Жан Ешноз (; Оранж, 26. децембар 1947) француски је књижевник. Спада у значајније савремене француске ауторе.
Објавио је 16 романа и добио десетак књижевних награда, између осталих: награду Фенеон за своју прву књигу „Гринички меридијан” (1979), Медиси за криминалистички роман „Чироки” (1983), Гонкур за роман „Одлазим” (1999) и награде Пол Моран (2006) и Маргерит Јурсенар (2018) за целокупно стваралаштво. Познат је по књижевној трилогији „Имагинарни животи”, коју чине биографски романи „Равел” (о животу Мориса Равела), „Муње” (о животу Николе Тесле) и „Трчање” (о животу Емила Затопека).
У својим делима често се инспирише путовањима и географским пределима који му служе као декор за оживљавање животних околности књижевних јунака, те се поједини романи, посебно они с почетка каријере, називају географским романима. Његово стваралаштво се често ослања на кинематографску реторику (приче које подсећају на филмске сценарије, употреба монтажне технике, фокусираност на предметност и спољашњост, итд).
Одабрана дела „Гринички меридијан” (-{Le Méridien de Greenwich}-, 1979) „Чироки” (-{Cherokee}-, 1983) „Малезијски тим” (-{L'Équipée malaise}-, 1986) „Окупација земљишта” (-{L'Occupation des sols}-, 1988) „Језеро” (-{Lac}-, 1989) „Нас троје” (-{Nous trois}-, 1992) „Велике плавуше” (-{Les Grandes Blondes}-, 1998) „Једна година” (-{Un an}-, 1997) „Одлазим” (-{Je m'en vais}-, 1999) „Жером Линдон” (-{Jérôme Lindon}-, 2001) „У клавиру” (-{Au piano}-, 2002) „Равел” (-{Ravel}-, 2006) „Трчање” (-{Courir}-, 2008) „Муње” (-{Des éclairs}-, 2010) „14” (-{14}-, 2012) „Ћудљивости краљице” (-{Caprice de la reine}-, 2014) „Специјални изасланик” (-{Envoyée spéciale}-, 2016) Референце
Спољашње везе Бела голубица у рукама Жан Ешноза, портал РТС-
Категорија:Рођени 1947. Категорија:Француски књижевници Категорија:Добитници Гонкурове награде