Милорад Радуновић (21. јун 1926 — фебруар 2017) био је професор књижевности, агроном и писац.
Биографија Милорад Радуновић рођен је у Никшићу. Детињство и дечаштво је провео у Сувом Лукавцу, код Истока, на Косову и Метохији. Основно и средње образовање стицао је у Ђураковцу, Пећи, Приштини и Новом Саду. Вишу педагошку школу и филозофски факултет завршио је у Скопљу. Књижевношћу се бави од 1974. године. Пише песме, кратке приче и драмске игре за децу и одрасле. Сакупљао је народне умотворине посебно на подручју Метохије. Записује, приређује и објављује усмено благо народне књижевности. Милорад Радуновић је заступљен у више десетина антологија, зборника, ревија (домаћих и страних), уџбеника, читанки. Превођен је на неколико страних језика. Био је члан Удужења књижевника Србије, Удружења црногорских писаца за децу и младе и почасни члан више књижевних клубова. Милорад Радуновић као агроном Једно време радио је у Биотехничким научно-истраживачким институтима у Новом Саду и Пећи где је водио фенолошка запажања и сарађивао са докторандима у припреми докторских теза. Своја фенолошка истраживања је преносио студентима. Одабрана библиографија Пољем, гором, (1980) Пороснице, (1982) Звездане кошуљице, (1987) Нове загонетке, (1987) Остала је реч, (1988) Из торбака природњака, (1990) Белокоса јутра, (1990) Награде Награда Григорије Божовић Нагада Златна струна Прва награда за најлепшу љубавну песму (југословенски конкурс у Ивањици) Три пута је добио Печат Правитељствујушћег совјета сербског за родољубиву поезију у Барајеву Мишићев дукат за родољубиву поезију у Мионици
Признања Повеља за књижевно стварање за дјецу и младе од Удружења црногорских писаца за дјецу и младе Повеља Скупштине општине Колашин Награда за животно дело Културно - просветне заједнице Скупштине општине Јагодина Референце
Категорија:Рођени 1926. Категорија:Умрли 2017. Категорија:Књижевници из Никшића Категорија:Српски књижевници