мини|Акробације француских ваздушних снага
Дан Бастиље је заједнички назив који се у земљама енглеског говорног подручја даје националном дану Француске који се сваке године слави 14. јула. На француском језику се формално назива la Fête nationale ( Француски изговор: [la fɛt nasjɔnal] ; "Национална прослава"), а уобичајено и законски le 14 juillet ( Француски изговор: [lə katɔʁz(ə) ʒɥijɛ] ; "14. јула"). Article L. 3133-3 of French labour code on www.legifrance.gouv.fr.
Француски државни дан је годишњица пада Бастиље 14. јула 1789. године, прекретница Француске револуције, као и Фестивал федерације , која је славила јединство француског народа 14. јула 1790. Прославе се одржавају широм Француске. Најстарија и највећа редовна војна парада у Европи одржава се 14. јула ујутро, на Јелисејским пољима у Паризу пред председником Републике, заједно са другим француским званичницима и страним гостима. Историја
Жак Некер , министар финансија, који је подржавао Трећи сталеж, смењен је 11. јула. Парижани су затим упали у Бастиљу, уплашени да ће они и њихови представници бити нападнути од стране краљевске војске или страних пуковника у краљевској служби, и да ће тражити муницију и барут за опште становништво. Бастиља је била тврђава-затвор у Паризу, која је често држала људе у затвору на основу lettres de cachet (дословно "писма са печатом"), неоснованих краљевских оптужница које нису биле подложне жалби и нису наводиле разлог затварања. Бастиља је имала велику скривену муницију и барут, а била је позната и по томе што је држала политичке затворенике чија су дела била неприхватљива краљевској влади, те је стога била симбол апсолутизма монархије. Ипак, у време напада у јулу 1789. било је само седам затвореника, од којих ниједан није имао велики политички значај. Гомила се на крају придружила побуњена Gardes Françaises ("француска гарда"), чија је уобичајена улога била да заштити јавне зграде. Показали су се као добар противник за бранитеље тврђаве, а гувернер де Лоне , заповедник Бастиље, је капитулирао и отворио врата како би избегао међусобни масакр. Међутим, вероватно због неспоразума, борбе су се наставиле. Према званичним документима, око 200 нападача и само један бранилац су погинули у првобитним борбама, али након тога, де Лоне и још седам других бранилаца су убијени, као и Жак де Флесељ , prévôt des marchands ("протектор трговаца")., изабрани шеф градских цехова, који су под феудалном монархијом имали и надлежности садашњег градоначелника. J Isaac, L'époque révolutionnaire 1789–1851, p. 60, Hachette, Paris 1950
Убрзо након напада на Бастиљу, касно увече 4. августа, након врло бурне седнице Assemblée constituante ("конститутивног скупа"), феудализам је укинут. Двадесет шестог августа, Декларација о правима човека и грађанина ("Déclaration des Droits de l'Homme et du Citoyen") је проглашена (Homme ca великим словом h значи "људски", док homme са малим словом h значи "човек" ). J Isaac, L'époque révolutionnaire 1789–1851, p. 64, Hachette, Paris 1950. Празник федерације thumb|Fête de la Fédération, Музеј француске револуције Већ 1789. године, када је почела борба Бастиље, у току су били идејни пројекти за национални фестивал. Намера ових дизајна је била јачање националног идентитета земље кроз прославу догађаја 14. јула 1789. Један од првих дизајна предложио је Клемент Гоншон, француски текстилни радник, који је представио свој дизајн за фестивал који слави годишњицу напада на Бастиљу француској градској управи и јавности 9. децембра 1789. Било је и других предлога и незваничних славља 14. јула 1789. године, али званични фестивал под покровитељством Народне скупштине назван је Fête de la Fédération("Празник федерације") Празник Федерације 14. јула 1790. била је прослава јединства француске нације током Француске револуције. Циљ ове прославе, годину дана након Пада Бастиље , био је да симболизује мир. Догађај се одржао на Марсовим пољима , који је тада био далеко изван Париза. Рад који је био потребан да се Марсова поља претворе у погодну локацију за прославу по распореду није могао да се заврши на време. Тог дана, познатог као Journée des brouettes("Дан колица"), хиљаде грађана Париза окупило се да заврши изградњу која је потребна за прославу.
На дан фестивала, Национална гарда се окупила и наставила дуж булевара ду Темпле по пљуску, а на Марсовим пољима их је дочекало око 260 000 грађана Париза. Мису је предводио Талеран , бискуп Аутуна . Популарни генерал Лафајет , као капетан Националне гарде Париза и краљевски повереник, положио је своју заклетву уставу, а следио га је краљ Луј XVI . Након завршетка званичне прославе, дан се завршио огромном четвородневном популарном гозбом и људи су славили ватрометом, финим винима и обнаженим трчањем улицама како би показали своју велику слободу. Порекло данашње прославе thumb|Клод Моне, Rue Montorgueil, Париз, Фестивал 30. јуна 1878. Дана 30. јуна 1878. године у Паризу је званично приређена гозба у част Француске Републике (догађај је обележен на слици Клода Монеа ). Четрнаестог јула 1879. одржана је још једна гозба, са полу-званичним аспектом. Догађаји тога дана су укључивали пријем у Представничком дому, који је организовао и водио Леон Гамбета, војни преглед у Лонгчампу и републиканска фешта у Пре Кателану . Широм Француске, написао је Ле Фигаро, "људи су много славили да би одали почаст нападу Бастиље". Године 1880. влада Треће Републике желела је оживети фестивал 14. јула. Кампања за поновно успостављање фестивала била је у току скоро деценију, под покровитељством угледног политичара Леона Гамбете и научника Хенрија Бодриларта . Двадесет првог маја 1880. године, Бенџамин Распал је предложио закон који је потписало шездесет четири члана владе, како би "Република усвојила 14. јули као дан годишњег националног фестивала". Било је много спорова око тог датума који ће се памтити као национални празник, укључујући 4. август (комеморација краја феудалног система ), 5. маја (када се први пут састала Скупштина сталежа), 27. јула (пад Робеспјера ) и 21. јануара (датум погубљења Луја XVI ). Влада је одлучила да ће датум празника бити 14. јули, али је још увек био донекле проблематичан. Догађаји од 14. јула 1789. били су незаконити према претходној влади, што је у супротности са потребом Треће Републике да успостави правни легитимитет. Француски политичари такође нису желели да сам темељ њиховог националног празника буде укорењен у дану крвопролића и класне мржње, као што је био дан уласка у Бастиљу. Уместо тога, оснивање празника је засновано на двострукој прослави Празника федерације, фестивала који слави годишњицу 14. јула 1789. године и напад на Бастиљу. Скупштина је гласала за предлог 21. маја и 8. јуна, а закон је усвојен 27. и 29. јуна. Закон је ступио на снагу 6. јула 1880. године. У дебати која је водила до усвајања празника, сенатор Хенри Мартин, који је написао закон о Дану државности, обратио се Дому 29. јуна 1880:
Војна парада Дана Бастиље мини|Коњаник Републиканске гарде током војне параде на Јелисејским пољима 2007. мини|Генерал-хирург Доминик Валет, шеф Војно-медицинске школе Лаверан, на свечаности поводом Дана Бастиље у Марсеју,2012.
Војна парада Бастиље је француска војна парада која се одржава ујутро 14. јула сваке године у Паризу од 1880. године. Раније одржавана негде другде унутар или близу главног града, од 1918. одржава се на Јелисејским пољима, уз учешће савезника представљених на Париској мировној конференцији, с изузетком раздобља немачке окупације од 1940. до 1944. (када је церемонија одржавана у Лондону под командом генерала Шарла де Гола ).<ref>Défilé du 14 juillet, des origines à nos jours (Парада 14. јула, од почетака до сад) Парада пролази кроз Јелисејска поља од Тријумфалне капије до Трга Конкорд, где се налази председник Француске републике, његова влада и страни амбасадори у Француској. Ово је популарна манифестација у Француској, која се емитује на француској телевизији и најстарија је и највећа редовна војна парада у Европи. Неких година у паради учествују позвани одреди страних трупа, а као гости долазе и страни државници. Мање војне параде одржавају се у градовима француског гарнизона, укључујући Тулон и Белфорт , са локалним трупама. Прославе Дана Бастиље у другим земљама Белгија Лијеж слави Дан Бастиље сваке године од завршетка Првог светског рата , јер је Лијеж одликован Легијом части због свог неочекиваног отпора током битке за Лијеж . У граду се такође одржава ватромет пред конгресном двораном. Нарочито у Лијежу, прославе Дана Бастиље су познате као веће од прослава белгијског државног празника. Око 35.000 људи се окупи како би прославили Дан Бастиље. Традиционални фестивалски плес француског конзула привлачи велики број људи, а многи незванични догађаји широм града славе однос Француске и града Лијежа. Канада Ванкувер , Британска Колумбија, одржава прославу са изложбама, храном и забавом.У Торонту, Онтарио, се такође слави Дан Бастиље. Фестивал организује француска заједница у Торонту, уз подршку генералног конзулата Француске. Прослава укључује музику, наступе, спортска такмичења и француску пијацу. На крају фестивала се одржава и традиционални француски локални плес. Чешка Од 2008, Праг организује француску пијацу " Le marché du 14 juillet "("Пијаца четрнаестог јула") која нуди традиционалну француску храну и вино, као и музику. Пијаца се одвија на острву Кампа , обично између 11. и 14. јула. Он служи као догађај који означава одустајање од председавања ЕУ Француске Чешкој. Традиционална селекција француских производа, укључујући сир, вино, месо, хлеб и пецива, се може наћи на пијаци. Током читавог догађаја, увече се свира жива музика, а фењери ноћу осветљавају трг. Мађарска мини|Ватромет на Дан Бастиље, Будимпешта, Мађарска Дводневну прославу Будимпеште спонзорише Француски институт . Фестивал се одржава дуж Дунава, са улицама испуњеним музиком и плесом. Ту су и локална тржишта посвећена француској храни и вину, помешана с неким традиционалним мађарским специјалитетима. На крају прославе, на обали реке се одржава ватромет. Индија Дан Бастиље се сваке године слави у Пондишерију, бившој француској колонији. Уочи Дана Бастиље, пензионисани војници одржавају поворку и славе дан уз индијске и француске националне химне. На сам дан, униформисани војници марширају улицом у част француских војника који су погинули у борбама. Може се уочити француска и индијска застава које исказују мешавину култура и наслеђа. Ирска Амбасада Француске у Ирској организује неколико догађаја око Даблина, Корка и Лимерика за Дан Бастиље; укључујући и вечери француске музике и дегустацију француске хране. Многи чланови француске заједнице у Ирској учествују на свечаностима. Догађаји у Даблину укључују забаву уживо, специјалне меније о француској кухињи и пројекције популарних француских филмова. Нови Зеланд У окландско предграђу Ремуери одржава се годишњи улични фестивал Дана Бастиље. Посетиоци уживају у пантомимичарима, плесачима, музици, као и француској храни и пићу. Однос између две земље, успостављањем Маорског врта у Француској и разменом њихових анализа пећинске уметности, резултовао је стварањем службеног пријема у француској амбасади. Француска заједница у Велингтону такође обележава овај дан прославом у француској амбасади. Јужна Африка Франсхуков викенд фестивал слави се од 1993. године (Францхук, или 'Француски кутак', налази се у Западном Кејпу) . Као гурманска престоница Јужне Африке, француска храна, вино и друга забава су обезбеђени током читавог фестивала. Француски конзулат у Јужној Африци такође слави свој национални празник забавом за француску заједницу. Активности укључују и облачење у различиту француску одећу. Француска Полинезија