Стил Луја XIV, који се назива француским бароком, био је стил архитектуре и декоративне уметности. Имао је свој циљ да прослави краља Луја XIV и његову владавину. Овај стил је постао званични стил за време владавине Луја XIV (1643—1715), који је уметницима наметнут новооснованом Академијом за сликарсктво и вајарство (Краљевска академија сликараства и вајарства) и Академијом за архитектуру (Краљевска академија архитектуре). Имао је важан утицај на архитектуру других европских монарха, од Фридриха Великог Пруског до Петра Великог у Русији. Главне архитекте тог времена били су Франсоа Мансар, Жил Арден-Мансар, Робер де Кот, Пјер ле Муе, Шарл Перо и Луј ле Во. Најзначајнији споменици били су Версајска палата, Велики Тријанон у Версају и палата Инвалида (1675—91). мини|Дворац у Версају (1661 - 1710)
Стил Луја XIV имао је три периода. Током првог периода, који се поклапао с младим краљем (1643—1660) и владавином Ане од Аустријске, архитектура и уметност били су под снажним утицајем ранијег стила Луја XIII и барокног стила преузетог из Италије. Рани период је био почетак француског барока, посебно у првим делима Франсоа Мансара, дворац Мезон (1630—51). Током другог периода (1660—1690), под личном владавином краља, стил архитектуре и декорације постаје више барокни, тријумфалнији је и разметљивији. Посебно је изражен у изградњи Версајског дворца, а први барокни мајстори били су Луј ле Во и Жил Арден-МансарDucher, Robert, Caractéristique des styles. . До 1680. године, намештај је био масиван, украшен мноштвом скулптура и позлатом. У каснијем периоду, захваљујући интарзији, намештај је украшен различитим бојама. Најистакнутији креатор намештаја у каснијем периоду био је Андре Шарл БулRenault and Lazé, Les Styles de l'architecture et du mobilier (2006), Editions Jean-Paul Gisserot, Paris (in French), pp. 54–55.. Последњи период стила Луја XIV, од око 1690. до 1715. године, назива се период транзиције; под утицајем Арден-Мансара и краљевог дизајнера Жана Берена Старијег. Нови стил је био лакши и имао је већу слободу линије, делимично захваљујући коришћењу украса од кованог гвожђа и већој употреби арабеске. Овај стил се наставља и за време Луја XV & p. 120.. Градска архитектура Модел грађанске архитектуре у почетку владавине Луја XIV био је Во ле Викомт (1658), кога је пројектовао Луј ле Во, изграђен за краљевог шефа финансија Николаса Фукеа. Луј XIV је оптужио Фукеа за крађу, ставио га је у затвор, и узео зграду за себе. Дизајн је био под снажним утицајем барокног архитекте Франсоа Мансара. На фасади је комбиновао барокне елементе преузете из Италије и оригиналне елементе, као што је полукружни салон који је гледао на пространи француски врт који је дизајнирао Андре ле Нотр & pp. 122..
На основу успеха Во ле Викомта, Луј XIV га је изабрао да изгради нову палату у Версају. Луј је желео да од ловачке куће Луја XIII направи дворац за себе. Она је то постепено постајала. Током деценија она је највећи подухват у стилу Луја XIV. Након смрти Воа 1680. године, Жил Арден-Мансар је преузео Версајски пројекат; одвојио се од сликовитих пројекција и куполе и направио трезвенију и уједначенију фасаду, с равним кровом (1681). Он је користио исти стил како би ускладио друге зграде, које је тек градио, укључујући и стаје. Арден-Мансар је изградио и Велики Тријанон (завршен 1687), једнократни краљевски дом с лучним прозорима наизменично с паром стубова и равним кровом.
Још један нови велики пројекат који је спровео Луј је изградња нове фасаде за источну страну Лувра. Луј је позвао најпознатијег италијанског барокног архитекту, Ђована Лоренца Бернинија, да осмисли дизајн, али га је одбацио у корист трезвеније колонаде Пероа (1668). Црквена архитектура У раном периоду своје владавине, Луј је почео да гради цркву Вал-де-Грас (1645—1710), капелу и болницу. На дизајну су радили Мансар, Жак Лемерсијер и Пјер ле Муе, а доршио га је Војвода Габријел. Његова живописна фасада чине га највећим делом италијанске и барокне париске цркве. Она је служила као прототип за касније куполе Палате Инвалида и Пантеона.
Следећа велика црква за време Луја XIV била је црква Палата Инвалида (1680—1706). Брод цркве, је урадио Либерал Бријан, био је сличан црквама тог времена, с јонским пиластрима и продорним сводовима и ентеријером који је личио на високи барокни стил. Купола, по Арден-Мансару, била је револуционарна, лежећи на структури с планом грчког крста. Купола је достигла огромну висину. Она и фасада биле су богато украшене скулптурама, удубљењима у нишама и украсима од позлаћене бронзе.
Најлепша унутрашњост цркве из каснијег периода Луја XIV је капела Версајског дворца, створена између 1697- 1710. године од стране Арден-Мансар и његовог наследника Робера де Кота. Декор је пажљиво биран, са светлим бојама и скулптурним детаљима. Велики стил Париза Иако је Луј XIV касније оптужен да је игнорисао Париз, његова владавина је доживела неколико великих архитектонских пројеката који су отворили простор и украсили центар града. Идеја о монуметналним урбаним трговима окруженим јединственом архитектуром почела је у Италији, као и многе архитектонске идеје барокног периода. Први такав трг у Паризу био је Трг Ројал (сада Трг Вож) који је започео Анри IV Бурбонски, употпуњен је коњичком статуом Луја XIII; затим Трг Дофин на градском острву, на којој је била статуа Анрија IV на коњу. Почетни париски пројекат Луја XIV биле су нове фасаде на Лувру, једна окренута према Сени, а друга према истоку. То су била огледала новог монументалног стила овог владара. Старе цигле и камен Анрија IV су замењене. Све зграде око трга биле су повезане и изграђене на истој висини, у истом стилу. У приземљу су се налазиле наткривне аркаде за пешакеTexier, Simon (2012), pp. 38–39.
Први такав комплекс зграда под Лујем XIV био је Колеџ четири нације (сада Институт Француске) (1662—1668) окренут према Лувру. Дизајнирали су га Луј ле Во и Франсоа Дорбеј. Налазио се око седишта академија које је основао краљ, око капеле и библиотеке кардинала Мазарена. Национални Палата инвалида – комплекс за ратне ветеране који се састоји од резиденције, болнице и капеле – изгрдили су је Бријан и Жил Арден-Мансар (1671—1679). Луј XIV је затим наручио Мансару да изгради засебну приватну краљевску капелу с упечатљивом куполом, Црква светог Луја.
Следећи велики пројекат био је Трг победе (1684—1697), седам великих зграда из три сегмента око овалног квадрата, с статуом Луја XIV на коњу, која је планирана за средиште. Изградио ју је предузетник племић у суду, Жан Батист Предо, у комбинацији с архитектом Жил Арден-Мансар. Последњи урбани пројекат постао је најпознатији, Трг Вендом, такође Арден-Мансар, измећу 1699. и 1702. У још једној иновацији, овај пројекат је делимично финансиран продајом порцелана око трга. Сви ови пројекти имали су монументалне фасаде у стилу Луја XIV, дајући посебан склад трговимаTexier, Simon (2012), pp. 38–39.. Декорација ентеријера У раном стилу Луја XIV, основна каратеристика декора биле су богатство материјала и напор да се постигне величанствени ефекат. Материјали који су коришћени укључују мермер, често комбинован с вишебојним камењем, бронза, сликама и огледалима. Они су убачени у екстремни оквир колонада, пиластра и ниша, која се пружају до зидова и горе до плафона. Врата су окружена медаљонима, фронтовима и рељефима. Димњаци су били мањи од оних у доба Луја XIII, али више украшени, с мермерном полицом на којој су вазе, испод резбареног оквира са сликом или огледалима, све окружено дебелом границом исклесаних листова или цветова.
На зидовима у време првог периода стила Луја XIV обично се славио војни успех, величанство и културна достигнућа краља. Ликови су представљани са војним почастима, кацигама, храстовим лишћем, које је симболизовало победу, и оружјем, обично направљеним од бронзе или од дрвета. Други декоративни елементи лично су славили краља: глава краља често се представљала као глава бога Сунца, Аполон, окружен палминим лишћем или позлаћеним зраком светлости. Орао обично представља Јупитера. Остали украсни детаљи су били позлаћени бројеви, краљевске палице и крунице.
Галерија огледала палате Версаја (1678—1684) била је дизајнирана од стране Шарл Лебрена, комбиновао је богатство материјала (злато и бронзу) које се рефлектовало у огледалу.
После 1690. године, почели су да се појављују нови елементи као што су шкољке и арабеска & pages 126–129.. Намештај Током првог периода владавине Луја XIV, намештај је следио претходни стил Луја XIII и био је масиван и обилно украшен скулпуром и позлатом. После 1680. године, захваљујући у великој мери дизајнеру намештаја Андреи Шарлу Булу, појавио се оригиналнији и деликатнији стил. Базиран је на улошку од ебоновине и другог реткгог дрвећа, техника која је први пут коришћена у Фиренци у 15. веку, коју су Буле и други радили за Луја XIV. Намештај је био украшаван ебовином и егзотичним дрветом различитих боја Renault and Lazé, Les Styles de l'architecture et du mobilier. .
Појавили су се нови и често трајни типови намештаја; комода, с две до четири фиоке. Канабе или диван, појавио се у облику комбинације две или три фотеље. Конзолни сто се појавио; дизајниран је да буде постављен уза зид. Још један нови тип намештаја био је на сто на столу, сто за држање посуђа. Сликарство У првом делу владавине, француски сликари су били под великим утицајем Италије. Значајни француски сликари укључивали су Николу Пусена, који је живео у Риму; Клод Лорен, Он се специјализовао за пејзаже и провео највећи део своје каријере у Риму; Луј ле Нен, који је заједно са својом браћом радио углавном жанровске радове; Есташ ле Сијер и Шарл Лебрен, који су студирали код Пусена у Риму и били под његовим утицајем.
Са смрћу кардинала Мазарена (1661), краљевог премијера, Луј је одлучио да преузме личну одговорност за све аспекте живота, укључујући и уметност. Његов главни саветник за уметност је био Жан Колбер (1619—1683), који је био и његов министар финансија. Године 1663. Колбер је реорганизовао Краљевску радионицу за намештај, које су направиле широк избор луксузне робе и додале му Гобленску фабрику. У исто време уз помоћ Лебрена, Колбер преузео одговорност за Краљевску академију сликарства и архитектуре, коју је основао кардинал Мазарен. Колбер је, такође, преузео доминантну улогу у архитектури, узимајаући титулу надзорника зграде 1664. године. Године 1666. основана је Француска академија у Риму, да би искористила позицију Рима као водећег уметничког центра у Европи и обезбедила ток доброг обучавања сликара. Лебрен је постао декан француских сликара код Луја XIV, укључен је у архитектонске пројекте и дизајн ентеријера. Његови значајни декоративни радови укључули су и плафон Галерије огледала у палати ВерсајBauer and Prater 2016..
Главни сликар касније владавине Луја XIV је Хијасент Риго (1659- 1743) који је дошао у Париз 1681. и привукао пажњу Лебрена. Лебрен га је оријентисао према портретном сликарству и он је урадио портрет Луја XIV 1701. године, окружен свим атрибутима моћи, од круне на столу до црвених потпетица. Риго је ускоро имао разрађену радионицу за израду портрета племства; он је ангажовао специјализоване уметнике за стварање костима и драперија, а друге за осликавање позадина, од ратишта до вртова и салона, док се он концентрисао на композицију, боје и нарочито на лица.