jedan primer je cevovod od 525 km (326 milja) koji je planiran da transportuje rudu gvožđa iz rudnika Minas-Rio (koji proizvodi 26,5 miliona tona godišnje) do Asu luke u Brazilu. Postojeći primer je dug cevovod Savidž reke na Tasmaniji, Australija, verovatno prvi na svetu kada je izgrađen 1967. Uključuje raspon mosta od na iznad reka Savage.

Vodonik