Рубенс Гонсалвеш Барикело () је бивши бразилски возач Формуле 1 италијанског порекла. Рођен је 23. маја 1972.

Каријеру је почео 1993. у Џордану. Врхунац каријере је достигао у Ферарију од 2000. до 2005. када је возио уз Михаела Шумахера. Возио је и за Вилијамс са Пастором Малдонадом. Барикело је држао рекорд по броју трка у Формули 1 (326).

Каријера возача Формуле 1 Џордан (1993–1996) Након што је 1992. освојио треће место у Формули 3000, Барикело је добио позив од Едија Џордана, власника тима Формуле 1 Џордан, да вози за његов тим у сезони 1993, што је Бразилац прихватио. Са непуном 21 годином, Барикело је дебитовао на ВН Јужне Африке 1993. Резултатски је сезона по њега, али и по тим, прошла катастрофално, јер је Џордан имао изузетно великих проблема са поузданошћу болида, па је Барикело своје прве и једине бодове освојио петим местом на претпоследњој трци сезоне у Јапану. Међутим, Барикело је оставио изузетно добар утисак - редовно је био бржи од својих тимских колега Ивана Капелија и Тијерија Бутсена (који је у својој каријери возача Формуле 1 победио три пута), а на ВН Европе, која се возила по киши, налазио се на другом месту, испред обојице возача доминантног Вилијамса, Алана Проста и Дејмона Хила све до шест кругова пре краја, када је морао до одустане због квара.

Сезона 1994. прошла је далеко боље - већ на првој трци, пред домаћом публиком, Барикело је освојио четврто место, а затим на следећој дошао и до свог првог подијума у каријери, трећим местом на ВН Пацифика (друге трке која се возила у Јапану, поред Сузуке). Међутим, на трећој трци у сезони, ВН Сан Марина, Барикело је на тренингу у петак доживео велики удес, који је могао да га кошта живота, јер је изгубио свест, а језик му блокирао дисање. Спасила га је брза интервенција доктора Сида Воткинса. Испоставило се да је ово био увод у вероватно најтрагичнији викенд у историји Формуле 1 - након Барикеловог удеса, у суботу је током квалификација погинуо аустријски возач Роланд Раценбергер, а у недељу је током трке живот изгубио и Барикелов велики пријатељ и ментор, Бразилац Аиртон Сена. Барикело није могао да вози на ВН Сан Марина, али се вратио за трку у Монаку. Када је успевао да заврши трке, Барикело их је углавном завршавао на високим позицијама, а освојио је и пол позицију на ВН Белгије 1994, чиме је постао најмлађи у историји Формуле 1 који је освојио пол позицију. Сезону је окончао са 19 бодова и у потпуности надмашио свог тимског колегу Едија Ирвајна.

1994. је остала најбоља сезона у периоду док је Барикело возио за Џордан - резултати су и у 1995. и у 1996. били лошији, а Џордан спорији (ипак, друго место на ВН Канаде 1995. био је најбољи резултат у његовој каријери), па је на крају 1996. Барикело одлучио да напусти Џордан и пређе у новоформирани Стјуарт ГП.

Стјуарт (1997–1999) Прве две сезоне у Стујарту су по Барикела прошле катастрофално. У 1997, Барикело је услед сталних техничких кварова успео да заврши само 3 од 17 трка, освојивши друго место у Монаку, што су били и једини бодови за Стјуарт у 1997. Ни 1998. није прошла ништа боље - заправо, резултатски је била и лошија, освојио је два пета места, укупно четири бода, уз велики број одустајања услед кварова. Ипак, у обе сезоне је остварио значајно боље резултате од својих тимских колега, Јана Магнусена и Јоса Ферштапена.

1999. је за Барикела била најбоља сезона у његовој дотадашњој каријери. Партнер власника тима Џекија Стјуарта и снабдевач тима Стјуарт моторима, амерички Форд, је значајно повећао финансијску подршку тиму, припремајући се да постане и већински власник током 1999. Побољшање је било видљиво већ на првој трци у Аустралији - Барикело се квалификовао на четвртом месту, а трку завршио на петом, а одмах затим имао вероватно и најбољу трку у дотадашњем делу каријере у Бразилу. Након трећег места у квалификацијама, у 4. кругу се пробио на прво место и водио наредна 22 круга, све до првог одласка у бокс, на опште одушевљење домаће публике у Бразилу. Ипак, касније је пао на треће место, иза Хакинена и Шумахера, који су били на стратегији једног одласка у бокс, за разлику од Барикела, који је био на стратегији два одласка. Подијума га је коштао мотор, који је експлодирао у 42. кругу. На трећој трци сезоне у Сан Марину, Барикело је показао да је Стјуарт заиста конкурентан и да прве две трке нису биле случајност, освојивши треће место у трци и четврти подијум у каријери. Након три слабије трке, у којима је два пута одустао и једном био дисквалификован, Барикело је освојио другу пол позицију у каријери на ВН Француске, по киши. Међутим, киша и значајно бржи Макларен и Ферари, као и одлична стратегија тима Џордан, донела су Барикелу "само" треће место у трци у којој је провео више од половине кругова на првом месту. До краја сезоне, Барикело је остварио неколико солидних резултата и још једно треће место на хаотичној ВН Европе, на којој је победио његов тимски колега Џони Херберт. Са 21 бодом, Барикело је имао најбољу сезону у каријери, док је Стјуарт завршио на 4. месту у конкуренцији конструктора са 36 бодова, што је за тим представљао бриљантан резултат, оставивши иза себе Вилијамс и Бенетон. Његове одличне вожње су привукле пажњу Ферарија, за који је потписао 2000.

Ферари (2000–2005) мини|десно|Барикело 2002. године 2000. се Барикело нашао у болиду који је уз Макларен био класа за себе у Формули 1 те сезоне - ова два тима су победила на свакој трци у сезони, што је био први пут од 1988. да су само два тима у Формули 1 побеђивала током једне сезоне. Већ на првој трци у сезони у Аустралији, Барикело је изједначио најбољи резултат у каријери, завршивши трку на другом месту, иза тимског колеге Шумахера. На ВН Британије је освојио трећу пол позицију у каријери, али је у трци морао да одустане у 35. кругу, док је водио у трци, због проблема са хидрауликом. Након четири узастопна подијума средином сезоне, када је забележио два друга и два трећа места, Барикело је одвезао најбољу трку у каријери и победио на ВН Немачке, упркос невероватној чињеници да је стартовао са 17. места. На тој трци, у тренутку када је на стази почела да пада слаба киша, водећи возачи су отишли у бокс по гуме за кишу, Барикело и Ферари су проценили да киша није довољно јака и да мењање гума није потребно, што се испоставило као победничка стратегија. Након ВН Немачке, Барикело је имао 10 бодова мање од водећег Шумахера. Ипак, слабији резултати до краја сезоне (још само два подијума) и Шумахерова титула, прва за Ферари после 21 године, одредили су даљу каријеру Барикела у Ферарију - постао је возач број 2 који је увек морао да уступа Шумахеру позицију ако се налази испред њега све док Шумахер и математички не осигура титулу, што је нешто касније у будућности изазвало бројне контроверзе. 2000. је завршио на 4. месту у шампионату возача, 62 освојена бода и укупно девет подијума.

2001. је провео у потпуној сенци Шумахера, који је те сезоне доминантно освојио титулу, победивши 9 пута и освојивши 11 пол позиција, док Барикело није успео ни да победи, али ни да освоји пол позицију, а на подијуму је био 10 пута, окончавши сезону на трећем месту у шампионату возача. Такође, на ВН Аустрије, 6. трци сезоне, Барикелу је наређено у последњем кругу да пропусти Михаела Шумахера на друго место, како би Немац освојио два бода више и имао четири бода предности у односу на Култарда, који му је у том тренутку био једина конкуренција за титулу, уместо два, колико би имао да је трку завршио на трећем месту.https://www.telegraph.co.uk/sport/motorsport/formulaone/3005551/Formula-One-Barrichello-at-ease-with-team-orders.html

2002. је за Барикела почела солидно, освајањем пол позиције на првој трци сезоне у Аустралији. Ипак, његова трка је окончана већ у првој кривини првог круга трке, након озбиљног судара са Ралфом Шумахером, тада возачем Вилијамса, из кога, су, срећом, обојица изашли неповређени. Ферари је био апсолутно доминантан те сезоне, али Барикело није имао среће ни после прве трке - освојио је само једно друго место у Сан Марину, и чак три пута одустао због квара, а Шпанији није успео чак ни да започне трку, јер му се пред сам старт покварио мењач. Потом је уследио један од већих скандала у Формули 1 у 21. веку. На ВН Аустрије, шестој трци сезоне, Барикелу је наређено, као и на истој стази годину дана раније, да у последњем кругу пропусти Шумахера и препусти му победу. Међутим, околности су овог пута биле значајно другачије - Шумахер није имао ниједног ривала у борби за титулу и већ после пет трка имао 21 бод више од Хуана Пабла Монтоје, испред кога се налазио и на трци у Аустрији, па би своју огромну предност у сваком случају увећао. Барикело је возио најбољу трку у сезони, освојио је пол позицију и водио трку у сваком кругу осим једног, све до последњег круга, када је морао да пропусти Шумахера и тиме изгуби другу победу у каријери. Камера је забележила шефа Ферарија Жана Тода како говори путем радија Барикелу "пропусти Михаела на прво место због шампионата, молим". На подијуму, Шумахер није желео да се попне на највиши степеник и прими трофеј намењен победнику, већ га је препустио Барикелу. С обзиром на то да тимска наређења у то време нису била забрањена у Формули 1, Ферари није могао да буде кажњен због оваквог исхода трке, али јесте кажњен од стране ФИА-е са милион долара због нарушавања процедуре доделе трофеја на подијуму. Како се доминација Шумахера наставила и на следећим тркама, на деветој трци у сезони, ВН Европе, Ферари је дозволио Барикелу да победи у трци у којој је водио током свих 60 кругова, иако Шумахер још увек није осигурао титулу и математички, али је после само девет трка имао огромних 36 бодова предности од другопласираног у шампионату, његовог брата Ралфа, па је Барикело забележио другу победу у каријери, а Шумахер ову трку завршио на другом месту. Шумахер је и математички осигурао титулу после ВН Француске (трећу узастопну и укупно пету у каријери), 11. трке у сезоне, што је најбрже освојена титула у једној сезони у историји Ф1, па су после тога возачи Ферарија били слободни да се међусобно тркају, а до краја сезоне је остало још шест трка. Барикело је победио још три пута у 2002, у Мађарској, Италији и САД, а ВН САД је још једном обележила чудна завршница трке, у којој је Шумахер намерно успорио у последњем кругу, како би он и Барикело прошли у исто време кроз циљ, а победник је на крају био Барикело, са 11 хиљадитих делова секунде испред Шумахера. Резултатски је ова сезона била најуспешнија за Барикела у каријери - четири победе, три пол позиције, и освојено друго место у шампионату возача, док је Ферари победио на невероватних 15 од укупно 17 трка, од чега 10 пута узастопно.

2003. је по Ферари и Барикела прошла значајно теже. Њихов нови болид, за сезону 2003, није био спреман за почетак сезоне, па је италијански тим морао да прве три трке у сезони вози са болидом из 2002, што су искористили Макларен и Вилијамс и до краја се борили са Фераријем за титулу. Иако је те сезоне био значајно спорији од Шумахера, Барикело му је помогао на две круцијалне трке, у Британији и Јапану, када је победио испред Шумахерових ривала за титулу, Монтоје и Раиконена, што су биле његове једине две победе у сезони, а Шумахер је освојио титулу са 2 бода више од Раиконена након последње трке у Јапану. Барикело је завршио на четвртом месту у шампионату, са укупно 65 бодова, 28 мање од шампиона Шумахера.