300п|мини|Словеначки конструктивизам: као део поставке Музеја савремене уметности у Београду Словеначки конструктивизам је део магистралног праваца интернационалне леве авангарде настале двадесетих година 20. века, чијим се најзначајним представницима на простору Југославије између два рата сматрају Август Чернигој и Едуард Степанчич чланови Групе конструктивиста која је стварала у Трсту од 1926 — 1929. Основне информације Појам конструктивизам настао је најпре у сликарству а касније се употребљавао за обележавање начина приступа пројектовању у архитектури.Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964. У уметности он се односио пре свега на нефигуративна уметничка дела која преко геометријских облика граде хармоничне форме, изражавајући пластичке законитости као што су односи сила у простору. Предуслови У складу са најсавременијим то јест најмодернијим токовима уметности словеначки уметници су 20-тих година 20. века прихватили конструктивизам као нови правац апстрактне уметности. Настао у Русији 1913. године, конструктивизам се након Првог светског рата, као покрет убрзо проширио по Европи, захватајући нарочито Холандију, а нешто касније и у САД.
Историја Август Чернигој се сматра оснивач конструктивизма у Словенији и једним од најистакнутијим представника историјске авангарде у словенској ликовној уметности, који је заједно са члановима Групе конструктивиста у другој половини 20 и 30-тих година 20. века, стварао цртеже, графике, колаже, објекте итд. На његову иницијативу одржана је и прва изложба конструктивиста у Југославији, која је одржана 1924. године у Љубљани. На њој су по први пут словеначкој и југословенској јавности били приказани цртежи, колажи, објекти и архитектонски модели, у складу са најмодернијим токовима у савременој уметности између два светска рата. Карактеристике У основи словеначког ликовног конструктивизма, била је употреба једноставних геометријских облика; круга, троугла, квадрата и просте линије, који су били бојени. Користећи узајамне односе основних геометријских елеменатакако уметници конструктивисти су покушавали да створе тензије у унутрашњости слике.
Полазећи од раног футуризма, словеначки конструктивисти су стврали своја дела не само користећи геометријске форме, сведене геометриске фигуре структуре, веч су попут оних у делима Едуарда Степанчича, на својим делима укрштали симетрично и асиметрично постављене линије и геометријске облике.
Нешто касније словеначки конструктивисти су почели да стварају и тродиманзионалне уметничке инсталације, које су ушле у сталан репертоар словеначког конструктивизма, по угледу, на Казимира Маљевича, првог ствараоца тродиманзионалне уметничке инсталације, коју је он називао „архитектона” Hledani tvaru, Igor Zhor, Praha 1967. Референце
Литература
Историја сликарства, Нолит Београд 1973. H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962. Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972. Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971. Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976. Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939. Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976. Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959. Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959. Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
Спољашње везе
Категорија:Историја уметности Категорија:Словеначка култура