Адам Пуслојић (Кобишница, 11. март 1943 — Београд, 31. децембар 2022) био је српски књижевник, песник и преводилац.
Биографија Рођен је у породици влашког порекла.Тако ми Власи говоримо
Један је од зачетника песничког правца или покрета под називом клокотризам.Чланак на румунском
Преводио је са румунског и руског језика, највише преводећи румунског песника Никиту Станескуа. Током седамдесетих година двадесетог века, био је у уредништву часописа Књижевна реч.
Био је почасни члан Румунске академије од 1995. године. Био је почасни грађанин Неготина. Био је члан Српског ПЕН клуба, Удружења књижевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије.
Августа 2021. у Националном музеју румунске књижевности додељена му је Награда „Михај Еминеску” за поезију и превод.
Превођен је у Румунији, Италији, Македонији, Француској, Русији, Немачкој, Бугарској, Мађарској, Малезији, Белорусији, Молдавији.
Преминуо је 31. децембра 2022. године. Сахрањен је 9. јануара 2023. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Награде Награда „Милан Ракић”, за књигу песама Религија пса, 1975. Награда „Милош Н. Ђурић”, за препев књиге Једино мој живот Никите Станескуа, 1985. Награда „Лазар Вучковић”, за песму „Грачанички триптих”, 1985. Награда „Златни беочуг”, 1990. Вукова награда, 1992. Награда „Златни прстен деспота Стефана Лазаревића”, 1997. Награда „Свети Ђорђе”, Уздин, 1998. Награда „Златни Орфеј”, 2005. Награда „Круна кнеза Лазара”, за свеукупно стваралаштво, 2006. Награда „Повеља Мораве”, 2007. Награда Госпојинских сусрета песника, за беседу, 2007. Награда „Арка”, за књигу изабраних песама Зидање источног плача / Сидањето на источниот плач, 2010. Награда „Србољуб Митић”, за збирку песама Део мог крика, 2014. Награда Сабора духовне поезије, за песму „Исус на Косову”, Раковица, 2014. Повеља Удружења књижевника Србије, 2014. Награда академије „Иво Андрић”, за животно дело, 2014. Награда „Felix Romuliana”, 2015. Велика базјашка повеља, 2016. Награда „Васко Попа”, за књигу Somnabulia Balcanica, 2017. Награда „Михај Еминеску” за поезију и превод, Румунија, 2021.
Дела
Поезија Постоји земља, Београд, 1967. Падам ка небу, Београд, 1970. Идем смрти на подшишивање, Београд, 1972. Религија пса, Београд, 1974. Бекство у дактилографски вез, Београд, 1977. Плесме, Београд, 1977. Прелом, Београд, 1979. Дародавац, Београд, 1980. Окована уста, 1982. Капија на истоку, Београд, 1987. Крвоток, Београд, 1987. Оноземља, Београд, 1988. Музеј црне крајине, Неготин, 1989. Пандемонијум, Београд, 1989. Песме из сенке, Панчево, 1992. Сариндар, Нови Сад, 1997. Очевидац, Београд–Погдорица, 1998. Зидање источног плача, Београд, 1998. Распелник, Београд, 2002. Нови господар ваздуха, Сремски Карловци – Нови Сад, 2003. Песме из Херисауа, Сремски Карловци – Нови Сад, 2003. Књига Адамова, Неготин, 2004. Боравак и стид, Приштина, 2007. Негледуш, Београд, 2007. Окајнице, Београд, 2007. Дужник, Неготин, 2010. Ваздушна линија смрти, Београд, 2011. Укратко / In Short, Смедерево, 2012. Део мога крика, Неготин, 2013. Ој, на Косову, Београд 2014. Тајна вечера у Осмици, Неготин, 2015. Somnabulia Balcanica, Неготин, 2016. Тесламентарно, Београд, 2019.
Галерија
Референце
Спољашње везе Званична веб-страница Сећање на Адама Пуслојића („Политика”, 17. март 2023)
Категорија:Рођени 1943. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Књижевници из Неготина Категорија:Власи у Србији Категорија:Срби у Румунији Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски песници Категорија:Српски преводиоци Категорија:Добитници Награде Васко Попа Категорија:Добитници Награде Милан Ракић Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Чланови Удружења књижевних преводилаца Србије Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду