Др Симеун Симо Грозданић (Швица код Оточца, 15. фебруар 1896 — Београд, 21. јул 1972) био је српски зоолог, универзитетски професор, директор Карловачке гимназије и декан Природно-математичког факултета у Београду.
Биографија
Детињство и младост Отац Станко био је шумар, а мајка Анка домаћица. Основну школу завршио је у родном месту, а три разреда више грађанске школе у Оточцу. Гимназију је похађао у Сремским Карловцима (од 1909) и Сењу, где је завршио пети, шести и вероватно седми разред.
Први светски рат Пошто је избио Први светски рат мобилисан је у аустроугарску војску, и на јесен 1915. послат на Источни фронт у Галицију. Дезертирао је и пребегао на руску страну. Средином пролећа 1916. нашао се у Одеси, где је приступио Првој српској добровољачкој дивизији. Пошто је корпус пребачен на фронт у Добруџи (између Бугарске и Румуније) Грозданић је рањен у војним операцијама које су уследиле. Децембра 1916. додељен му је чин потпоручника, водника у 3. чети 3. батаљона 3. пешадијског пука. Са јединицом је почетком 1918. пребачен на Солунски фронт. Осми разред гимназије завршио је у Волосу, у Грчкој (1918).
Међуратни период Након демобилизације уписује студије природних наука у Загребу. На Београдски универзитет прешао је 1919, да би 1922. дипломирао. Одмах се запослио као асистент у Зоолошком заводу у Београду, али је убрзо прешао у Карловачку гимназију за професора биологије. Посветио се пчеларству, уредио је школски пчелињак, основао Ђачко друштво пријатеља природних наука, покренуо стварање Југословенског пчеларског друштва (1929) и хонорарно предавао пчеларство у Карловачкој богословији. Докторирао је у Београду 1931. са дисертацијом Понашање радилица домаће пчеле. У Новом Саду је 1937. учествовао у оснивању пчеларског друштва „Војводина”, и био је први уредник његовог гласила Војвођански пчелар (1938-1941). Школске 1939/40. био је директор Женске учитељске школе у Новом Саду, а потом је исту функцију обављао у Карловачкој гимназији.
Други светски рат По агресији Немачке на Краљевину Југославију, и распада државе који је уследио Грозданић се обрео у Независној држави Хрватској, пошто је Срем постао део НДХ. Усташе су га уклониле са функције директора гимназије, да би 1942. био заточен у логору у Сремској Митровици због сарадње са покретом отпора. Успева да побегне и прелази у Србију под немачком окупацијом. Борави у Београду, Врњачкој Бањи и Аранђеловцу. Поново је ухапшен 1943. због сарадње са партизанима. Затворен је у Крагујевцу, пребачен у логор на Бањици, и на крају упућен на принудни рад у Немачку. Поново успева да побегне и придружује се партизанима у Словенији.
Период након Другог светског рата Године 1945. постављен је за директора Воћарско-пчеларске станице у Новом Врбасу. За ванредног професора зоологије на Филозофском факултету у Београду изабран је 1946. године. На Природно-математичком факултету у Београду био је редовни професор (1956-1964) и ректор (1956-1958).
Пензионисан је 1964. године.
Смрт Погинуо је у саобраћајној несрећи. Са супругом Јеленом (рођ. Живановић) имао је сина Станка, правника, и ћерку Владиславу, фармацеута.
Научни рад Радове је објављивао у хрватском природнословном часопису Природа (1926-1947), Културно-привредном прегледу (1941), Зборнику Матице српске за природне науке (1959, 1961, 1963), Гласнику Природњачког музеја (1965-1973), Летопису Матице српске и Пчелару. Проучавао је животиње у природним условима, примењујући тако еколошки метод у зоопсихологији. Значајан допринос дао је и дарвинизму.
Библиографија
Из живота пчела (Сремски Карловци, 1930) Понашање радилица домаће пчеле (Apis Mellifica) према изворима хране (Сремски Карловци, 1931) Основи практичног пчеларства (Нови Сад, 1935) Пчелиња паша (Сремски Карловци, 1938) Планинарство и живи свет Фрушке горе (Нови Сад, 1941) Наше пчеларство (Београд, 1947) Проблеми дарвинизма (Београд, 1952) Борба и узајамна помоћ у биљном и животињском свету: критика малтузијанства (Београд, 1954) Заштита природних реткости наше земље (Београд, 1954) Из птичјег света Делиблатског песка (Београд, 1955) Друштвени живот животиња (Београд, 1957) Двоматични систем пчеларења (Београд, 1962) Нова посматрања на неким врстама рода Halictus (Hymenoptera) прилог познавању филогенетског постанка пчелиње породице (Београд, 1966) Филогенетски постанак пчелиње породице (Београд, 1971)
Референце
Спољашње везе
Дигитализовани чланци Симеуна Грозданића објављени у часопису Хрватског природословног друштва Природа
Категорија:Рођени 1896. Категорија:Умрли 1972. Категорија:Оточачани Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Српски зоолози Категорија:Српски професори