Новица Митић (Црноклиште, 1921 — 1988) био је редовни професор на Пољопривредном факултету у Београду.

Биографија и образовање

Новица Митић је завршио је Пољопривредни факултет у Београду 1949. године када је изабран за асистента за предмет Посебно сточарство. Докторирао је 1956. За редовног професора је изабран 1967. године. Обавио је специјализацију у СССР и САД. Имао је више студијских боравака у Великој Британији, у Пољској, као и у Француској. Био је шеф Катедре за одгајивање, репродукцију и здравствену заштиту домаћих животиња. Биран је два пута за декана, председника Савета факултета и директора Института за сточарство. Такође, два пута је биран за проректора универзитета у Београду, за члана Скупштине и Савета Републичке заједнице науке Србије. Преминуо је 1988. године.Preminuli članovi - Novica Mitić afrodita.rcub.bg.ac.rs

Чланство и функције

Био је председник Одбора за биотехничке науке и Југословенске заједнице научно-истраживачких институција у области сточарских наука. Биран је два пута за потпредседника Комисије за овчарство Европске зоотехничке федерације. Добитник је Октобарске награде Београда за науку 1984. године и Седмојулске награде Србије за науку у 1987. Добитник је велике плакете ЈНА, за допринос развоју наставно-научног рада из области општенародне одбране на високошколским установама (1975).

Награде

Добитник је Ордена заслуга за народ са златном звездом, посмртно уручен породици. Проф. Митић је оцењен као наставник изванредних способности, у току наставничке каријере слушале су га укупно 52 генерације.

Најважнији радови којима је утицао на развој науке и праксе

Научна и стручна активност професора Митића испољена је у области примењене генетике, физиологије репродукције домаћих животиња. објавио је 200 радова. Од тога: 80 научних радова, 100 високо стручних радова, 8 књига и 12 пројеката.

Од посебне вредности је књига Овчарство, која је награђена 1984. Октобарском наградом града Београда. Аутор је у ову књигу уградио своје експерименталне резултате постигнуте радом од три деценије на генетичком побољшању и стварању продуктивних оваца (пиротска оплемењена овца). – Књига Говедарство по композицији и бити је савремена технологија говедарске производње у коју су аутори уградили збир научних и техничких сазнања, сопствене резултате, научне методе, који се односе на модерну технологију и организацију производње млека, меса и говеда за приплод.

Најважнији научни доприноси:

Научна активност Проф. Митића дошла је до пуног изражаја у области примењене генетике и репродукције домаћих животиња узгајаних у фармерским условима: стварање нове популације расе оваца за брдско-планински региона; унапређење овчарске производње у брдско-планинском региону СР Србије. Учествовао је у стварању генотипа свиња, погодног за медитеранску регију. Утврдио је утицај генетских и егзогених фактора на репродукцију: применом гонадотропин хормона из крви гравидних кобила, постигнута је индукција фертилног еструса и јагњење оваца у свим месецима у току године; скраћење пост-парталног периода и повећање индекса јагњења (два пута годишње); могућност померања термина јагњења према потреби тржишта и изазивање сезоне парења код оваца у лактацији и изван ње. Посебни резултати су: стварање пиротске оплемењене популације оваца са мерино – Arl i merino – Landschaft. Тиме су добијене популације тежине 55 кг (пиротска мерино 37 кг), тежине неопраног руна 3,5 кг (пиротске мерино 1,5 кг), финоћу рунског влакна 25-26 микрона (пиротске мерино 37 микрона), количине млека 90 литара (пиротске мерино 70 литара).

Референце

Категорија:Рођени 1921. Категорија:Умрли 1988. Категорија:Професори из Пирота Категорија:Српски професори Категорија:Професори Пољопривредног факултета Универзитета у Београду Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду