Лесне заравни су еолски елементи рељефа у дну Панонског басена.
Настанак Настале су навејавањем и таложењем фине лесне прашине жуте боје обично на местима где су постојале препреке у правцу дувања ветра. Стрмо се издижу изнад алувијалних равни, а даље су благо заталасане. Висина одсека најчешће се креће од 20 до 30 m, а ређе и до 60 m, што обично представља и дебљину лесних наслага.
Лесне заравни су навејане за време глацијалних стања и то у зимским временима. Велике панонске реке таложиле су песак и муљ у својим коритима док су у јесен и зиму ветрови разносили песак и муљ стварајући лесне заравни. Зиме глацијалних периода биле су сиромашне снегом, то је био посебан случај у ниским депресијама које су биле опкољене.
Лесне заравни у Војводини Бачка (Телечка) лесна зараван Tителски брег Сремска (Фрушкогорска) лесна зараван Јужнобанатска лесна зараван Тамишка лесна зараван
Од свих лесних заравни могла се утврдити прелесна топографија. Сремска лесна зараван је навејана око Фрушкогорског гребена.
На јужном ободу Бачке лесне заравни у Новом Сивцу лес је у нижим деловима глиновит, а југоисточно од Старог Сивца песковит.
Референце
Категорија:Рељеф Категорија:Геоморфологија