Џин Пол Гети, (; Минеаполис, 15. децембар 1892 — 6. јун 1976), познатији као Џ. Пол Гети, био је амерички (по рођењу Британац) нафтни магнат, који је зачетник породице Гети. Основао је нафтну компанију Гети ојл, а магазин Форчн(Fortune) га је 1957. прогласио за најбогатијег живог Американца, док га је Гинисова књига рекорда именовала за најбогатијег предузетника на свету, чије је богатство процењено на 1,2 милијарде долара (приближно 7,2 милијарди 2018) На дан његове смрти, богатство се процењивало на преко 6 милијарди долара (приближно 21 милијарда долара 2018) . Књига издата 1996. рангира га као 67. најбогатијег човека свих времена, базирано на његовом богатству као уделу у бруто друштвеном производу.
Упркос огромном богатству, Гети је био познат по својој штедљивости, нарочито због преговарања о откупу свог киднапованог унука у Италији 1973. Гети је био страствени колекционар уметничких дела и античких предмета. Његова колекција искоришћена је као основа поставке Музеја Џ. Пола Гетија у Лос Анђелесу, у Калифорнији, а више од 661 милиона долара његове имовине, остављено је музеју након његове смрти. Основао је Фонд Џ. Пола Гетија 1953. Тај фонд је најбогатија институција која се бави уметношћу и управља комплексом Музеја Џ. Пола Гетија: Гети центар, Гети вила и Гети фондација, Гети институт за истраживање и Гети институт за конзервацију.
Младост и образовање Гети је рођен у шкотско-америчкој породици у Минеаполису у Минесоти, од мајке Саре Кетрин Мекперсон (Ришер) и оца Џорџа Гетија, који је био адвокат, и бавио се осигурањем. Гетија су његови родитељи одгајали као методисту. Његов отац је био предани хришћански научник, а оба родитеља су иначе били строги теоталисти. Године 1903, када је Гети имао 10 година, Џорџ Гети је путовао за Бартлесвил у Оклахоми и купио је права на минерале на 1100 хектара земље. Кроз неколико година Гети је створио бунаре на тој земљи из којих се добијало 100.000 барела сирове нафте месечно.
Као новонастали милионери, породица се преселила у Лос Анђелес да би побегла од оштрих минесотских зима. Са 14 година, Гети је похађао Харвардову војну школу годину дана, након чега је ишао у Политехничку средњу школу, где је стекао надимак „Гети Речник” због своје љубави према читању. Научио је течно да говори француски, немачки и италијански. Такође, знао је да говори шпански, грчки, арапски и руски. Његова љубав према класичним учењима је довела до тога да Гети стекне способност читања старогрчког и латинског језика.
Уписао се на Универзитет Јужне Калифорније, затим на Универзитет Калифорније, Беркли, али је оба напустио пре него што је стекао диплому. Остао је заљубљен у Европу након пута са својим родитељима 1910. године, стога је уписао Универзитет у Оксфорду 28. новембра 1912. Писмо представљања које му је написао тадашњи председник Сједињених Америчких Држава, Вилијам Хауард Тафт, омогућило му је индивидуалну наставу од тутора са Магдален факултета. Иако није био регистрован на Магдалену, тврдио је да су га аристократски студенти прихватили као да је један од њих и радо се хвалио пријатељима које је стекао тамо, укључујући и Едварда VIII, будућег краља Уједињеног Краљевства и цара Индије. Стекао је дипломе из економије и политичких наука на Оксфорду јуна 1913, након чега је провео неколико месеци путујући кроз Европу и Египат пре него што се поново срео са својим родитељима у Паризу и вратио се са њима у Америку јуна 1914.
Каријера У јесен 1914, Џорџ Гети је дао свом сину 10000 долара за улагање у проширење нафтних поља у Оклахоми, које је породица поседовала. Прво што је купио била је нафтна бушотина Ненси Тејлор бр. 1, у близини Хаскела у Оклахоми, и показала се веома значајном за његове прве финансијске успехе. Бушењем су пронашли нафту 1915. и до следећег лета 40 % нето зараде, која је потекла од тога, учинила га је милионером.
Године 1919, Гети се вратио послу у Оклахоми. Двадесетих година додао је око 3 милиона свом већ позамашном богатству. Његови бројни бракови и разводи, толико су сметали његовом оцу да је Гети наследио само 500.000 долара од 10 милиона, колико је стајало богатство његовог оца на дан његове смрти. Гетију је остала трећина акција у компанији Џорџ Гети инц., док је његова мајка добила преостале две трећине, чиме је она била већински власник.
Године 1936. Гетијева мајка га је наговорила да учествује у оснивању Инвестиционог фонда названог Фонд Саре Гети, вредног 3,3 милиона долара, како би породично богатство, које стално расте, могло да постане неопорезив приход и сигуран доходак за будуће генерације породице Гети. Фонд је омогућавао Гетију да има олакшан приступ готовом новцу, који је усмеравао на куповину акција компаније Тајдвејтр петролијум.
Мудрим улагањем својих ресурса за време Велике кризе, Гети је постао власник корпорације Вестерн ојл корпорејшн и почео присвајање (завршено 1953) корпорације Мишн, која је обухватала Тајдвејтр петролијум и Скели ојл. Године 1967. Гети је удружио ове компаније у Гети ојл.
Почетком 1949, Гети је Ибн Сауду платио 9,5 милиона долара у кешу и по 1 милион долара годишње, за шездесетогодишње коришћење јаловог земљишта у близини границе између Саудијске Арабије и Кувајта, иако до тада никаква нафта тамо није пронађена. Од 1953, Гетијев рискантан потез произвео је 16 милиона барела годишње, што је увелико допринело богатству које га је учинило једним од најбогатијих људи на свету. Кротки ће наследити планету, али не и права на њене минерале.* изрека приписана Џину Полу Гетију.
Гетијево богатство и знање арапског језика, омогућили су му несметано ширење на Средњем истоку. Гети је био већински власник у скоро 200 комапанија, укључујући Гети ојл. Гети је био власник компанија Гети ојл, Гети инц, Џорџ Ф. Гети инц, Вестрн ојл корпорејшн, корпорације Мишн, Мишн дивелпомнет компани, Тајдвер ојл, Скели ојл, Мексикан сиборд ојл, Петролијум корпорејшн оф Америка, Спартан ејркрафт компани, Минехома иншуранс компани, Минехома иншуренс компани, Пјер хотел, Пјер Марк хотел, палате из 15. века и оближњег замка у Ладисполију, градићу на обали мора северозападно од Рима, ранча и куће у Малибуу, и Сатон Плејса, палате са 72 собе близу Гилфорда, у Сарију. Гети се преселио у Британију педесетих година и постао истакнути заљубљеник у Енглеску, њене људе и културу. Живео је и радио у својој палати из 16. века, саграђеној у доба Тјудора, Сатон Плејсу, који је и постао средиште Гети ојл компаније и осталих удружених компанија. Гети је ово своје имање користио како би угостио своје енглеске и арапске пријатеље, укључујући и породицу Ротчајлд и бројне владаре Средњег истока.
Уметничке збирке Гетијево прво упуштање у свет колекционарства почело је касних 1930-их, када је надахнуће добио из француских слика и намештаја из 18. века, које је поседовала Ејми Гест, рођака сера Винстона Черчила, власница стана који је Гети изнајмљивао у Њујорку. Као љубитељ Француске 18. века, Гети је почео да купује намештај из тог периода по умањеним ценама услед кризе тржишта уметнинама. Написао је неколико књига о колекционарству, укључујући Европа и осамнаести век (1949), Избор Колекционара: Дневник Уметничке Одисеје кроз Европу (1955), и Радости Колекционарства (1965). Његова шкртост је ограничавала опсег његове колекције, јер је одбијао да плати пуну цену. Његова партнерка у позном животу, Пенелопа Китсон, рекла је: „Гети је превише шкрт да би себи допустио куповину неке величанствене слике”. Па ипак, након његове смрти, имао је више од 600 предмета вредности преко 4 милиона долара, укључујући слике Рубенса, Тицијана, Гејнсбороа, Реноара, Тинторета, Дегаа и Монеа. Током педесетих, Гетијево интересовање се пребацило и на грчко-римско вајарство, које је довело до изградње Виле Гети 1970, у којој ће бити смештена ова колекција. Ови предмети су, након Гетијеве смрти, пребачени у Музеј Гети и Вилу Гети у Лос Анђелесу.
Бракови, разводи и деца Гети је био познати женскарош још из времена његове младости, што је ужаснуло његове конзервативне хришћанске родитеље. Његов адвокат Робин Лунд једном је рекао да Пол скоро никада не може рећи „не” жени или „да” мушкарцу. Лорд Бивербрук га је назвао „Пријап” и „увек спреман” за његове сексуалне навике.
Године 1917, када је Гети имао 25 година, Если Екстром је против њега поднела очинску парницу у Лос Анђелесу, тврдећи да је отац њене ћерке, Пауле. Екстром је тврдила да је Гети одузео њену невиност и да је он отац њеног детета, док је његов правни тим покушао да поткопа њен углед тврдећи да је имала промискуитетну историју. Гети је прихватио нагодбу од 10.000 долара, након чега је Екстром напустила град са бебом.
Гети се оженио и развео пет пута. Имао је пет синова са његове четири жене: Џенет Демонт (венчани 1923 — разведени 1926); један син Џорџ Ф. Гети II (1924—1973) Елин Ешби (венчани 1926 — разведени 1928); нису имали деце . Гети је упознао седамнаестогодишњу Ешби, ћерку тексашког ранчера, у Мексико Ситију док је студирао шпански језик и надгледао пословне интересе породице. Они су побегли у Куернаваку, у Мексику, али је венчање бигамијско јер још није био разведен од Џенет. Њих двоје су одлучили да укину брачну заједницу док су још били у Мексику. Адолфин Хелмле (венчани 1928 — разведени 1932); један син Џин Роналд Гети (1929—2009), чији син, Кристофер Роналд Гети се оженио са Пиом Милер, сестром Марије Шантал, (крунисане) принцезе Грчке. Као његова прва и друга жена, Адолфин је имала 17 година када је Гети упознао у Бечу. Хелмле је била ћерка истакнутог немачког доктора који је био против удаје за, двапут разведеног, 36-огодишњег Гетија. Њих двоје је побегло у Куернаваку, где је оженио Елин Ешби, након чега су се скрасили у Лос Анђелесу. Рођењем њиховог сина, Гети је изгубио интересовање за њу и њен отац ју је убедио да се врати у Немачку са њиховим дететом 1929. године. Након дуготрајне спорне борбе њихов развод је окончан августа 1932, са тим да Адолфин добије велику суму казнене одштете и пуно старатељство над Роналдом. Ен Рорк (венчани 1932 — разведени 1936); два сина Јуџин Пол Гети, касније Џон Пол Гети Млађи (1932—2003) и Гордон Питер Гети (рођен 1934). Гети је упознао Рорк када је имала 14 година, али она није постала његов љубавни партнер док није напунила 21 годину 1930. Пошто је био усред развода од Адолфин, пар је морао да чека две године пре него што су се венчали. Он је пуно одсуствовао током њиховог брака, остајући на дуже временске периоде у Европи. Поднела је тужбу за развод брака 1936. наводећи као разлог емоционално злостављање и занемаривање. Она је описала инцидент и тврдила да док су њих двоје били у Италији, Гети ју је натерао да се попне да види кратер планине Везув док је била трудна са њиховим првим сином. Суд је одлучио у њену корист и она је награђена са 2.500 долара алиментације месечно плус 1.000 долара за издржавање сваког од синова. Луис Дадли „Теди” Линч (венчани 1939.- разведени 1958); један син Тимоти Вер Гети (1946—1958).
Године 2013. у 99-ој години, Гетијева пета жена, Луис, позната као Теди Гети Гастон, избацила је аутобиографију где саопштава како ју је Гети грдио што је превише слободно трошила новац 50-их на третман њиховог шестогодишњег сина, Тимија, који је постао слеп од тумора на мозгу. Тими је преминуо у 12-ој години, а Гети, живећи у Енглеској одвојено од своје породице која је живела у САД, није присуствовао сахрани. Гастон се развела од Гетија те године. Теди Гастон је преминула априла 2017. у 103. години живота. Гети је цитиран како говори „Трајна веза са женом је могућа само ако сте пословно неуспешни” и „Мрзим да будем неуспешан. Мрзим и жалим неуспехе мојих бракова. Радо бих дао све своје милионе за један трајни и успешан брак.”
Отмица унука, Џона Пола Гетија -{III}-