Biblioteka Aleksandrina (Biblioteka Aleksandrija; ) glavna je biblioteka i kulturni centar lociran na obali Mediteranskog mora u egipatskom gradu Aleksandrija. Ona je istovremeno komemoracija Aleksandrijske biblioteke koja je izgubljena u antičkim vremenima, i pokušaj da ponovo revocira deo sjaja koji raniji centar učenja i erudicije predstavljao.

thumb|250px|left|Biblioteka Aleksandrina Ideja o oživljavanju stare biblioteke datira iz 1974. godine kada je komisija koju je osnovao Aleksandrijski univerzitet odabrala zemljište za svoju novu biblioteku. Radovi na izgradnji počeli su 1995. godine, a nakon što je potrošeno oko 220 miliona američkih dolara, kompleks je zvanično otvoren 16. oktobra 2002. Biblioteka je 2009. dobila donaciju od 500.000 knjiga od Nacionalne biblioteke francuske (BnF). Ovaj poklon čini Biblioteku Alekandrinu šestom po veličini frankofonskom bibliotekom na svetu.

Biblioteka ima prostor na policama za osam miliona knjiga, a glavna čitaonica pokriva 20.000 kvadratnih metara (220.000 kvadratnih stopa). U kompleksu se nalazi i konferencijski centar; specijalizovane biblioteke za karte, multimedijska sekcija, deo za slepe i slabovide, mlade i decu; četiri muzeja; četiri umetničke galerije za privremene izložbe; 15 stalnih izložbi; planetarijum; i laboratorija za restauraciju rukopisa.

Istorija thumb|250px|Mediteranska strana biblioteke thumb|left|250px|Unutrašnjost biblioteke Aleksandrina

Ideja o oživljavanju stare biblioteke datira još iz 1974. godine, kada je odbor koji je osnovao Univerzitet u Aleksandriji izabrao zemljište za svoju novu biblioteku, između kampusa i obale mora, u blizini mesta gde je nekada stajala drevna biblioteka. Rekreaciju drevne biblioteke ne samo da su prihvatili drugi pojedinci i agencije, već su joj pružili podršku egipatski političari. Jedan od vodećih pristalica projekta bio je bivši egipatski predsednik Hosni Mubarak; UNESCO je takođe brzo prihvatio koncept davanja mediteranskom regionu centra kulturne i naučne izvrsnosti. Konkurs za arhitektonski dizajn organizovao je UNESCO 1988. godine kako bi se odabrao dizajn dostojan lokacije i njegove baštine. Na konkursu je pobedila norveška arhitektonska firma Sneheta, među više od 1.400 prijava. Prva obećanja data su za finansiranje projekta na konferenciji održanoj 1990. godine u Asuanu: $65 miliona USD, uglavnom iz država MENA. Građevinski radovi započeli su 1995. i nakon što je utrošeno oko 220 miliona američkih dolara, kompleks je zvanično otvoren 16. oktobra 2002.Alexandrina

Biblioteka Aleksandrina je trojezična, sadrži knjige na klasičnom arapskom, engleskom i francuskom jeziku. Godine 2010. biblioteka je dobila donaciju u iznosu od 500.000 knjiga od Nacionalne biblioteke Francuske (-{Bibliothèque nationale de France, BnF}-). Poklon čini biblioteku Aleksandrina šestom najvećom frankofonskom bibliotekom na svetu. Ova biblioteka je sada i najveće skladište francuskih knjiga na Bliskom Istoku i Severnoj Africi, nadmašivši one iz Tunisa, Alžira i Maroka, pored toga što je glavna francuska biblioteka u Africi.A Donation of Half Million Books from France to the BA , 1 December 2009, Bibliotheca Alexandrina

Osobine građevine i biblioteke

Dimenzije projekta su ogromne: biblioteka ima police za osam miliona knjiga, sa glavnom čitaonicom koja pokriva na jedanaest kaskadnih nivoa. U kompleksu se nalazi konvencioni centar; specijalizovane biblioteke za mape, multimedije, slepe i slabovidne, mlade osobe i za decu; četiri muzeja; četiri umetničke galerije za privremene izložbe; 15 stalnih izložbi; planetarijum; i laboratorija za restauraciju rukopisa.

Arhitektura biblioteke podjednako je upečatljiva.

Glavna čitaonica nalazi se ispod krova sa staklenim panelima visokim 32 metra, nagnutom prema moru poput sunčanog časovnika i promera oko 160 m u prečniku.

Zidovi su od sivog asuanskog granita, uklesani natpisima na 120 različita ljudska pisama.

Zbirke u biblioteci Aleksandrina donirane su iz svih krajeva sveta. Španci su donirali dokumente koji su detaljno opisuju njihov period vladavine Mavra. Francuzi su takođe darovali, poklanjajući bibliotečke dokumente koja se odnose na izgradnju Sueskog kanala.

Vidi još Aleksandrijska biblioteka Aleksandrijski muzej

Galerija

Reference

Literatura

Ali, Amro (16 October 2012) "Power, Rebirth and Scandal: A Decade of the Bibliotheca Alexandrina". Jadaliyya.

Jochum, Uwe. "The Alexandrian Library and Its Aftermath" from Library History vol, pp. 5–12.

Olesen-Bagneux, O. B. (2014). The Memory Library: How the library in Hellenistic Alexandria worked. Knowledge Organization, 41(1), 3-13. Parsons, Edward. The Alexandrian Library. London, 1952. Relevant online excerpt. Stille, Alexander: The Future of the Past (chapter: "The Return of the Vanished Library"). New York: Farrar, Straus and Giroux, 2002. pp. 246–273.

Spoljašnje veze

-{Bibliotheca Alexandrina on Facebook}- -{Bibilotheca Alexandrina on Twitter}- -{Bibliotheca Alexandrina on YouTube}- -{Bibliotheca Alexandrina Webcast}- -{Bibliotheca Alexandrina webarchive }- -{Full Photo Collection of the Walls of Bibliotheca Alexandrina}- -{Bibliotheca Alexandrina: An Ancient Library Goes Modern (illustrated article)}- -{Bibliotheca Alexandrina video}- -{Wikimania 2008 venue description}- -{Friends of the Bibliotheca Alexandrina Mexico Association (official Mexican site)}- -{Highly illustrated page at Sacred Destinations}- -{About Bibliotheca Alexandrina}-

Категорија:Научна револуција Категорија:Египатска архитектура Категорија:Александрија