мини|Усташе одводе Србе на стрељање, Банија, 1942. мини|Поверљиви извештај пуковника Алемана заповеднику Усташке надзорне службе Еугену Кватернику о масовним убиствима српских рудара крампом од 11. фебруара 1942. године.
Независна Држава Хрватска (1941-1945) проглашена је 10. априла 1941. након уласка њемачких окупационих трупа у Загреб. Током прве године постојања НДХ почињени су неки од најмасовнијих злочина усташа над српским, јеврејским и ромским цивилима и комунистима, међу којима је највише било припадника хрватског народа.
Идеологија усташког покрета била је темељена на расистичкој и екстремно националистичкој политици, по узору на фашистичке покрете у Европи, особито оне најутицајније - у Италији и Њемачкој, на основу чега овај покрет убрајамо међу фашистичке покрете. Основна тенденција усташке политике тицала се стварања етнички хомогеног простора у коме неће бити мјеста за припаднике српског, јеврејског и ромског народа, као и за политичке неистомишљенике, особито када је ријеч о комунистима. Оваква политика резултирала је масовним уништавањем српског, јеврејског и ромског становништва, као и свих политичких противника без обзира на етничко поријекло. Оваква пракса била је карактеристична за све дјелове НДХ.
Избијањем партизанског устанка током 1941. у Хрватској и Босни и Херцеговини, смањен је интензитет усташких злочина у појединим регионима на подручју НДХ. Бољом организацијом партизанског покрета и масовнијим приливом бораца омогућен је активнији отпор фашистичким формацијама и стварање слободне територије. Усташе сада морају ангажовати велике снаге како би продрле у српска насеља, док им је током љета 1941. полазило за руком да са мањим снагама похватају велик број становника које би потом ликвидирали. Међутим, у појединим регионима у којима су услови организовања антифашистичке борбе били отежани (Срем, Славонија, градска насеља, итд.) или у регионима који су били изложени офанзивама усташких и њемачких снага (Козара, Кордун, Фрушка гора, итд.) забиљежени су масовни злочини и масовне депортације локалног становништва у логоре, што је подразумјевало изузетно високе људске губитке. Такође, током 1942. запажа се масовније уништавање ромског становништва него претходне године. Ово се односи на колективне депортације ромских заједница у логор Јасеновац. Исто тако, током 1942. учестале су колективне депортације становништва српских села Босанске крајине, Славоније и дијела Баније, као и масовне депортације из других региона, у логор Јасеновац, а настављене су и депортације јеврејског становништва у логоре, као и претходне године.
Поједини региони настањени српским становништвом, пре свега у Босни, били су 1942. поштеђени усташких покоља и масовнијих депортација у логоре захваљујући споразумима о сарадњи са органима НДХ локалних четничких одреда. Ипак, ови споразуми, ако и непосредна сарадња четника са НДХ, омогућили суоружаним формацијама НДХ да се више усредсреде на подручја под контролом партизана, што је резултирало масовних страдањима цивилног становништва и бораца НОВЈ.
Јануар 1942. мини|Усташе одводе народ после офанзиве на Козару јуна 1942.
почетак јануара 1942: Оснивање логора Стара Градишка, као петог подлогора логора Јасеновац. Према поименичном попису жртава КЦЛ Јасеновац, Спомен-подручја Јасеновац, који обухвата истраживања до 31. августа 2007. године, утврђена су имена и подаци за 12.790 особа убијених у усташком логору у Старој Градишки. Овај број није коначан.
1-3. јануар 1942: Једна од масовних ликвидација у логору Јасеновац коју је могуће хронолошки лоцирати и структурисати на основу свједочења неколико преживјелих логораша. Према свједочењу више логораша, тих дана је у логору убијено око 262 заточеника српске националности. Међу убијенима налазио се и већи број становника Сарајева, дотјераних у логор 24. децембра, као и одређени број становника Пакраца и околних села, дотјераних у логор 25. децембра 1941. Најодговорнији за овај злочин био је управник логора Вјекослав Макс Лубурић који је одабрао логораше који ће бити убијени.
1-6. јануар 1942: Убиство 36 ромских и српских становника села Скакавац, између Карловца и Ласиње. Већина убијених били су Роми. Међу убијенима било је 19 дјеце. Злочин је почињен у два наврата, у вријеме усташко-домобранске офанзиве на слободну територију Кордуна, иако је Скакавац као хрватско село био ван подручја напада. Најприје је 1. јануара у самом селу убијена једна група лица, да би 6. јануара у Домачај лугу покрај Скакавца био извршен злочин над остатком жртава. Публиковани су поименични подаци о страдалима. У Домачај Лугу укупно је 6. јануара 1942. убијено 145 становника кордунашких села.
1-10. јануар 1942: Страдање 40 становника Ласињског Сјеничака, села између Карловца и Вргинмоста, у вријеме усташко-домобранске офанзиве. Међу убијенима било је 6 дјеце. Публиковани су поименични подаци о страдалима.
2-3. јануар 1942: Убиство 18 српских становника села Кирин покрај Вргинмоста. Село је опљачкано и спаљено. Веће страдање становништва осујећено је партизанским отпором и евакуацијом становништва према Петровој гори. Публиковани су поименични подаци о страдалима.
4-9. јануар 1942: Убиство око 210 заточеника логора Јасеновац - болесника импровизоване логорске болнице, српске и јеврејске националности. Убистава извршена у три наврата: 4, 5 и 8-9. јануара 1942.
6. јануар 1942: Убиство 66 становника српског села Сажије покрај Славонске Пожеге. Међу убијенима било је 34 жене и 5 дјеце. Село је у потпуности спаљено. Злочин су починиле усташе из Славонске Пожеге и околних села.
6. јануар 1942: Убиство 218 српских и ромских становника сеоских насеља на сјеверном Кордуну, на стратиштима Домачај луг и Липјанско млађе, покрај села Скакавац. Почетком јануара ухапшен је већи број људи, оба пола и свих узраста у селима између Карловца и Вргинмоста. У Требињи је ухапшена 21 особа, у Поповић Брду 45, у околици Скакавца 39, у Липју 42 особе, у Слуњским Моравцима 17, у Банским Моравцима 21, те још неколико десетина људи у околним селима, односно укупно 218 особа. Међу убијенима је било 112 мушкараца и 106 жена, од чега 94 дјеце до 15 година старости. У шуми Домачај луг, километар од сабиралишта у Скакавцу убијено је 145 људи. Издвојене су жртве из села Липје и дијела Скакавца, које су утрпане у камионе и отпремљене у Липје, на друго стратиште, у шуму Липјанско млађе. Ту су погубљене још 73 жртве (Срби из села Липје, њих 42 или 43 и Роми из насеља Пиштац и Главица). Публиковани су поименични подаци о страдалима.
6. јануар 1942: Припадници 5. и 6. усташке бојне, стационирани у Двору на Уни и Босанском Новом извршиле упад у село Матијевићи, недалеко од Двора. Похватано је 115 становника села и одведено у усташки затвор у Двору. У току хватања убијено је 7, а у Двору још 5 мушкараца и жена. Након 15 дана ухапшеници су депортовани у логоре Јасеновац и Стара Градишка, гдје су већином убијени.
6-7. јануар 1942: Покољ над српским становништвом у селима Шиповица и Придворица у Горњем Борчу (микрорегион између Гацка и Калиновика, у горњем току Неретве). Најприје су 6. јануара поклани чланови породице Леро у Шиповици (15 чланова породице), да би сутрадан, 7. јануара, били убијени чланови 15 породица у Придворици (укупно 147 лица). У Придворици су најприје заклани мушкарци, а њихове жене и дјеца су потом живи спаљени. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Снажно усташко упориште у Горњем Борчу неутралисале су снаге НОВЈ 17-18. априла 1942, тако да до краја рата на овом простору није било усташког упоришта.
6-15. јануар 1942: Страдање 58 становника села Пјешћаница покрај Вргинмоста. Страдали становници убијени су у селу, у току неколико дана јануара 1942, а село је опљачкано и спаљено. Међу убијенима је 11 дјеце. Публиковани су поименични подаци о страдалима.
10. јануар 1942: Убиство 43 становника села Доња Чемерница, покрај Вргинмоста, у логору Јасеновац. Међу убијенима било је 21 дијете. Током јануара 1942. страдало је укупно 54 становника Доње Чемернице. Село је имало велика страдања и претходне године, када су усташе 3. августа 1941, у глинској цркви убиле 130 мушкараца из овом мјеста. Публиковани су поименични подаци о страдалима.
10. јануар 1942: Хапшење 2 комуниста и 5 симпатизера НОП-а хрватске националности у селу Шемовац покрај Ђурђевца. Публикована су имена ухапшених лица. Неки од њих су касније спроведени у логоре.
13-14. јануар 1942: Убиство око 200 српских мушкараца из села Кометник и сусједног засеока Добрић недалеко од Воћина (котар Подравска Слатина). Починиоци злочина били су усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније. Овај злочин представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког сеоског насеља у Славонији. На лицу мјеста, у селу Кометник, убијено је око 28 становника, док су остали становници депортовани ван села. Мушкарци из Кометника и Добрића (174 из првог и 32 из другог села) отјерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са дјецом (спомиње се бројка од 190) одведене у Зденце, село између Подравске Слатине и Нашица, гдје су изоловане у привременом логору. У подруму воћинског затвора од недостатка зрака угушило око 25 заточеника, док су остали убијени из пушака 14. јануара 1942. Десетак мушкараца није убијено јер су остављени да покапају мртве. Према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача утврђена су имена 175 страдалих становника Кометника 13-14. јануара 1942. Овај списак није коначан. Заточене жене са дјецом су након одређеног времена пуштене из привременог логора у Зденцима и враћене су кућама.
14. јануар 1942: Покољ у Драксенићу покрај Босанске Дубице. Усташе и припадници Хрватског домобранства 14. јануара 1942, у склопу напада на Доњу Градину и Драксенић, убили су 207 житеља српског села Драксенић, махом жена и дјеце. Усташе су убиле око 130, а домобрани око 70 становника села. Највећи број страдалих је убијен у сеоској православној цркви. Покољ у цркви преживјеле су Анка Павковић и Мара Благојевић које су биле теже рањене хладним оружјем. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Током Другог свјетског рата живот је изгубило 896 становника Драксенића.
14. јануар 1942: Убиство 48 становника села Буковица покрај Вргинмоста. Убиства су извршена у селу и у шуми Гоминац. Међу убијенима било је 15 дјеце. Претходно је 5. јануара убијено 7 становника села, а касније, 20. јануара 1942, у логору Јасеновац убијено је још 18 становника Буковице. Укупно је током јануара 1942. страдало 18 деце из Буковице. Претходне године, 3. августа 1941, у глинској цркви убијено је 85 одраслих мушкараца из села. Публиковани су поименични подаци о страдалима.
14. јануар 1942: Стријељање 5 комуниста, заточеника усташког затвора у Загребу.
17. јануар 1942: Стријељање 20 комуниста и активиста НОП-а, српске и хрватске националности, на Дудику у Вуковару. Стријељана лица потицала су из Бршадина, Негославаца и Борова Насеља. Публиковани су поименични подаци о страдалима.
19. јануар 1942: Убиство 3 припадника НОП-а хрватске националности у селу Греда покрај Сиска. Публикована су имена страдалих.
20. јануар 1942: Стријељање 14 комуниста, активиста и симпатизера НОПа из Старе Пазове, словачке и српске националности, на Дудику у Вуковару. Ова лица су, уз већи број других становника Старе Пазове, ухапшена 17. новембра 1941. Један број ухапшеника је пуштен. Међу ухапшенима био је и комуниста Јанко Чмелик, касније проглашен за народног хероја, који је стријељан 12. маја 1942. у Сремској Митровици.
20. јануар 1942: Једна од масовних ликвидација у логору Јасеновац коју је могуће хронолошки лоцирати и структурисати на основу свједочења неколико преживјелих логораша. Према свједочењу више логораша, тога дана је у логору убијено око 120 заточеника који су се као болесници налазили у импровизованој логорској болници. Најодговорнији за овај злочин био је управник логора Вјекослав Макс Лубурић.