Цицир () је насеље у општини Владимиреску, жупанија Арад, Кришана, у Румунији.
Положај Цицир се налази на државном путу Арад-Букурешт. Смештен је у равници, на десној обали реке Мориша.
Историја Чичир се први пут јавља у документима 1552. године.
Године 1702-1703. дошло је до премештања граничарских јединица састављених од Срба из околине Будима и Острогона. Дошли су на нову границу, реке Тису и Мориш.Љубивоје Церовић, Љубомир Степанов: "Срби у Румунији", Темишвар 2000. Било је у то време у насељу 14 српских домова. Записани су у месту граничарски официри Ђура Јосић и хаднађ (поручник) Гаврило Симкић. Ту је 1735. године командовао капетан Георгије."Панчевачки рит", Београд 1953. На протесном збору у Надлаку децембра 1750. године учествовао је депутирац из места - шанца, Михаило Маричић."Гласник Истроријског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1931. Као и и током појединачног изјашњавања граничара почетком новембра 1750. године, нико се није определио у месту за провинцијал.Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923. За војнички статус одлучили су се месни официри: капетан Ђура Јосић и хаднађ Гаврило Симкић. Место се помиње 1751. године у вези неминовног исељавања месних Срба у Русију.
У Чичиру је постојала црква, изграђена 1702. године, која је по пресељењу на нову локацију остала ван насеља. Средином 18. века саграђена још једна црква али брвнара која је била посвећена Св. великомуеченику Георгију. По народном предању то пресељење се догодило око 1823. године, због честих изливања реке Мориша. Године 1854. подигнута је садашња црква саграђена од цигле, а иконостас (осликан 1783) купило је село 1930. године од цркве у Шајтину.
По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године у месту "Csicsir" је било 882 становника. Све црквене матице се воде од 1802. године. Парох је поп Петар Петровић којем помаже капелан поп Димитрије Видулов. У вероисповену школу иде 23 ђака којима предаје Грегор Петровић учитељ.Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
Референце
Категорија:Насељена места у жупанији Арад