Вино

мини|десно|Подрум вина мини|Јозеф Ворлицек — Окрепљење вином

Вино је пољопривредно-прехрамбени производ, добијен потпуном или делимичном алкохолном ферментацијом свежег грожђа, кљука или шире од грожђа — винских сорти винове лозе.Вино, Народна скупштина Републике Србије, Закон о вину Такође, вино се може правити од неких делова биљака и од разноврсног воћа. Природни баланс грожђа је такав да може да изазове врење без икаквог додавања шећера, киселина, ензима и других супстанци које изазивају ферментацију. Пића слична вину могу се производити ферментацијом другог воћа и цвећа: воћно вино, вино од јечма, од пиринча (саке), меда (медовина), па чак и од биља (кинеско вино). Различите сорте грожђа и сојеви квасца главни су фактори у различитим стиловима вина. Ове разлике су резултат сложених интеракција између биохемијског развоја грожђа, реакција укључених у ферментацију, окружења за узгој грожђа (теруар) и процеса производње вина. Комерцијална употреба речи вино је у многим земљама заштићена законом.

Вино поседује историју дугу око 8.000 година — верује се да су прва вина настала на простору данашње Грузије (6000. п. н. е.), Ирана (5000. п. н. е.), Италија и Јерменија (4000. п. н. е.). Вино Новог света је донекле повезано са алкохолним пићима које су производили домородачки народи Америке, али је углавном повезано са каснијим шпанским традицијама у Новој Шпанији. Касније, како је вино Старог света даље развијало технике виноградарства, Европа је обухватала три највећа региона за производњу вина. Данас су пет земаља са највећим регионима за производњу вина у Италија, Шпанија, Француска, Сједињене Државе и Кина.

Наука која се бави проучавањем вина зове се енологија.Енциклопедија Британика, Београд, Народна књига, 2005.

Вино настаје тако што се гњечи грожђе, а сок који се добија гњечењем назива се шира. У основи производње вина лежи хемијски процес ферментације, током којег, под утицајем квасаца у анаеробним условима, долази до разлагања различитих шећера до етанола, при чему долази до ослобађања угљеник-диоксида. Процес врења или ферментације обично траје неколико недеља, а после тога вино се пречишћава и претаче у буриће или бачве.

Поред шећера, сок грожђа садржи киселине које су такође битне за укус вина. Љуска и семе садрже танине, једињења опорог укуса (као незрела дуња) која су природни конзерванси, омогућавају старење вина и његово сазревање а не дозвољавају да се поквари. На површини зрна се налазе ћелије квасца, али тај квасац обично није довољан да се направи вино — у току производње квасац се додаје.

Вино је произвођено хиљадама година. Најранији познати трагови вина потичу из Кине ( п. н. е),Georgia's Giant Clay Pots Hold An 8,000-Year-Old Secret To Great Wine , NPR. и Ирана ( п. н. е.). Најранија позната винарија је 6.100 година стара Арени-1 винарија у Јерменији. Вино је досегло Балкан до 4500. п. н. е. и конзумирано је и слављено у античкој Грчкој, Тракији и Риму. Током историје, вино је конзумирано због својих опојних учинака.

Вино је дуго имало важну улогу у религији. Црно вино су антички Египћани асоцирали са крвљу. Њега су користили Грци у култу Диониса и Римљани у својим Баханалијама; јудаизам је исто тако инкорпорирао црно вино у Кидуш, а хришћанство у причешће. Египатска, грчка, римска и израелска винска култура и даље су повезане са овим древним коренима. Слично, највећи вински региони у Италији, Шпанији и Француској имају наслеђе у вези са сакраменталним вином, исто тако, традиција виноградарства у југозападним Сједињеним Државама започела је у Новој Шпанији када су католички фратри и монаси први производили вина у Новом Мексику и Калифорнији.

Историја thumb|Пећина Арени-1 у Јерменији је дом најстарије познате винарије на свету.

Најранији познати трагови вина потичу из Грузије (око 6000. п. н. е.), Ирана (Персија) (око 5000. п. н. е.), Јерменије (око 4100. п. н. е.), и Сицилије (око 4000. п. н. е.). Вино је стигло на Балкан до 4500. године пре нове ере, а конзумирало се и славило у старој Грчкој, Тракији и Риму. Током историје, вино се конзумирало због свог опојног дејства.

Најранији археолошки и археоботанички докази о вину од грожђа и виноградарству, који датирају из периода 6000–5800 пре нове ере, пронађени су на територији савремене Грузије. Археолошки и генетски докази сугеришу да је најранија производња вина на другим местима била релативно каснија, вероватно на јужном Кавказу (који обухвата Јерменију, Грузију и Азербејџан), или у западноазијском региону између источне Турске и северног Ирана. Најранија позната винарија из 4100. године пре нове ере је винарија Арени-1 у Јерменији.

thumb|left|upright|Детаљ рељефа источних степеница Ападане, Персеполис, који приказује Јермене како краљу доносе амфору, вероватно вина. Један извештај археолога из 2003. указује на могућност да се грожђе мешало са пиринчем за производњу ферментисаних пића у древној Кини у раним годинама седмог миленијума пре нове ере. Грнчарија са неолитског локалитета Ђаху, Хенан, садржи трагове винске киселине и других органских једињења која се обично налазе у вину. Међутим, не може се искључити ни друго воће које је аутохтоно у региону, као што је бели глог. Да су ова пића, која изгледају као претходници пиринчаног вина, укључивала грожђе, а не друго воће, то би била било која од неколико десетина аутохтоних дивљих врста у Кини, а не Vitis vinifera, која је уведена 6000 година касније.

Године 2020, 2.600 година стара добро очувана феничанска преса за вино ископана је у Тел ел-Бураку, јужно од Сидона у Либану, вероватно намењена прављењу вина за трговину у њиховим колонијама. Ширење винске културе на запад највероватније је последица Феничана, који су се ширили из базе градова-држава дуж медитеранске обале са центром око данашњег Либана (као и укључујући мале делове Израела/Палестине и приобалне Сирије); међутим, нурагијска култура на Сардинији је већ имала обичај конзумирања вина пре доласка Феничана. Вина из Библоса су се извозила у Египат током Старог краљевства, а затим и широм Медитерана. Докази за ово укључују две феничанске олупине из 750. п. н. е, пронађене са нетакнутим теретом вина, које је открио Роберт Балард.MIT technology helps map ancient Phoenician shipwrecks MIT press release. Као први велики трговци вином (черем), Феничани су га, изгледа, заштитили од оксидације са слојем маслиновог уља, а затим печатом од боровине и смоле, сличним рецини.

Најранији остаци палате Ападана у Персеполису који датирају из 515. п. н. е. укључују резбарије које приказују војнике из народа потчињених Ахеменидском царству који доносе дарове краљу Ахеменида, међу њима и Јермени који доносе своје познато вино.

Књижевних референци на вино има у изобиљу код Хомера (8. век пре нове ере, али се вероватно односе на раније композиције), Алкмана (7. век пре нове ере) и других. У старом Египту, шест од 36 винских амфора пронађених је у гробници краља Тутанкамона је под именом „Кај“, краљевског главног винара. Пет од ових амфора је означено да потичу са краљевог личног имања, а шеста са имања краљевске куће Атон. Трагови вина су такође пронађени у централноазијском Синђангу у данашњој Кини, који датирају из другог и првог миленијума пре нове ере.

thumb|right|Пресовање грожђа након бербе; Tacuinum Sanitatis, 14. век. Прво познато помињање вина на бази грожђа у Индији је из списа Чанакије из касног 4. века пре нове ере, главног министра цара Чандрагупте Маурије. У својим списима, Чанакија осуђује употребу алкохола док бележи често уживање цара и његовог двора у стилу вина познатог као маду.

Стари Римљани су засадили винограде у близини гарнизонских градова како би се вино могло производити локално, а не слати на велике удаљености. Неке од ових области су данас светски познате по производњи вина. Римљани су открили да су запаљене сумпорне свеће у празним посудама за вино одржавале те посуде свежим и без мириса сирћета. У средњовековној Европи, римокатоличка црква је подржавала вино јер га је свештенство користило за мисе. Монаси у Француској су годинама правили вино, одлежавајући га у пећинама. Стари енглески рецепт који је преживео у различитим облицима до 19. века захтева пречишћавање белог вина од бастарда — лошег или окаљаног бастардо вина.

Касније су потомци светог вина оплемењени ради бољег укуса. Ово је довело до модерног виноградарства у француском вину, италијанском вину, шпанском вину, а ове традиције винове лозе пренете су на вино Новог света. На пример, мисионарско грожђе су донели фрањевачки монаси у Нови Мексико 1628. године, чиме је почело винско наслеђе Новог Мексика, ово грожђе је такође донето у Калифорнију чиме је покренута калифорнијска винска индустрију. Захваљујући шпанској винској култури, ова два региона су на крају еволуирала у најстарије и највеће произвођаче вина у Сједињеним Државама. Викиншке саге су раније помињале фантастичну земљу испуњену дивљим грожђем и висококвалитетним вином названом управо Винланд. Пре него што су Шпанци успоставили своју америчку традицију винове лозе у Калифорнији и Новом Мексику, и Француска и Британија су безуспешно покушавале да успоставе винову лозу на Флориди, односно Вирџинији.

У источној Азији, прва модерна винска индустрија било је јапанско вино, развијено 1874. године након што је лоза донета из Европе.

Етимологија thumb|Мапа која показује речи за вино на европским језицима

Реч вино сличног је етимолошког порекла у многим светским језицима (, , , , , ) и потиче од латинске речи , а Римљани су ову реч преузели из еолског грчког -{fοίνος}- (-{woinos}-).

Енглеска реч „wine“ долази од протогерманског *winam, раног позајмљеног из латинског vinum, грузијског ღვინო (ghvee-no), „вино“, које је и само изведено из прото-индоевропског основа *win-o- (уп. , gini; старогрчки: oinos; еолски: woinos; хетитски: wiyana; ликијски: oino).. Најранији потврђени термини који се односе на вино су микенски грчки me-tu-wo ne-wo (*),Found on the PY Fr 1202 tablet.Cf. . што значи „у (месецу)“ или „(фестивал) новог винa“, и wo-no-wa-ti-si,Found on the PY Vn 48 and PY Xa 1419 tablets. што значи „винска башта“, написано линеарним Б натписима. Линеар Б такође укључује, између осталог, идеограм за вино, тј. .

Ултиматно индоевропско порекло те речи је предмет извесне континуиране дебате. Неки научници су приметили сличности између речи за вино у индоевропским језицима (нпр. јерменско gini, латинско vinum, старогрчко οἶνος, руско вино), картвелским (нпр. грузијски ღვინო) и семитски (*wayn; хебрејски יין; што указује на могућност заједничког порекла речи која означава „вино“ у овим језичким породицама. Грузијска реч потиче од протокартвелијанског *ɣwino-, што је или позајмљеница из протоиндоевропског или је лексема била специфично позајмљена из протојерменског *ɣʷeinyo-, одакле потиче јерменско gini. Алтернативна хипотеза од Фенриха претпоставља *ɣwino-, изворну картвелску реч изведену из вербалног корена *ɣun- ('савијати се'). Погледајте *ɣwino- за више. Све ове теорије постављају порекло речи на исту географску локацију, Јужни Кавказ, која је установљена на основу археолошких и биомолекуларних студија као локација порекла виноградарства.

Типови вина

Типови вина: Црвено вино, направљено од плавог грожђа са љуском. Бело вино, направљено од зеленог грожђа или плавог грожђа без петељки. Розе вино, направљено од плавог грожђа, где се љуске сортирају од ране фазе процеса ферментације. Розе вино такође може да се прави од варијетета розе грожђа. Наранџасто вино, направљено од белог винског грожђа где се не уклањају љуске грожђа Пенушаво вино, направљено од зеленог и плавог грожђа. Шампањац се прави од пино ноар, пино менје и шардоне око Ремса. Ојачано вино, вино са већим садржајем алкохола од осталих врста. Ледено вино, вино карактеристичног слатког укуса и ниског садржаја алкохола. Десертна вина су слатка вина која се обично служе уз десерт.

Типиви имају толико различите особине да се у пракси сматрају различитим пићима.

Црно вино