Дијанетика: Модерна наука о менталном здрављу (понекад се термин скраћује као ДМНМЗ ) је књига Л. Рона Хабарда о Дијанетици, систему психотерапије које је он развио из комбинације личног искуства, основних принципа источњачке филозофије и рада психоаналитичара као што је Сигмунд Фројд. Неформално се ова књига назива Књига Један.. ... Book One, contains all basic principles on Dianetics in its original form. Књига је утицала на формирање покрета који је касније дефинисао себе религијом, 1950. године. Од 2013. године публикација Нова Ера, међународна издавачка кућа Хабардових дела, продаје ову књигу на енглеском језику и на преко педесет других језика.
У овој најпродаванијој књизи,"Scientology Goes NASCAR With Dianetics Race Car". ABC News U.S. abcNEWS.com. June 6, 2006. Приступљено 2009-07-23."A religion for the 21st century: Scientology". The North County Times, Escondido, CA. nctimes.com. February 8, 2008. Приступљено 2009-07-23. Хабард је написао да је изоловао „ Динамички принцип постојања,” који назива „ Опсатнак”, и представља свој опис у људском уму. Он идентификује извор људске девијантности, као „ реактивни ум”, нормално сакривен, али увек свесни део мозга, и у извесним трауматским сећањима (енграмима) који се такође ту налазе. Дијанетика описује „ саветовање” (или технике ревизије) за које Хабард тврди да ће ослободити особу од енграма и да пруже огромне терапијске добробити.
Хабарда су критиковали научници и професионалци из области медицине, који тврде да он износи своје тврдње површно научним језиком и без доказа. Упркос овоме, Дијанетика се показала као велики комерцијални успех након објављивања, иако су запослени у књижари Б. Далтон навели да је све те цифре преувеличао Хабардов издавач кога су контролисали Сајентолози, чије групе Сајентолога су куповале на десетине или чак на стотине копија Хабардових књига и који су исте књиге препродавали натраг књижарама.Sappell, Joel; Welkos, Robert W. (June 28, 1990). "Costly Strategy Continues to Turn Out Bestsellers". Los Angeles Times. Приступљено 2008-10-26.
Позадина Пре објављивања Дијанетике, Л. Рон Хабард је био плодан писац за петпарачке часописе. Похађао је факултет за инжењеринг на Универзитету Џорџ Вашингтон, али није дипломирао.
Према Хабарду, идеје о дијанетици развиле су се током дванаест година истраживања, иако је много његових пријатеља у то време говорило да је то нешто потпуно нереално. Прво јавно представљање тих идеја је био чланак у петпарачком магазину Невероватна научна фантастика, под насловом „ Дијанетика - нова наука ума”, који се појавио неколико недеља пре објављивања књиге али је објављен у мајском 1950. издању магазина, истог месеца када је и књига објављена, чланак дужине књиге је касније објављен као књига Дијанетика: еволуција науке. Овај велики публицитет је створио толико интересовање да је до априла 1950. Хабард и уредник часописа Невероватна научна фантастика Џон В. Кампбел, са осталим заинтересованим странама основао Фондацију под називом Хабардова дијнанетичка истраживања.. Campbell believed Hubbard was on to something. What have the psychologists been doing for the past fifty years? Хабард је тврдио да је написао Дијанетику за три недеље. Брзини његовог писања помагала је и специјална писаћа машина коју је имао, која је прихватала папир у континуелној ролни и која је имала обележене тастере за аутоматско куцање типичних речи као што су the или but. Та машина се зове Ремингтон машина, која је изложена у месту Беј Хед, у Њу Џерзију кући ходочашћа сајентолога.. Ранију верзију књиге Абнормална Дијанетика, намењену медицини, одбацили су многи издавачи као и професионалци у области медицине, али је преношена из руке у руку штампањем на мимеографу и касније се продавала под називом Дијанетика: Модерна наука о менталном здрављу, предмет је константног уређивања од свог почетка, тако да тренутно једва да чак и подсећа на оригинално издање из 1950. године.Lewis, James R. Scientology. pp. 414–415.
Садржај Према религиозном сајентологу Д. Р. Кристенсену, ДМНМЗ представља „ најопсежнију Хабардову презентацију људског ума, његових функција и проблема у вези са тим функцијама”. Отворено поглавље представља контекст Дијанетике као људског бића преокупираног „ проналажењем науке о уму која би могла не само да изолује заједнички именилац живота и циљ мисли”, али да такође изолује и „ чудне болести и девијације”. Хабард тврди да два одговора на питања о људском очајању током времена и цивилизација религија и магијске праксе и модерна психотерапија која укључује праксу електрошокова и операцију мозга што је, према њему, претворило пацијенте у „ беспомоћне зомбије.” Он тврди да је Дијанетика одговор на ту дилему.. .
У одељку „ Како читати ову књигу”, Хабард предлаже да треба исправно читати мисли,, Важна белешка” се појавила у каснијим издањима ове књиге која је саветовала читаоцу да добро схвати сваку прочитану реч. У књизи Хабард користи две различите и контрадикторне дефиниције за реч енграм. У Књизи Један „ Циљ човека ” поглавље пет, резиме, Хабард наводи фундаменталне аксиоме Дијанетике међу којима је ..,, Енграм је тренутак „ несвесног” који садржи физички бол или болне емоције и није доступан аналитичком уму као искуство”. Касније у тексту Хабард пише о енграму у фусноти на страни 74 Књиге Два, поглавље два, 2007. издање Дијанетике: Модерне науке о менталном здрављу. Фуснота гласи : „... Реч енграм се у Дијанетици користи у свом стриктно прецизном смислу, као „ дефинитиван и перманентан траг који стимулс оставља на протоплазму ткива”. То се сматра јединичном групом стимулуса који искључиво утичу на ћелијско биће. Другим речима, Хабард узима дефиницију коју је претходно оспорила биологија и назива је дефиницијом Дијанетике.. I think that it is safe to say that nobody has ever seen a specific memory trace ('engram') in the brain. Дијанетика, унутар себе и сама од себе, с тога не представља нешто што већ није познато науци у тој области, док додаје феномене и функционалне системе без икакве основе у суштини. Сам „ научни метод” који је Хабард приказао у свом научном раду заиста су неки називали „ анти - наука”, у томе што наводи из ове књиге нису базирани на опсервацијама феномена од стране стручњака истог ранга, са својим пратећим „ блинд тестом”, контролним групама и слично, већ радије a priori одлучивању да феномен постоји - који прати покушај доказивања његове валидности.
У Дијанетици, објаснити способност Чистог ума, Хабард користи тропе и специјалне диоме и одвраћа пажњу указујући на старе колоквијалне изразе као што је „ око ума”. Хабард користи такве изразе као што је „ оптимално сечење”, „ оптимална индивидуа,” „... Оно што чисти ум може урадити, сасвим је довољно људи могло урадити и у прошлости.” „... Чисти ум користи имагинацију у својој целости, ” „ Рационалност, одвојена од девијације, може се проучавати једино код личности чистог ума.” Његова интелигенција је надпросечна, чист ум је слободан од свих девијација и атрибути чистог ума никада нису били претходно укључени у студију о човеку и људским урођеним способностима.James R. Lewis. Scientology. p. 214. Након навођења уз пуно вере свих врста добрих ствари везаних за чисти ум, Хабард признаје на крају „... Док не стекнемо чисти ум, остаје нејасно због чега би такве разлике требало да постоје”, као да ниједан чисти ум никада није створен или није успео. Л. Рон Хабард је био екстремно погодан у коришћењу ових тропа да би оне одговарале презентацији Дијанетике као нове реалности.. ... "Wild talents" - have at times been staples of sf storytelling.
Путем Дијанетике и концепта енграма, Хабард је тврдио да је већина болести психосоматске природе. Навео је следеће болести, по њему узроковане енграмима: артритис, дерматитис, алергије, астма, коронарне потешкоће, проблем са очима, упале зглобова, чиреви, синуситис и мигренозне главобоље. Надаље, он је тврдио да дијанетска терапија може излечити ове болести и такође ту укључио канцер и дијабетес као болести на које је истраживање било фокусирано.
1951, часопис Извештај потрошача објавио је једномесечни курс, базиран на скорије објављеној Дијанетици, отворен за било кога и са намером да произведе Чисти ум, циљ дијанетске терапије. Извештај о „ Новом култу” измешта Дијанетику изван опсега медицинске праксе.Consumer Report. 16. Consumer Union of United States. 1951. p. 378.
Према Хабарду, књига Дијанетика:Модерна наука о менталном здрављу прати следеће теме истраживања
А) Откриће динамичног принципа постојања и његово значење
Б) Откриће извора девијације: Реактивни ум
В) Терапија и њена примена.
Хабард изоставља сву основну филозофију.
Дијанетика наизглед приказује револуционарна открића о извору психосоматских болести, неуроза и осталих менталних болести, као и егзактан, непогрешив начин њиховог трајног излачења. Хабард дели људски ум на „ аналитички ум” који наводно функционише савршено, као „ реактивни ум” који је неспособан за размишљање и прављење дистинкција. Када је аналитички ум несвестан, реактивни ум физички бележи сећања као што су енграми. Као резултат свих стимулуса које добија реактивни ум је једна маса енграма, који храни иначе несавршени аналитички ум нетачним подацима.Life Magazine. 65 No. 20. Time Inc. November 15, 1968. p. 107. Погрешан начин како аналитички ум интерпретира ове енграме реактивног ума касније у животу узрокује проблем. Заправо, у каснијем животу ови енграми узрокују комплусивност и репресију. Према Хабарду, на особу у каснијем животу утичу несвесни ефекти ових енграма. Процесом под именом Дијанетска ревизија, како књига обећава, људи могу постићи суперљудско стање под називом “Чисти ум”, са натпросечним коефицијентом интелигенције, морално чистим намерама и значајно побољшаним менталним и физичким здрављем. Августа 1050. Хабард је предвидео да ће „људи чистог ума“ постати нова светска аристократија, иако је признао да он сам лично није постигао то стање. У знак добродошлице тога, часопис Теозоф пореди дијанетски енграм са теозофским сталним атомом пошто ти атоми добијају и поново шаљу утиске који се добијају из живота у живот, тако да када се его поново роди, нова инкарнација добија сачуване утиске о енграмима из претходних живота.. There is a most instructive and interesting statement in a new book called Dianetics: the Modern Science of Mental Health by L. Ron Hubbard. Приликом појављивања нове науке, да није било експлицитно наведено, али би на крају Хабард зашао у области истраживања прошлих живота својом Дијанетиком.. 1–2.
А) Динамички принцип постојања: Опстати! Према Хабарду, основно откриће је да није човек тај који опстаје, већ је искључиво мотивисан опстајањем.
Б) Једини извод девијације: Реактивни ум Према Хабарду, реактивни ум функционише једино на основу одговора на стимулус, и не чува сећања већ енграме.