Афера око спорних доктората у Србији 2014. године (позната и под називом Афера Докторати) се односи на серију оптужби усмерених према истакнутим особама у јавном и политичком животу Србије, истакнутих чланова СНС за плагирање докторских дисертација. У јуну 2014. године је група предавача са британских факултета на порталу Пешчаник објавила анализу у којој оптужује тадашњег министра унутрашњих послова и члана Српске напредне странке Небојшу Стефановића да је на више места плагирао текст у својој дисертацији одбрањеној на Факултету за пословне студије Универзитета Мегатренд. Две комисије Мегатренда су оцениле да нема основа за покретање поступка за поништавање дипломе. Након овога је проверавана биографија ректора Мегатренда, Миће Јовановића, члана Социјалистичке партије Србије за кога је Министарство просвете утврдило да не поседује докторат на Лондонској школи економије како је тврдио и који је на место ректора поднео оставку након тога, али се на то место вратио 2017. године.

Иста група аутора је за плагијат оптужила и тадашњег председника општине Нови Београд и бившег ватерполисту, Александра Шапића, због његове дисертације одбрањене на на Факултету за пословни и индустријски менаџмент Универзитета Унион (факултет је 2015. прешао у састав Универзитета Унион — Никола Тесла, крајем 2016. променио име у Пословни и правни факултет, а 2020. прешао у састав МБ Универзитета). Комисија која је оцењивала рад Александра Шапића је одлучила да прекине рад упркос прелиминарним извештајима који су указивали на масовне плагијате, а нова никада није формирана.

На истом порталу, Раша Карапанџа, професор финансија на ЕБС Универзитету и гостујући професор на Њујоршком Универзитету, објављује своју анализу доктората тадашњег градоначелника Београда, Синише Малог, члана Српске напрене странке, одбрањеног на Факултету организационих наука Универзитета у Београду. Након поступка који је трајао преко пет година, 21. новембра 2019. Одбор за професионалну етику Универзитета у Београду је једногласно прогласио докторат плагијатом, у супротности са свим дотадашњим одлукама матичног факултета. Сенат Универзитета је ову одлуку једногласно потврдио, па је Мали против Универзитета покренуо управни спор пред Управним судом, који пресудом од 14. јуна 2021. враћа предмет на поновно одлучивање. У децембру 2021. Сенат потврђује пређашњу одлуку и поново поништава докторат Малог, међутим Управни суд поново враћа предмет на Универзитет због процедуралних недостатака.

Као последица догађаја у вези са докторатом Синише Малог, средином 2014. године је Парламент РС, променио је Закон о високом образовању у који је, између осталог, додата обавеза да се докторске дисертације учине доступне јавности, а на Универзитету у Београду су у јулу 2016. донети нови правилници који између осталог регулишу питања докторских студија и плагијата и нови етички кодекс Универзитета. Делови правилника и Статута Универзитета који се тичу одузимања звања и ограничења при запошљавању наставника су у јулу 2022. проглашени неуставним и престали да важе, након жалбе представника Синише Малог Уставном суду, што је некадашња ректорка Иванка Поповић оценила као урушавање аутономије универзитета о стране СНС власти.

Докторат Небојше Стефановића мини|Небојша Стефановић

Први у низу текстова објављених на Пешчанику о спорним докторатима се бавио радом Небојше Стефановића, тада Министра унутрашњих послова у Влади Србије Александра Вучића. Након објављивања текста, сајбер напади на сајт Пешчаника су покренули питање о цензури електронских медија, на шта је реаговала и Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС). До краја године су две комисије, једна сачињена од наставника на Мегатренду, једна од наставника на државним универзитетима, испитивале рад Стефановића и утврдиле да нема основа за покретање поступка за поништавање дипломе. Као последица ових догађаја, испитивана је и биографија ректора Мегатренда Миће Јовановића, у којој се налазио навод о његовом докторату који не постоји.

Објављивање анализе и реакције Анализу доктората под насловом Нова улога стратегијског менаџмента у управљању локалном самоуправом (пример града Београда) су објавили Угљеша Грушић, -{lecturer}- (титула еквивалентна доценту у српском систему) на Универзитету у Нотингему, Бранислав Радељић, -{senior lecturer}- (титула еквивалентна ванредном професору) на Универзитету Источни Лондон, и Слободан Томић, докторанд на Лондонској школи економије и политичких наука, 1. јуна 2014. на сајту Пешчаника. Они су текст доктората добили преко Центра за истраживачко новинарство Србије, који је исти захтевао од Универзитета Мегатренд на основу Закона о слободном приступу информација од јавног значаја. Сем плагијата, у истом тексту су истакнуте мањкавости рада попут малог броја фуснота, кратког временског рока за који је Стефановић докторирао (након две године, иако правилник Универзитета прописује да се право на одбрану докторске дисертације стиче у шестом семестру) и да упркос наслову који сугерише да је у питању студија случаја Београда, овим градом се бави само једно поглавље. Од петочлане комисије која се састојала од Миће Јовановића, ректора Мегатренда и Стефановићевог ментора, Мијата Дамјановића, професора на Факултету за државну управу и администрацију овог факултета, Снежане Ђорђевић, професорке Факултета политичких наука, Сунг Џо Парка, професора Слободног универзитета Берлин и Жан Жак Шанарона, директора истраживања у француском националном центру за научна истраживања, докторат је брањен пред само два члана — Мићом Јовановићем и Мијатом Дамјановићем. Додатну сумњу је изазвало то што два члана те комисије не говоре српски језик, а рад не постоји на енглеском.

Стефановић је одбацио све оптужбе као „гнусне лажи”, а текст оценио као политички мотивисан. Његов ментор Јовановић је тврдио да ти напади за циљ имају „рушење државног врха”. Тадашњи премијер Александар Вучић је изјавио како „глупље образложење за плагијат није прочитао”, а да му је и тада актуелни Министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић потврдио да је то „глупост”. Став Ђорђевићеве, чланице комисије за одбрану доктората и ауторке једног од текстова за који је Стефановић оптужен да је плагирао, је да иако неки делови нису цитирани или су парафразирани, то су техничке ствари и она не сматра да је рад плагијат, као и да су на Мегатренду стандарди нижи него на Кембриџу или Оксфорду.

Јовановић, који је и раније одбрану дисертације окарактерисао као бриљантну, а сам рад као пример изузетно доброг рада, посебно у области методологије научног истраживања, је такође одбацио тврдње о плагијату, позивајући се на 200 испитаника који су сведоци томе, иако у анализирану верзију рада није било укључено такво емпиријско истраживање. Он је тврдио како „емпиријско истраживање не може никада да буде плагијат”; Ђорђевићева је такође истакла важност тог истраживања и број испитаника. У касније објављеној верзији рада је био укључен анекс који је садржао истраживање спроведено на 153 запослена у јавној управи града Београда.

Доведена је у питање и смисленост методолошких и статистичких поступака поменутих у раду, од којих неке нису образложене или су употребљене на начин другачији од конвенционалног. Професорка Економског факултета Даница Поповић је Стефановића позвала на ТВ Дуел на коме би разговарали о статистичким методама употребљеним у раду, међутим он се на тај позив није одазвао. 3349 универзитетских професора, доцената, асистената, истраживача, доктора наука и докторанада је путем онлајн петиције пружило подршку ауторима анализе плагијата.

Антонела Риха, тада политичка уредница НИН-а, наводи да упркос жељи новинара да пишу о спорном Стефановићевом докторату, та тема је била забрањена од стране менаџмента јер је Мегатренд био један од најважнијих оглашивача тог медија.

Напади на Пешчаник Недуго након објављивања текста критичног по Стефановића, сајт Пешчаника је постао недоступан за јавност. Сутрадан је објављено да је сајт претрпео -{DoS}- напад у којима су учествовале -{IP}- адресе и из Србије и из иностранства, а међу којима је било и оних који припадају Универзитету Мегатренд. Представница ОЕБС-а за слободу медија Дуња Мијатовић је позвала власти у Србији да спрече цензуру медија, на шта је премијер Вучић одговорио да цензуре нема и да су сви наводи о томе лажни. Заштитник грађана Саша Јанковић је подсетио да је он тај који треба да говори о томе да ли цензуре има или не, а не Влада или њен премијер, и оценио да је у Србији „ванредна ситуација над слободом изражавања”.

Директор полиције Милорад Вељовић је изјавио да се ради са међународним организацијама како би се открили починиоци, а начелник Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Саша Живановић је одговорност за нападе пребацио и на небезбедне сервере тврдећи да је „увидом по интернет-форумима и коментарисањем о безбедности тог сервера утврђено да се ради о небезбедном серверу”. Напади су се наставили током наредних 10 дана. Иако су за спорост у истрази окривљене дугачке међународне процедуре и стране агенције, неке од њих су изјавиле како захтев за таквом истрагом од Србије нису ни добиле. Напади су се појављивали и током остатка 2014. и 2015. године, када је Пешчаник затражио „озбиљну истрагу” уместо „савета базираних на коментарима по интернет-форумима”. Нису пронађени починиоци ових напада.

Више верзија рада и комисије за испитивање У анализи која је тврдила да је рад између осталог плагијат, аутори су од новинарке ЦИНС-а добили укоричену верзију рада коју је универзитет доставио, али у којој су одређени делови, попут емпиријског истраживања, изостављени. Касније је ректор Јовановић тврдио да је то „радна” и „фејсбук” верзија рада коју је новинарка злонамерно употребила, иако је изјавио да се радне верзије не кориче. Директор ЦИНС-а Бранко Чечен је рекао да они нису тражили никакву радну верзију рада, нити да виде како напредује, девет месеци након што је рад одбрањен. Функционери Српске напредне странке су били при ставу да је прва верзија рада заправо фалсификат. У обе верзије рада су присутни исти плагијати.

Након оптужби за плагијат, Универзитет Мегатренд је основао своју комисију за проверу доктората 5. јуна. По речима Јовановића, они „немају намеру да утврђују да ли је реч о плагијату, пошто је то већ утврђено пре него што је Стефановић бранио дисертацију”, као и да ће се комисија бавити „одбраном Универзитета Мегатренд, као и Небојше Стефановића”. Комисија у саставу Оскар Ковач, Борис Кривокапић, Неђо Даниловић, Михајло Рабреновић, сви запослени на Мегатренду, је утврдила да нема основа за оспоравање оригиналности доктората и њен извештај је усвојио Сенат Мегатренда 12. јуна.

На иницијативу Сената Универзитета у Београду, упућен је захтев Конференцији универзитета Србије да формира комисију за испитивање Стефановићеве дисертације, међутим ово тело се прогласило ненадлежним. Без обзира на то, Мегатренд је формирао нову комисију за испитивање доктората 23. септембра, чији чланови су били предавачи са државних универзитета: Божидар Лековић, професор Економског факултета у Суботици, Светислав Табароши, професор у пензији Правног факултета у Београду, Иван Радосављевић, професор Факултета политичких наука у Београду. И ова комисија је једногласно заузела став да нема основа за покретање поступка за поништавање доктората. Обе комисије су критиковане јер су одлучивале о основаности покретања поступка за поништавање дипломе, а не о оригиналности самог рада.

Последице