Милан Лазић (Нови Сад, 1974) је балетски играч и првак Балета Српског народног позоришта. Као играч-глумац, он са великим успехом тумачи све стилове балетске игре. Техником, наступом и посвећеношћу константно осваја највише оцене како критике, тако и публике, те је прозван и Чаробњаком сцене.
Биографија мини|400x400пиксел|Дама с камелијама, новела Александра Диме сина, балет компоновао Ђузепе Верди; писац либрета, редитељ и кореограф: Крунислав Симић, Балет СНП, 2008-2009; Милан Лазић, Милан Рус. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.
Рани период Милан Лазић је од првих дана растао уз позориште и балет. Наиме, његов деда Ранко је био шминкер, власуљар и маскер, а предавао је и сценско шминкање у балетској школи. Миланова мајка је певала у Хору Опере Српског народног позоришта. Посећујући са мајком пробе не само хора, већ и балета и драме, као мали је ушао у свет који је по његовим речима чудан, занимљив, магичан, бајковит, фасцинантан... Од самог почетка је највише био привучен балетом, па га је мајка уписала Балетску школу.
Школовање 1984. године у својој десетој години уписује Основну балетску школу у Новом Саду (траје 4 године) и ради са педагогом Мирјаном Прерадов, да би у Средњој балетској школи (траје 4 године) био у класи Ксеније Дињашки. Током седмог и осмог разреда био је стипендиста Белета СНП-а, и учествовао је на републичким такмичењима на којима је освајао прве награде. Поред балетског образовања, упоредо је завршио редовну основну школу и гимназију.
1993. године дипломирао је улогом Pas de deux из Жизеле, Адолфа Шарл Адама. Ову улогу уз додатну припрему наставља да игра и даље при сталном репертоару СНП-а.
Први професионални ангажман добио је у Балету Печујског националног театра (Мађарска) 1993, а у Балету СНП-а је од 1. јуна 1995. где ради и данас.
Народно позориште у Печују (Мађарска) У овом позоришту, Милан Лазић је играо у следећим представама и на другим приређеним догађајима:
Балетско вече - Јоханес Брамс, Антоњин Дворжак, Јохан Себастијан Бах; кореографи: Иштван Херцог, Каталин Деваи, 1993; Копелија - Лео Делиб; кореограф: Иштван Херцог, 1993; Ромео и Јулија - Сергеј Прокофјев; кореограф: Иштван Херцог, обнова, 1994; Макс и Мориц - Глид и Маркус; кореограф: Ференц Барбаи, 1993. и Свет заробљен у сећању; кореографи: Иштван Херцог, Каталин Деваи, 1995.
мини|400x400пиксел|Ромео и Јулија, балет Сергеја Прокофијева по истоименом Шекспировом комаду; Милан Лазић, СНП, Нови Сад, 2006/07.
Српско народно позориште мини|400x400пиксел|Дан када смо се срели Божидара Кнежевића у режији Предрага Штрпца, Балет Српског народног позоришта, 2014/15; Соња Дамјановић, Милан Лазић У ангажману СНП-а и соло, остварио је следеће улоге: +УлогаПредставакореографијаКларин брат, Пастири / соло парШчелкунчик Петра. И. ЧајковскогВиктор Литвинов (Украјина)Па-де-де ()Жизела Адолф Шарл АдамаМилица Јовановић (по Леониду Лавровском)Тошица, ШтанцикаИзбирачица Зорана МулићаЛидија ПилипенкоМориц Макс и Мориц Ђоакино РосинијаПетер МаркусНик Грк Зорба Микиса ТеодоракисаКрунислав СимићАнђео Кармина бурана Карла ОрфаИштван ХерцогСин Алтум силенцијум Стевана ДивјаковићаИштван ХерцогСвештеник ЛоренцоРомео и Јулија Сергеја ПрокофјеваИштван ХерцогКвазимодо Есмералда Чезаре ПуњијаЈоан ТуђаруГосподин ДивалДама с камелијама Ђузепе Вердија / И. ПоповићКрунислав СимићЂаво Дон Хуан Бориса КовачЕндру Питер ГринвудОн Госпођица и хулиган Дмитрија ШостаковичаВиктор ЛитвиновСоло Тело Ариела РамирезаЕндру Питер ГринвудСоло Божанствена комедијаСташа ЗуровацМазурка оп. 33Шопенијана Фредрика ШопенаРастислав Варга, Леонора Милер-Христидис, Јулијана Дутина, Габриела Теглаши-Велимировић (по Михаилу Фокину)Серенада Петра И. ЧајковскогВладимир ЛогуновКраљева јесен Југослава БошњакаКрунислав СимићЦар Коњић Грбоњић Родиона К. ШчедринаВиктор ЛитвиновПрви кадет, ДобошарБал кадета Јохана Штрауса Габриела Теглаши Велимировић (по Дејвиду Лишину)Наратор Поема о љубави Папатанасија Вангелиса, Стевана ДивјаковићаВладимир ЛогуновПрофесор ВеберМилева Ајнштајн Марјана НећакаСташа ЗуровацЕме Дан када смо се срели / The Day We Met Each Other Божидара Кнежевићарежија и сценографија Предраг ШтрбацЂепето Пинокио Нодарa Викторовичa ЧанбeДраган ЈеринкићЦигански кметКоштана Петра КоњовићаВладимир ЛогуновТуридуСицилијанска прича Валентина БукиЕндру Питер ГринвудНараторРенесанса, путовање кроз плес (плесна компанија Кипра, Никозија - Ларнака - Нови Сад)Форум за нови плес - Коју игру играш? Четири балетске минијатуре,
Б. Бибич; Гај Клуцевсек Оливера Ковачевић ЦрњанскиБратфишМајерлинг Франца ЛистаКрунислав СимићДроселмајерШчелкунчик Петра И. ЧајковскогЕлдар Алијев (САД)
Кореографије и сценски покрет
Овај балетски играч се повремено бави и кореографијом, те се у улози кореографа остверио на следећим пројектима:
Контакт два и по, Кореографске инспирације, Кореографија без наслова, заједно са Оливером Ковачевић Црњански, Трећи фестивал кореографских минијатура, Београд, 1999.
М. Мозетић Жудња (Цанкарјев дом, Љубљана, Словенија, 2011.
Кореографијом и сценским покретом се бавио у свој матичној кући и у Позоришту младих:
Раванград Ђорђа Лебовића (заједно са Оливером Ковачевић Црњански и Ђорђем Лебовићем), режија Дејан Мијач (премијера 17. децембра 2002)
Војцек Георга Бихнера, режија Боро Драшковић (премијера 12. маја 2003)
Комадић Емилије Мачковић у Позоришту младих заједно са Оливером Ковачевић Црњански (премијера 22. марта 2001)
У улози репетитора био је у балетима СНП-а: Дама с камелијама Ђ. Вердија; Жизела А. Адама; Крцко Орашчић П. И. Чајковског; Ромео и Јулија С. Прокофјев; Грк Зорба М. Теодоракиса; Катарина Измаилова Рудолфа Бручија; Дон Кихот Лудвиг Минкуса; Дама с камелијама (обнова, 2018) Ђузепе Вердија и Враголанка Луј Јозеф Фердинанд Херолда.
Балет-мајстор У балету: Лабудово језеро П. И. Чајковског.
Награде и признања
1991. и 1993. прва награда на Републичком такмичењу балетских школа у Земуну
1999. Специјално признање за кореографију Без наслова на Трећем фестивалу кореографских минијатура у Београду
Годишња награда Српског народног позоришта:
2000. године за улогу Ника у балету Грк Зорба Микиса Теодоракиса 2003. године за улогу Морица у балету Макс и Мориц Ђоакина Росинија 2005. године за улогу Квазимода у балету Есмералда Чезара Пуњија
2010. године Златна медаља „Јован Ђорђевић”, највише признање Српског народног позоришта.
Извори и литература
Спољашње везе
СНП – Конференција за новинаре – ПИНОКИО - YouTube
Категорија:Српско народно позориште Категорија:Српски балетани